Доња Сабанта

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Сабанта.
Доња Сабанта
Donja Sabanta.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Град Крагујевац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 540
Положај
Координате 43°57′14″ СГШ; 20°57′51″ ИГД / 43.9539° СГШ; 20.9642° ИГД / 43.9539; 20.9642 Координате: 43°57′14″ СГШ; 20°57′51″ ИГД / 43.9539° СГШ; 20.9642° ИГД / 43.9539; 20.9642
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 284 m
Доња Сабанта на мапи Србије
Доња Сабанта
Доња Сабанта
Доња Сабанта на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 034
Регистарска ознака KG

Доња Сабанта је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 540 становника.

Историја[уреди]

Насеље је основано 1735. године. До Другог српског устанка Доња Сабанта се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Доња Сабанта улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налази Манастир Липар.

Географија[уреди]

Налази се на јужној страни од града Крагујевца на удаљености од 7 километара. Оивичена је висовима Жежеља, са севера, Дубова, са запада, брда изван речице Осеница, са истока, код је са јужне стране отворен простор према Горњој Сабанти.

Налази се на 43 ° 57 '08 „северно Географске ширине и 20 ° 57' 31 источне георафске дужине и са околним селима припада подручју Шумадије.

Под њивама се налази 716,18 ha, воћњацима 128,56 ha, виноградима 6,18 ha, ливадама 229,4 ha, пашњацима 159,6 ha док остало земљиште заузима 1,62 ha.

Демографија[уреди]

У насељу Доња Сабанта живи 559 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,6 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.210
1953. 1.122
1961. 1.033
1971. 932
1981. 856
1991. 801 767
2002. 685 651
2011. 540
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
647 99,38 %
Југословени
  
2 0,30 %
непознато
  
2 0,30 %
Доња Сабанта у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 41 43 46 46 47 46 49 48 48 50 53 54
Пореске главе* - 64 59 62 63 65 67 62 61 63 62 62
Арачке главе** 124 149 150 152 155 156 162 158 158 162 167 173
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF) (на језику: српском). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Приступљено 12.07.2012.  Грешка цитата: Invalid <ref> tag; name ".D0.88.D0.B0.D0.B3.D0.BE.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.BD.D0.B0.D1.85.D0.B8.D1.98.D0.B0_I" defined multiple times with different content
  2. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF) (на језику: српском). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Приступљено 12.07.2012. 

Спољашње везе[уреди]