Кавкаски Авари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Млада Аварка

Авари, најбројнији народ у руској републици Дагестан, где чине око 29% становништва (Аварским језиком, као језиком шире комуникације, служи се још један део становника Дагестана). Аварски језик припада дагестанској групи севернокавкаске породице језика. Авари су исламске вероисповести, а има их укупно око 1.000.000, од тога у Русији око 912.258, Турској, 53.000 Азербејџану око 49.800,а у Казахстану 1.206.

Историја[уреди]

Првобитни Авари били су народ турског порекла из средње Азије. У шестом веку се један део Авара насељава у источној Европи, где оснива Аварски каганат на простору Панонске низије. Панонски Авари били су само део аварског народа, чија је главнина живела у Хазарији на Кавказу, где су се помешали са кавкаским староседеоцима. После пропасти Хазарије, кавкаски Авари су формирали моћан канат у десетом веку. Поред данашњих Авара, потомци кавкаских Авара су и Кабардинци (још један кавкаски народ), будући да су Авар и Кабар биле две верзије имена овог народа.

Види још[уреди]