Stvoriteljsko božanstvo

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Stvoriteljsko božanstvo ili bog stvoritelj (često zvan Stvoritelj) je božanstvo ili bog koji je odgovoran za stvaranje Zemlje, sveta i svemira u ljudskoj religiji i mitologiji. U monoteizmu je jedan Bog često je i tvorac. Brojne monolatrističke tradicije razdvajaju sekundarnog stvaraoca od primarnog transcendentnog bića, identifikovanog kao primarnog stvaraoca.[1]

Monoteizam[уреди | уреди извор]

Atonizam[уреди | уреди извор]

Atonizam je otpočeo sa faraonom Ehnatonom i kraljicom Nefertiti oko 1330. godine pre nove ere, tokom perioda Novog Kraljevstva u drevnoj egipatskoj istoriji. Oni su sagradili potpuno novi glavni grad (Amarna) za sebe i poklonike svog jedinog boga stvaraoca u divljini. Njegov je otac bogoslužio Atona zajedno sa drugim bogovima njihove politeističke religije. Aton je dugo pre vremena njegovog oca bio poštovan kao bog među mnogim bogovima i boginjama u Egiptu. Atonizam je iščeznuo nakon smrti faraona. Uprkos različitim pogledima, neki naučnici smatraju atonizam jednim od granica monoteizma u ljudskoj istoriji.

Avramske religije[уреди | уреди извор]

Avramska pripovest o stvaranju sastoji se od dve priče, koje su uglavnom ekvivalentne prvim poglavljima Knjige postanka.[2] Prvi izveštaj (1:1 do 2:3) koristi ponavljajuću strukturu božanske zapovesti i ispunjenja, a zatim izjavu „i bilo je veče i bilo je jutro, [xth] dana”, za svaki od šest dana stvaranja. U svakom od prva tri dana postoji čin podele: prvi dan deli mrak od svetlosti, drugi dan „vode iznad” od „voda ispod”, a treći dan more od kopna. U svakom od naredna tri dana ove podele se događaju: četvrti dan obasjava tamu i svetlost sa suncem, mesecom i zvezdama; peti dan naseljava mora i nebo ribama i pticama; i na kraju, kopnena stvorenja i čovečanstvo naseljavaju zemlju.[3]

Prva (Pričestna priča) odnosila se na kosmički plan stvaranja, dok se druga (priča o Jahvistu) fokusira na čoveka kao kultivara njegove sredine i kao moralnog agenta.[2] Drugi prikaz, za razliku od regimentirane sedmodnevne šeme Geneze 1, koristi jednostavan tekući narativni stil koji polazi od božjeg stvaranja prvog muškarca kroz Edenski vrt do stvaranja prve žene i institucije braka. Nasuprot svemogućnom Bogu iz Geneze 1 koji stvara čovečanstvo nalik bogu, Bog iz Geneze 2 može da bude neuspešan kao i uspešan. Čovečanstvo koje on stvara nije nalik bogu, već je kažnjeno za dela koja dovode do toga da postaju slični bogu (Geneza 3: 1-24), a sam redosled i način stvaranja se razlikuju.[4] „Zajedno, ova kombinacija paralelnih karaktera i kontrastnih profila upućuje na različito poreklo materijala u Genezi 1:1 i Genezi 2:4, koliko god da one sada elegantno kombinovane.”[5]

Rano stapanje grčke filozofije sa narativima iz hebrejske Biblije potiče od Filona Aleksandrijskog (umrlog 50. godine), koji je pisao u kontekstu helenističkog judaizma. Filon je poistovetio jevrejsko božanstvo stvaraoca, Jahve, sa Aristotelovim Nepokretnim pokretačem (Prvi uzrok)[6][7] u pokušaju da dokaže da su Jevreji imali monoteističke poglede i pre Grka. Sličan teorijski stav demonstrirao je Toma Akvinski, koji je povezao aristotelovsku filozofiju sa hrišćanskom verom, a zatim je usledila izjava da je Bog prvo biće, prvi pokretač i čist čin.[8]

Devterokanonska Druga knjiga o Makabejcima ima dva relevantna odlomka. U 7. poglavlju se kazuje o majci jevrejskog proto-mučenika koja govori sinu: „Preklinjem te, sine moj, pogledaj nebo i zemlju i sve što je u njima: i imaj na umu da ih je Bog stvorio iz ničega i čovečanstvo isto tako”;[9][10] u prvom poglavlju, tekst se odnosi na svečanu molitvu koju izgovaraju Jonatan, Nemija i sveštenik Izraelov, dok prinose žrtve u čast Boga: „O Bože, gospode Bože, stvoritelju svih stvari, koji si odvažan, jak, pravedan, milostiv, i jedini, i blaženi kralj”.[11] Prolog Jovanom evanđelju počinje sa: „U početku je bila reč, & reč je bila s Bogom, i reč je bila Bog. / 2 Isto je bilo u početku sa Bogom. / 3 Sve je stvorio on, a bez njega nije napravljeno ništa što je bilo napravljeno.”[12]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ (2004) Sacred Books of the Hindus Volume 22 Part 2: Pt. 2, p. 67, R.B. Vidyarnava, Rai Bahadur Srisa Chandra Vidyarnava
  2. ^ а б Alter 1981, стр. 141.
  3. ^ Ruiten 2000, стр. 9-10.
  4. ^ Carr 1996, стр. 62-64.
  5. ^ Carr 1996, стр. 64.
  6. ^ Yonge, Charles Duke (1854). „Appendices A Treatise Concerning the World (1): But what can be worse than this, or more calculated to display the want of true nobility existing in the soul, than the notion of causes, in general, being secondary and created causes, combined with an ignorance of the one first cause, the uncreated God, the Creator of the universe, who for these and innumerable other reasons is most excellent, reasons which because of their magnitude human intellect is unable to apprehend?" The Works of Philo Judaeus: the contemporary of Josephus. London: H. G. Bohn”. Cornerstonepublications.org. Архивирано из оригинала на датум 28. 9. 2015. 
  7. ^ Plato Laws Book X, Public Domain-Project Gutenberg. "ATHENIAN: Then I suppose that I must repeat the singular argument of those who manufacture the soul according to their own impious notions; they affirm that which is the first cause of the generation and destruction of all things, to be not first, but last, and that which is last to be first, and hence they have fallen into error about the true nature of the Gods… Then we must say that self-motion being the origin of all motions, and the first which arises among things at rest as well as among things in motion, is the eldest and mightiest principle of change, and that which is changed by another and yet moves other is second."
  8. ^ „On the simplicity of God, in " Summa Theologiae", Part I, Question 3.”. Priory of Dominican Order. Превод: Fathers of the English Dominican Province. Benziger Bros. edition. 1947. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2011. Приступљено 6. 10. 2018. 
  9. ^ „1611 King James Bible. Second book of Maccabees, chapter 7, verse 8”. kingjamesbibleonline.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 20. 04. 2017. Приступљено 28. 03. 2020. 
  10. ^ „Greek Septuagint and Wiki English Translation. 2 Maccabees 7:58” (на језику: енглески и грчки). Архивирано из оригинала на датум 14. 09. 2016. Приступљено 28. 03. 2020. 
  11. ^ „1611 King James Bible. Second book of Maccabees, chapter 1, verse 24”. kingjamesbibleonline.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2012. Приступљено 28. 03. 2020. 
  12. ^ „Greek New Testament and Wiki English Translation. Gospel of John, chapter 1, verses 1 to 3” (на језику: енглески и грчки). Архивирано из оригинала на датум 21. 08. 2011. Приступљено 28. 03. 2020. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]