Дуван (производ)

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 6. јул 2019. у 03:14; аутор: InternetArchiveBot (разговор | доприноси) (Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15))
За другу употребу, погледајте страницу Дуван.
Листови дувана на сушењу.
Осушени дуван.

Дуван се односи на више од 70 врсти биљака из рода Nicotiana фамилије Solanaceae, као и на производе које се праве од осушених листова дувана, као што су цигаре и цигарете, дувана за лулу, дувана за жвакање и ароматични дуван за наргиле. Дуван се користи и у биоинжињерингу биљака и као украс, а хемијске компоненте из дувана се користе за израду неких пестицида и лекова.[1]

Сматра се да је главна комерцијална врста, N. tabacum, пореклом из тропске Америке, као и све биљке из рода Nicotiana, али она се толико дуго узгаја, да се не зна за њу у дивљини. N. rustica, врста која даје брзо гореће листове, била је врста дувана која се првобитно узгајала у Вирџиније, али данас се углавном узгаја у Турској, Индији и Русији. Адиктивни алкалоид никотин се сматра најкарактеристичнијим састојком дувана, али штетне последице употребе дувана се могу добити од хиљада других једињења које настају у диму, као што су полициклични ароматични угљоводоници (на пример бензопирен), формалдехид, кадмијум, никл, арсен, дуванске нитросамине, фениле и многи други.[2] Дуван такође садржи бета-карболинске алкалоиде који инхибитују моноаминску оксидазу.[3]

Узгајње дувана је слично узгајању других пољопривредних производа. Семе се сеје у хладним рамовима или жариштима да се спрече напади инсеката, а затим се пресађује у поља. Дуван је једногодишња биљка, која се бере механички или ручно. Након бербе, дуван се складишти за сушење, било вешањем, груписањем или стављањем на велике гомиле са цевастим отвоrима како би топлота мога да изађе из центра. Сушење омогућава спору оксидацију и деградацију каротеноида. Ово омогућава дувану да добије одлике које се обично приписују „глаткоћи“ дима. Након тога, дуван се пакује у зависности од вида употребе, у шта спада пушење, жвакање, ушмркивање, итд. Већина цигарета користи дуван сушен у посебним објектима са контролисаном циркулацијом ваздуха (сушаре), који даје дим блажи и лакши за удисање. Коришћење сушеног дувана ниског коефицијента киселости који се може удисати главни је разлог зашто пушење изазива рак плућа и друге болести повезане са удисањем дима.[2]

У употреби дуван се најчешће користи у виду пушења, жвакања и ушмркавања. Дуван се у Америци дуго користио као ентеоген, али након доласка Европљана у Северну Америку, ускоро је постао важна трговачка роба и дрога. Ова популарност је довела до развоја јужњачке привреде у САД засноване на дувану, све док он то место није уступио памуку. Након Америчког грађанског рата, промена у потражњи и техници производње је омогућила настанак цигарета. Овај нови производ је брзо довео до развијања дуванске индустрије.

Употреба дувана је активност које данас практикује око 1,1 милијарди особа и више од једне трећине одраслог становништва.[4] Ниво пушења се усталио или опада у развијеним државама, али наставља да расте у земљама у развоју.[5]

Према Светској здравственој организацији, дуван је убедљиво најчешћи узрок смрти у свету који се може спречити. У извештају из 2008. СЗО је проценила да дуван проузрокује 5,4 милиона смрти годишње.[6] Дуван најчешће изазива болести које погађају срце, јетру и плућа, а пушење је главни фактор ризика за срчане ударе, мождане ударе, хроничне опструктивне болести плућа (укључујући хронични бронхитис) и рак (нарочито рак плућа, рак гркљана и рак гуштераче). Такође, због јаких адиктивних особина дувана, настају толеранција и зависност.[7][8]

Етимологија

Енглеска реч tobacco потиче од штанске и португалске речи „tabaco“. Прецизно порекло ове речи је спорно, али се генерално сматра да је изведена бар делом, из тајнског, аравачког језика Кариба. У тајнском, ова реч означава било завијање листова дувана (према Бартоломеу де лас Касасу, 1552) употребу табага, вид луле Y-облика која је кориштена за удисање дуванског дима (према Овиеду; док се сами листови називају cohiba).[9][10]

Међутим, можда коинсидентно, сличне речи у шпанском, португалском и италијанском су кориштене од 1410. за дефинисање лековитог биља, за које се сматра да потичу из арапске речи طُبّاق ṭubbāq (као и طُباق ṭubāq), речи за који се наводи да датира из 9. века, као име разног биља.[11][12]

Историја

Главни чланак: Историја дувана
Види још: Историја комерцијалног дувана у Сједињеним Државама
Вилијам Харнетов (American, 1848-1892), Мртва природа са три типа дувана, 1880, Бруклински музеј

Традиционална употреба

Најранији приказ европљанина који пуши, из дискусије Дуван Антонија Чута, 1595
Човек пуши дуван користећи наргилу у Дарчули у Непалу

Дуван је дуго кориштен у Америкама, где нека култивациона места у Мексику датирају уназад из 1400–1000 п. н. е.[13] Многа урођеничка индијанска племена су традиционално узгајала и користила дуван. Источна Северно Америчка племена су вековима имала традицију ношења дувана у врећама као широко прихваћену трговинску ставку, као и ради пушења у друштвеним и церемонијалним околностима, попут запечаћења мировног уговора или трговинског споразума.[14][15] У неким популацијама, дуван се сматрао даром створитеља, те да је церемонијални дувански дим носио пушачеве мисли и молитве до ствараоца.[16]

Популаризација

Илустрација из књиге Фредерика Вилијама Фермонта Дуван, његова историја и асоцијација, 1859
Биљка и лист дувана из Дели плантаже на Суматри, 1905

Након доласка Европљана у Америку, дуван је постао све популарнији као трговински предмет. Ернандез де Банколо, шпански хроничар Кариба, је био први Европљанин који је донео семе дувана у Стари свет 1559. године по налогу краља Филипа II од Шпаније. То семе је посејано на периферији Толеда, специфичније у области познатој „Лос Цигаралес“ именованој по непрекидним штетама од цврчака (cigarras у шпанском). Пре развоја лакрших Вирџинија и белих бурли сојева дувана, дим је био сувише оштар за удисање. Мале количине су пушене при појединачним употребама, користећи лулу као што је мидвах или кисеру, или пушећи помоћу нових изума, водених лула као што су бонг или наргила.

Наведене користи од дувана су донекле допринеле његовом знатном успеху. Астроном Томас Хариот, који је пратио Ричарда Гренвила на његовој експедицији из 1585. године на Роанок острво, је објаснио да биљка „отвара све поре и пролазе тела“ тако да су код урођеника „тела приметно здравствено очувана и да они не знају за много тешких болести, којима смо ми у Енглеској често погођени“.[17]

Дуванско пушење, жвакање, и удисање је постало исходиштем једне од значајнијих индустрија у Европи и њеним колонијама до 1700.[18][19]

Дуван је био значајан профитабилан усев у Куби и другим деловима Кариба још од 18. века. Кубанске цигаре су познате широм света.[20]

У касном 19. веку су цигарете постале популарне. Џејмс Бонсак је креирао машину која аутоматизује производњу цигарета. Ово повећање производње је омогућило огроман пораст у дуванске индустрије све до открића његовог импакта на здравље током касног 20. века.[21][22]

Савремена историја

Види још: Контрола дувана и Дуван у Сједињеним Државама

Након научних открића из средине 20. века, дуван је осуђиван као опасност по здравље, и на крају је идентификован као директни узрочник рака, као и низа других респираторних и циркулаторних болести. У Сједињеним Државама то је довело до Споразума о поравнању дуванских дозвола, којим су решене тужбе у замену за комбинацију годишњих плаћања држави и добровољних ограничења рекламирања и пласирања дуванских производа.

Током седамдесетих година, Браун & Вилијамсон су укрстањем сојева дувана произвели Y1. Овај сој дувана је садржао необично високу количину никотина, скоро удвостручујући његов садржај са 3,2-3,5% на 6,5%. Током деведесетих година то је подстакло Управу за храну и лекове да користи овај сој као доказ да дуванска индустрија намерно манипулише садржај никотина у цигаретама.

Године 2003, као одговор на пораст коришћења дувана у земљама у развоју, Светска здравствена организација[23] је успешно прикупила подршку 168 земаља да потпишу Оквирну конвенцију о контроли дувана. Конвенција је осмишљена да подстакне ефикасно законодавство и његово спровођење у свим земљама, како би смањили штетни ефекти дувана. То је довело до развоја производа за прекид пушења.

Референце

  1. ^ „tobacco :: Major Uses - Kids Encyclopedia | Children's Homework Help | Kids Online Dictionary | Britannica”. Student.britannica.com. Архивирано из оригинала 15. 4. 2009. г. Приступљено 3. 10. 2013. 
  2. ^ а б Robert N. Proctor The history of the discovery of the cigarette-lung cancer link: evidentiary traditions, corporate denial, global toll, Tobacco Control, Tobacco Control 2012;21:87e91. doi:10.1136/tobaccocontrol-2011-050338
  3. ^ USA (25. 3. 2013). „Human monoamine oxidase is inhibi... [Biochem Biophys Res Commun. 2005] - PubMed - NCBI”. Ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 3. 10. 2013. 
  4. ^ Saner L. Gilman and Zhou Xun, "Introduction" in Smoke. pp. 26.
  5. ^ „Who Fact Sheet: Tobacco”. Who.int. 26. 7. 2013. Приступљено 3. 10. 2013. 
  6. ^ „WHO Report on the global tobacco epidemic, 2008 (foreword and summary)” (PDF). World Health Organization. 2008: 8. „Tobacco is the single most preventable cause of death in the world today.” 
  7. ^ „Tobacco Facts - Why is Tobacco So Addictive?”. Tobaccofacts.org. Архивирано из оригинала 14. 3. 2007. г. Приступљено 18. 9. 2008. 
  8. ^ „Philip Morris Information Sheet”. Stanford.edu. Архивирано из оригинала 5. 4. 2008. г. Приступљено 18. 9. 2008. 
  9. ^ „World Association of International Studies, Stanford University”. 
  10. ^ Ernst, A. (1889). „On the etymology of the word tobacco”. The American Anthropologist. A2 (2): 133—142. doi:10.1525/aa.1889.2.2.02a00020. 
  11. ^ Lane's Lexicon. page 1879.
  12. ^ The word ṭubāq no longer refers to various herbs, but has come to refer, in some dialects, specifically to tobacco. See Hans Wehr's Dictionary of Modern Written Arabic. page 647.
  13. ^ Goodman, Jordan. Tobacco in History and Culture: An Encyclopedia . . Detroit: Thomson Gale. 2005. .
  14. ^ e.g. Heckewelder, History, Manners and Customs of the Indian Nations who Once Inhabited Pennsylvania, p. 149 ff.
  15. ^ "They smoke with excessive eagerness ... men, women, girls and boys, all find their keenest pleasure in this way." - Dièreville describing the Mi'kmaq, circa 1699 in Port Royal.
  16. ^ Jack Jacob Gottsegen, Tobacco: A Study of Its Consumption in the United States, 1940, p. 107.
  17. ^ Harriot, Thomas, A Brief and True Report of the New Found Land of Virginia, 1590, http://www.gutenberg.org/files/4247/4247-h/4247-h.htm
  18. ^ Eric Burns, The Smoke of the Gods: A Social History of Tobacco (2006), A popular history focused on the US.
  19. ^ Jordan Goodman, Tobacco in History: The Cultures of Dependence (1993), A scholarly history worldwide.
  20. ^ Charlotte Cosner, The Golden Leaf: How Tobacco Shaped Cuba and the Atlantic World (Vanderbilt University Press; 2015)
  21. ^ Richard Kluger, Ashes to Ashes: America's Hundred-Year Cigarette War (1996)
  22. ^ Allan Brandt, The Cigarette Century: The Rise, Fall, and Deadly Persistence of the Product That Defined America (2007)
  23. ^ „WHO | WHO Framework Convention on Tobacco Control (WHO FCTC)”. Who.int. Приступљено 18. 9. 2008. 

Литература

  • „WHO REPORT on the global TOBACCO epidemic” (PDF). World Health Organization. 2008. Приступљено 1. 1. 2008. 
  • „The Global Burden of Disease 2004 Update” (PDF). World Health Organization. 2008. Приступљено 1. 1. 2008. 
  • Guindon, G. Emmanuel; Boisclair, David (2003). „Past, current and future trends in tobacco use” (PDF). Washington DC: The International Bank for Reconstruction and Development / The World Bank. Приступљено 2. 1. 2008. 
  • The World Health Organization; the Institute for Global Tobacco Control, Johns Hopkins School of Public Health (2001). „Women and the Tobacco Epidemic: Challenges for the 21st Century” (PDF). World Health Organization. Приступљено 2. 1. 2009. 
  • „Surgeon General's Report — Women and Smoking”. Centers for Disease Control and Prevention. 2001. Приступљено 3. 1. 2009. 
  • Peto, Richard; Lopez, Alan D.; Boreham, Jillian; Thun, Michael (2006). „Mortality from Smoking in Developed Countries 1950-2000: indirect estimates from national vital statistics” (PDF). New York, NY: Oxford University Press. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 2. 2005. г. Приступљено 3. 1. 2009. 
  • Gilman, Sander L.; Zhou, Xun (2004). Smoke: A Global History of Smoking. Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-200-3. Приступљено 1. 1. 2009. 
  • „Cancer Facts & Figures 2015”. American Cancer Society. Приступљено 23. 2. 2015. 
  • Lichtenstein, Paul; Holm, Niels V.; Verkasalo, Pia K.; Iliadou, Anastasia; Kaprio, Jaakko; Koskenvuo, Markku; Pukkala, Eero; Skytthe, Axel; Hemminki, Kari (2000). Environmental and Heritable Factors in the Causation of Cancer — Analyses of Cohorts of Twins from Sweden, Denmark, and Finland. 343. New England Journal of Medicine. Приступљено 21. 1. 2009. 
  • Montesano, R; Hall, J. (2001). „Environmental causes of human cancers”. European Journal of Cancer. Приступљено 21. 1. 2009. 
  • Ash, Janet E.; O, Maryadele J.'Neil; Smith, Ann; Kinneary, Joanne F. (1997) [1996]. The Merck Index (12 изд.). Merk and Co. ISBN 978-0-412-75940-6. 
  • Benedict, Carol. Golden-Silk Smoke: A History of Tobacco in China, 1550-2010 (2011)
  • Brandt, Allan. The Cigarette Century: The Rise, Fall, and Deadly Persistence of the Product That Defined America (2007)
  • Breen, T. H. . Tobacco Culture. . Princeton University Press. 1985. pp. 46-55. ISBN 978-0-691-00596-6. . Source on tobacco culture in 18th-century Virginia pp.
  • Burns, Eric. The Smoke of the Gods: A Social History of Tobacco. Philadelphia. . Temple University Press. 2007. .
  • Collins, W.K. and S.N. Hawks. "Principles of Flue-Cured Tobacco Production" 1st Edition, 1993
  • Cosner, Charlotte. The Golden Leaf: How Tobacco Shaped Cuba and the Atlantic World (Vanderbilt University Press;) 2015
  • Fuller, R. Reese (Spring 2003). Perique, the Native Crop. Louisiana Life.
  • Gately, Iain (2003). Tobacco: A Cultural History of How an Exotic Plant Seduced Civilization. Grove Press. ISBN 978-0-8021-3960-3. .
  • Goodman, Jordan. Tobacco in History:The Cultures of Dependence (1993), A scholarly history worldwide.
  • Graves, John. "Tobacco that is not Smoked" in From a Limestone Ledge (the sections on snuff and chewing tobacco). ISBN 978-0-394-51238-9.
  • Grehan, James. Smoking and "Early Modern" Sociability: The Great Tobacco Debate in the Ottoman Middle East (Seventeenth to Eighteenth Centuries). The American Historical Review, Vol. III, Issue 5. 2006. 22 March 2008 online
  • Hahn, Barbara. Making Tobacco Bright: Creating an American Commodity, 1617-1937 (Johns Hopkins University Press; 2011) 248 pages; examines how marketing, technology, and demand figured in the rise of Bright Flue-Cured Tobacco, a variety first grown in the inland Piedmont region of the Virginia-North Carolina border.
  • Killebrew, J. B. and Myrick, Herbert (1909). Tobacco Leaf: Its Culture and Cure, Marketing and Manufacture. Orange Judd Company. Source for flea beetle typology (p. 243)
  • Kluger, Richard. Ashes to Ashes: America's Hundred-Year Cigarette War (1996), Pulitzer Prize
  • Murphey, Rhoads. Studies on Ottoman Society and Culture: 16th-18th Centuries. Burlington, VT:. . Ashgate: Variorum. 2007. ISBN 978-0-7546-5931-0. 
  • Neuburger, Mary (2012). Balkan Smoke: tobacco and the making of modern Bulgaria. Cornell University Press. ISBN 9780801450846. 
  • Poche, L. Aristee (2002). Perique tobacco: Mystery and history.
  • Price, Jacob M. "The rise of Glasgow in the Chesapeake tobacco trade, 1707-1775." William and Mary Quarterly (1954) pp: 179-199. in JSTOR
  • Tilley, Nannie May The Bright Tobacco Industry 1860–1929. ISBN 978-0-405-04728-2..
  • Schoolcraft, Henry R. Historical and Statistical Information respecting the Indian Tribes of the United States (Philadelphia, 1851–57)
  • Shechter, Relli. Smoking, Culture and Economy in the Middle East: The Egyptian Tobacco Market 1850–2000. New York: I.B. Tauris & Co. Ltd. 2006. ISBN 978-1-84511-137-3.

Спољашње везе

Дуван на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дуван_(производ)&oldid=22008283”