Грдица

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грдица
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРашки
ГрадКраљево
Становништво
 — 2011.Раст 819
Географске карактеристике
Координате43°44′41″ СГШ; 20°40′25″ ИГД / 43.74462° СГШ; 20.67351° ИГД / 43.74462; 20.67351Координате: 43°44′41″ СГШ; 20°40′25″ ИГД / 43.74462° СГШ; 20.67351° ИГД / 43.74462; 20.67351
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Грдица на мапи Србије
Грдица
Грдица
Грдица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број036
Регистарска ознакаKV

Грдица (према карти из 1783. појављује се и на немачком као Гесодица) приградско је насељено шумадијско место града Краљева у долини Западног Поморавља, које административно припада Рашком округу. Према попису из 2011. било је 819 становника. Грдица се налази на речној тераси и по гребену између две алувијалне равни које су формирале реке Ибар и Западна Морава, а у окружењу насеља Адрана, Јарчујака, града Краљева и Западне Мораве. Грдица је за последњих 50 година прерасла у приградско насеље, а данас се може рећи да је и тај статус изгубила стапајући се у град Краљево.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Грдица живи 588 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,4 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 262 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.

Историја[уреди | уреди извор]

Грдица је 1476. године имала 18 домaћинстава, а порез од меда који су плаћали пчелари износио је 65 акчи, 20 више него што су мештани Грдице плаћали Турцима порез на свиње.

Историјске личности[уреди | уреди извор]

Миленко Веснић некадашњи српски дипломата, министар правде, председник Владе и министар спољних послова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, је одрастао у Грдици.

Име насеља[уреди | уреди извор]

У основи имена насеља је лично мушко име Грдић, које значи „охол, велики“. Грдица је деминутив од Грдић са супротним значењем „мали–мало“. Када је насеље под овим именом настало не може се поуздано рећи, али, будући да је на челу Влаха уписаних у жичку повељу 1220. године био кнез Грдић, могуће је да је овде била влашка насеобина са седиштем тога кнеза по коме је насеље и добило име.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 359
1953. 360
1961. 637
1971. 1.137
1981. 726
1991. 683 667
2002. 730 748
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
693 94,93 %
Црногорци
  
26 3,56 %
Хрвати
  
2 0,27 %
Македонци
  
2 0,27 %
Руси
  
1 0,13 %
Југословени
  
1 0,13 %
непознато
  
5 0,68 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.