Дивља гуска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дивља гуска
Greylag Goose - St James's Park, London - Nov 2006.jpg
Anser anser
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Anseriformes
Породица: Anatidae
Потпородица: Anserinae
Племе: Anserini
Род: Anser
Врста: A. anser
Биномијална номенклатура
Anser anser
(Linnaeus, 1758)
Подврсте
  • A. a. anser (Linnaeus, 1758)
    Западна дивља гуска
  • A. a. rubrirostris (Swinhoe, 1871)
    Источна дивља гуска
  • A. a. domesticus (Kerr, 1792)
    Домаћа гуска
Anser anser distribution map.png
Зелена: парење, наранџаста: презимљавање
Синоними

Anas anser Linnaeus, 1758

Дивља гуска (лат. Anser anser) је птица из породице Anatidae. Перје јој је сиве и беле боје, кљун и ноге наранџасте боје. У питању је велика гуска, дужина јој се креће од 74-91 cm, просечно тежи 3.3 kg. Широко је распрострањена (од Исланда па све до Владивостока) а презимљује у јужној Азији. Предак је домаће гуске.[2]

Дивље гуске се гнезде око мочвара, језера и обалских острва. У гнезда полажу 3-5 јаја, женка лежи на јајима стим што се оба родитеља брину о младунчадима. Младунчад се одвајају од родитеља након годину дана. Зиму проводе близу водених станишта као што су ушћа, мочваре и поплављена поља, хране се травом и често и пољопривредним усевима.

Таксономија[уреди]

Дивља гуска је члан породице Anatidae. Карл фон Лине је први забележио и описао ову гуску 1758, две године касније француски зоолог Матурја Жак Барисон (франц. Mathurin Jacques Brisson) премешта је у нови род Anser. Постоје две признате подврсте: западна подврста A. a. anser (пари се на Исланду северној и централној Европи) и источна подврста A. a. rubrirostris (пари се у Румунији, Турској, Русији и северној Кини). Дивља гуска се понекад укршта са другим врстама гуски као нпр. белоликом гуском и канадском гуском и ретко са црвенокљуним лабудом.[3] Дивља гуска је једна од првих животиња које је човек припитомио, то се десило бар пре 3000 година у старом Египту, латински назив припитомљене врсте A. a. domesticus.[4] Пошто је домаћа гуска подврста дивље могу се без проблема укрштати а њихово потомство има особине и једне и друге врсте.[5]

Опис[уреди]

Дивља гуска је највећа гуска у роду Anser али је лакше грађена и више агилна од свог припитомљеног рођака A. a. domesticus-а. Има кружно, масивно тело са дугим и танким вратом и велику главу и кљун. Ноге су јој ружичасте, кљун наранџаст са белим или браон врхом.[6] Дужина јој се креће од 74 до 91 cm, крило од 41.2 до 48 cm, реп од 6.2 до 6.9 cm, кљун од 6.4 до 6.9 cm, тежина од 2.16 до 4.56 kg (просек 3.3 kg) а распон крила од 147 до 180 cm.[7][8][9] Мужјаци су већи од женки, полни диморфизам је изражени у источној подврсти.[6] Перје гуске је сиво браон боје, глава је тамна, груди и стомак су бледи са црним тачкама.

Распрострањеност и станиште[уреди]

Ова врста има палеоартичку распрострањеност. Паре се у Исланду, Норвешкој, Шведској, Финској, балтичким државама, северној Русији, Пољској, источној Мађарској и Румунији. Такође се паре локално у Великој Британији, Данској, Немачкој, Аустрији, Чешкој, Словачкој и Македонији. Источна врста се простире целом дужином азијског континента.[10] Европске гуске мигрирају ка медитерану и северној Африци док азијске ка Белуџистану, Азербејџану, Ирану, Пакистану, северној Индији, Бангладешу.[10]

Понашање[уреди]

Дивље гуске су биљоједи и хране се травама. Једу махом младу траву и често се могу наћи на пашњацима заједно са овцама и кравама.[11] Због ниске хранљивости трава, већи део свога времена троше на исхрану.[12] Хране се такође воденим биљкама као што су Lemna и Glyceria fluitans. Зими се хране травама, лишћем, житарицама односно пољопривредним усевима (нарочито ноћу). Познато је да се хране овасом, пшеницом, јечмом, хељдом, лећем, грашком и уопште коренским усевима. Понекад се такође хране жировима а на обалама морском травом.[10]

Референце[уреди]

  1. BirdLife International (2012). Anser anser. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2012: e.T22679889A40116131. doi:10.2305/IUCN.UK.2012-1.RLTS.T22679889A40116131.en. Приступљено 29 August 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 48. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. Carboneras, Kirwan & Garcia (2014)
  4. Hugo, Susanne (2002). „Chapter 1: Origins and Breeds of Domestic Geese”. Ур.: Buckland, Roger; Guy, Gérard. Geese: the underestimated species. FAO Agriculture Department. ISSN 0254-6019. 
  5. „Domestic Geese”. British Waterfowl Association. Приступљено 2. 06. 2016. 
  6. 6,0 6,1 Madge & Burn (1988). стр. 140–141.
  7. Dunning (1992)
  8. Ogilvie & Young (2004)
  9. „Greylag Goose”. oiseaux-birds.com. Приступљено 17. 10. 2011. 
  10. 10,0 10,1 10,2 Witherby (1943). стр. 149–186.
  11. Scheiber et al. (2013). стр. 9–10.
  12. „Greylag goose (Anser anser)”. Wildscreen Arkive. Приступљено 20. 10. 2015. 

Спољашње везе[уреди]