Доња Сабанта

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Сабанта.
Доња Сабанта
Donja Sabanta.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Град Крагујевац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 540
Положај
Координате 43°57′14″ СГШ; 20°57′51″ ИГД / 43.9539° СГШ; 20.9642° ИГД / 43.9539; 20.9642 Координате: 43°57′14″ СГШ; 20°57′51″ ИГД / 43.9539° СГШ; 20.9642° ИГД / 43.9539; 20.9642
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 284 m
Доња Сабанта на мапи Србије
Доња Сабанта
Доња Сабанта
Доња Сабанта на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 034
Регистарска ознака KG

Доња Сабанта је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 540 становника.

Историја[уреди]

Насеље је основано 1735. године. До Другог српског устанка Доња Сабанта се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Доња Сабанта улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налази Манастир Липар.

Географија[уреди]

Налази се на јужној страни од града Крагујевца на удаљености од 7 километара. Оивичена је висовима Жежеља, са севера, Дубова, са запада, брда изван речице Осеница, са истока, код је са јужне стране отворен простор према Горњој Сабанти.

Налази се на 43 ° 57 '08 „северно Географске ширине и 20 ° 57' 31 источне георафске дужине и са околним селима припада подручју Шумадије.

Под њивама се налази 716,18 ha, воћњацима 128,56 ha, виноградима 6,18 ha, ливадама 229,4 ha, пашњацима 159,6 ha док остало земљиште заузима 1,62 ha.

Демографија[уреди]

У насељу Доња Сабанта живи 559 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,6 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.210
1953. 1.122
1961. 1.033
1971. 932
1981. 856
1991. 801 767
2002. 685 651
2011. 540
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
647 99,38 %
Југословени
  
2 0,30 %
непознато
  
2 0,30 %
Доња Сабанта у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 41 43 46 46 47 46 49 48 48 50 53 54
Пореске главе* - 64 59 62 63 65 67 62 61 63 62 62
Арачке главе** 124 149 150 152 155 156 162 158 158 162 167 173
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF) (на језику: српском). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Приступљено 12.07.2012.  Грешка цитата: Invalid <ref> tag; name ".D0.88.D0.B0.D0.B3.D0.BE.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.BD.D0.B0.D1.85.D0.B8.D1.98.D0.B0_I" defined multiple times with different content
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF) (на језику: српском). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Приступљено 12.07.2012. 

Спољашње везе[уреди]