Пређи на садржај

Годачица

Координате: 43° 46′ 33″ С; 20° 51′ 10″ И / 43.775833° С; 20.852666° И / 43.775833; 20.852666
С Википедије, слободне енциклопедије
Годачица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ГрадКраљево
Становништво
 — 2011.Пад 924
Географске карактеристике
Координате43° 46′ 33″ С; 20° 51′ 10″ И / 43.775833° С; 20.852666° И / 43.775833; 20.852666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина415 m
Годачица на карти Србије
Годачица
Годачица
Годачица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број036
Регистарска ознакаKV

Годачица је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 924 становника.

Породица Ћировић подигла је на свом имању задужбину — манастир Светог великомученика Димитрија. Изградња је трајала од 1975. до 1984. године.[1] Овде се налази ОШ „Олга Милутиновић” Годачица.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Годачица живи 871 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,7 година (44,5 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 332 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Увођење телефона у место Годачица

[уреди | уреди извор]

Дана 3. јануара 1989. године започети су разговори између стручне службе Поште Краљево и месне заједнице Годачица око увођења фиксних телефона. Сазван је збор грађана у месту Годачица, на ком су присуствовали сви грађани те заједнице и колегијум Поште Краљево. На том састанку грађани су тражили да се у поменутом месту уведе фиксни телефон до краја те године. Међутим, присутни из колегијума Поште Краљево су образложили да је то велика инвестиција и да је потребно доста времена да би се то изградило. Поред тога, изградња примарне и секундарне мреже и набавка нове дигиталне централе изискивала би велики физички рад, због чега фиксне телефоне није било могуће увести у року који су мештани тражили. Стеван Милетић, мештанин, предложио је да се колегијум Поште Краљево изјасни на том збору да ли они могу да обаве неопходне радове, а мештани ће их финансирати и помоћи ће око физичких радова. Испед колегијума Поште Краљево образложење је дао тадашњи генерални директор Милош Нешовић-Нешко, рекавши да ће Поште Краљево са својим стручним кадровима изаћи у сусрет месној заједници око целокупне технике. У договору између месне заједнице Годачица и Поште Краљево одлучено је да ће месна заједница набавити дигиталну телефонску централу из Словеније. Инжешери Поште су се обавезали да ту централу поставе и уграде на месту где је предвиђено. Та дигитална централа у месту Годачица била је трећа таква која је постављена у Србији. После великог и напорног залагања, на обострано задовољство 25. децембра 1989. године у Годачици је зазвонило 150 фиксних телефона, што је рекорд код увођења телефона у општини Краљево.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.631
1953. 1.685
1961. 1.624
1971. 1.474
1981. 1.340
1991. 1.228 1.184
2002. 1.066 1.112
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.064 99,81%
непознато
  
2 0,18%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Драшковић, Драган (11. 4. 2016). „Даривање и задужбинарство у Краљевачком крају”. Инфо Краљево. Архивирано из оригинала 09. 05. 2018. г. Приступљено 9. 5. 2018. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]