Сирча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сирча
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРашки
ГрадКраљево
Становништво
 — 2011.Пад 1338
Географске карактеристике
Координате43°44′26″ СГШ; 20°43′05″ ИГД / 43.7405° СГШ; 20.718166° ИГД / 43.7405; 20.718166Координате: 43°44′26″ СГШ; 20°43′05″ ИГД / 43.7405° СГШ; 20.718166° ИГД / 43.7405; 20.718166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина177 м
Сирча на мапи Србије
Сирча
Сирча
Остали подаци
Поштански број36208
Позивни број036
Регистарска ознакаKV

Сирча (некада Сијерча) насељено је шумадијско место града Краљева у долини Западног Поморавља, које административно припада Рашком округу. Према попису становништва из 2011. у Сирчи је живело 1338 становника. Западна Морава дели Сирчу и Краљево, но краљевачки аеродром и фабрика Магнохром се налазе на територији катастарске општине Сирча.

Име[уреди]

Наравно, прво нашта нас асоцира је СИР, па и то да је по њему названо СИРЧА. Међутим пошто је у средњем веку у разним пописима уписивано као СЈЕРЧА или СИЈЕРЧА, има мишљења да је име настало од имена биљке СИЈЕРАК, који као коров расте у долини Западне Мораве. Могуће је и једно и друго, али узевши у обзир да је село старије од жичке Повеље, највероватније датира још из времена старе Грчке или Византије. Грчки ςειριαςις - (сунчани удар), персијски сирага и турски сираца - (белило за лице), подсећају на географски положај Сирче. Наслоњена на јужне обронке Котленика, обасјана је сунцем током читавог дана.

Географија[уреди]

Насеље се налази на граници Шумадије, јер се Краљево већ налази у Старом Влаху. Протеже се дуж Западне Мораве, од Камиџоре, односно моста и пута ка Крагујевцу до Петриног потока који је одваја од Опланићиа. Једно је од већих села града Краљева. Својом северном половином лежи на јужним обронцима Котленика, док се друга половина налази у западноморавској удолини. Са шест засеока — Бакчани, Бачевиште, Равна, Гајчани, Камиџора и Борча обухвата територију површине од око 2000 хектара, од чега је готово половина под шумом, првенствено на обрноцима Котленика. На југоисточном крају насеља, код Камиџоре, село пресецају магистрални пут Краљево—Крагујевац и пруга Краљево—Лапово.

У долини Западне Мораве лежи плодна Кулагића ада. Западна Морава у дужини од око 5 km протиче кроз Кулагића аду, те затим кроз Бачевиште, да би се, прошавши испод брда Камиџора, на тромеђи села Шумарице, Ратина и Сирча, састала са Ибром. При обилним кишама, када се у Западну Мораву слива велика количина воде из њених притока, честе су поплаве, које уништавају усеве, но после повлачења воде остају наноси плодног муља.

Хидрографија[уреди]

На водомерној станици Магнохром, средње вредност протока за период 1956—1965. године, износила је 42,3 m³/сек, док је при ниском водостају најмањи проток износио 4,06 m³/сек, а при високом 508 m³/сек.[1] У истом перидоу, просечно је годишње Западном Моравом протицало 1.334 милиона кубних метара воде. Највећи водостај јављао се у мају (128 cm), а најнижи у септембру (18 cm). Највиши водостај регистрован је 14. маја 1965. године и износио је 650 cm. Велике поплаве су се осим 1965. године догађале и јуна 1926 — Видовданска поплава, јесен 1896, 1864, пролеће 1832.[2] У прошлости корито Западне Мораве је било дубље него данас, па је и била пловна за мања пловила. Још су је Римљани и Византијци користили за пловидбу. Пловило се и у средњем веку, а према неким подацима и до почетка 20. века. Градњок воденица, ради којих су се градили напери, Морава престаје да буде пловна. Напери су тако постали препрека за пловила, а допринели су да се на њих вршио нанос, па се и корито поплитило, а ток искривудао.

Историја[уреди]

Први писани документ који сведочи о постојању Сирче потиче из 1220. године. То је даровна Повеља Стефана Првовенчаног манастиру Жичи, која је исписана у пролазу звонаре. У тој повељи село се помиње под именом Серча. Тада је она била једно од 24 села или засеока у Жичком епархијском властелинству, средњовековне жупе Ибар. У истој даровници помиње се и извесно село Чрнаве, за које се верује да је било у близини Сирче, или чак једно од њених засеока. Највероватније, појам села у средњем веку није истоветан са данашњим схватањима величине села. Околна села се први пут помињу у више стотина година касније, а Трговиште је добило статус села тек Законом о територијалној подели Србије из 1893. године. Могуће је да се територија Сирче, у средњем веку распростирала од Тавника (Чрнаве из Повеље) до Камиџоре.

Следећи писани документ је из 1476. године, када је Сирча имала 21 кућу у којима је поред домаћина било још толико одраслих мушких глава. Припадала је Остравичком кадилуку у кнежевини кнеза Шобата, са сеоским примићуром Радишом Јованишовим. Педесетак година касније, 1528. године, у Сирчи су пописане 23 хришћанске куће са 67 одраслих мушких глава, једна муслиманска и једна ратајска кућа. Већ 1530. у селу је било свега 13 рајинских кућа, што говори да је у претходне две године било великих превирања. Одрећи се статуса влаха — сточара и изјаснити се као раја, могло се десити само под великом принудом.

Свој прави економски и културни развој село доживљава у 19. веку. Године 1820. Сирча је постала општинско место. У сеоској цркви посвећеној Светом пророку Илији из 1875. се налази иконостас који је био у Жичи, а у порти је споменик са звоником из 1925. године подигнут у спомен изгинулим Сирчанима у балканским ратовима и првом светском. Први парох у новосаграђеној Цркви био је Михаило Протић, свештеник Цркве у Цветкама. Школа ОШ „Јован Цвијић” Сирча постоји од 1893. године.

„Месна задруга за пољопривредни кредит“ је основана 1910. године, а њен Дом је изграђен 1925. године. Исте године, када је изграђен Дом месне задруге, основана је и „Пољопривередна задруга“. Године 1921. отворена је сеоска читаоница и основано друштво за унапређење пољопривереде „Напредна мисао“, док је годину дана касније основано певачко друштво. Крајем деценије, тачније 1928. основан је фудбалски клуб „Морава“, те је изграђен пут кроз село из правца Камиџоре, а саграђено је и неколико мостова на речицама које пресецају пут. Такође је изграђен велики мост са металном конструкцијом преко Западне Мораве код данашњег Магнохрома. Нова зграда основне школе је саграђена 1942. године. После Другог светског рата, тачније 1949. године извршена је електрификација села, те је обновљен рад Пољопривредне задруге. Године 1968. мештани Сирче су добили аутобусну линију до Краљева, а четири године после асфалтиран је пут кроз село. Зграда поште је изграђена 1979. године, када је у већину домаћинстава уведен и телефон.

Овде се налазе Црква Светог пророка Илије у Сирчи и Споменица јунацима Парохије сирчанске.

Привреда[уреди]

Године 1935. саграђена је топионица олова, прва ливница на околним просторима, док је 1949. године отворен каменолом на Камиџори.

ФК Морава Сирча[уреди]

ФК Морава је фудбалски клуб из Сирче, Србија, и тренутно се такмичи у фудбалу Прва градска лига Краљево, шестом такмичарском нивоу српског фудбала. ФК Морава Сирча је основан 1928 године.

Сирчанска Бања[уреди]

Сирчанска Бања

Вода Сирчанске бање, чија је лековитост детаљно испитана, садржи петнаестак минерала и хемијских елемената, уз сталну температуру између 16 и 18,5 степени и по народном веровању, лечи многе бољке - од костобље, болести унутрашњих органа, до кожних, па и неуролошких болести. По предању, неки су у ову бању доношени на носилима, али су после двадесетак дана одлазили на својим ногама.

Демографија[уреди]

У насељу Сирча живи 1129 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (41,9 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 465 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Већина кућа, њих око 400, се налази у засеоцима Бакчани, Бачевиште и Равна. Остала три засеока су у брдском подручју и имају мањи број становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.141
1953. 1.185
1961. 1.212
1971. 1.435
1981. 1.529
1991. 1.479 1.440
2002. 1.347 1.419
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.331 98,81 %
Македонци
  
3 0,22 %
Црногорци
  
2 0,14 %
Хрвати
  
1 0,07 %
Украјинци
  
1 0,07 %
Руси
  
1 0,07 %
непознато
  
7 0,51 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Драгомир Милановић: „Краљево и његово уже гравитационо подручје“
  2. ^ Владимир Тошић: „Мрчајевци и околина“
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Сирча — Монографија, Марко Ђуровић, рукопис

Спољашње везе[уреди]