Пређи на садржај

Мапуто

Координате: 25° 57′ 56″ Ј; 32° 35′ 19″ И / 25.965556° Ј; 32.588611° И / -25.965556; 32.588611
С Википедије, слободне енциклопедије
Мапуто
порт. Maputo
Мапуто
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Мозамбик
Становништво
Становништво
 — 2006.1.766.184
 — густина5.093,24 ст./km2
Географске карактеристике
Координате25° 57′ 56″ Ј; 32° 35′ 19″ И / 25.965556° Ј; 32.588611° И / -25.965556; 32.588611
Временска зонаUTC+2
Апс. висина47 m
Површина346,77 km2
Мапуто на карти Мозамбика
Мапуто
Мапуто
Мапуто на карти Мозамбика
Поштански број1100
Позивни број21
Веб-сајт
http://www.cmmaputo.gov.mz

Мапуто (порт. Maputo) познат као Лоренсо Маркеш до 1976. године, главни је и највећи град Мозамбика са 1.114.000 становника (урбана зона 1.691.000).[1] Метрополитанска област укључује град Матолу и има укупно 2.717.437 становника. Мапуто је лучки град са привредом усредсређеном на трговину. Такође је познат по својој културној сцени и препознатљивој, еклектичној архитектури.[2][3][4] Налази се на западној страни залива Мапуто код ушћа реке Тембе.

Залив Мапуто је открио Португалац Антонио де Кампо, али први који га је истражио је Лоренсо Маркеш 1544. Село које је живело од трговине слоновачом је постало град 1876. под именом Лоренсо Маркеш у част морепловца. Изградња железничке пруге између Лоренсо Маркеша и Преторије у Јужноафричкој Републици 1895. довела је до повећања броја становника. 1898. Лоренсо Маркеш је постао главни град португалске источне Африке и остао је када је Мозамбик стекао независност 1975. Фебруара 1976. име града је промењено у Мапуто по истоименој реци која се улива у јужном делу залива.

Мапуто има бројне знаменитости, укључујући Трг независности, градску скупштину, тврђаву Мапуто, Централну пијацу, вртове Тундуру и Железничку станицу Мапуто. Мапуто је познат као естетски атрактиван, иако оронуо град. Са широким авенијама дуж којих се пружају дрвореди жакаранде и акације, стекао је надимке Град акација[5] и Бисер Индијског океана.[6] Град је познат по својој изразитој, еклектичној архитектури, са португалским колонијалним неокласичним и мануелским стиловима уз модерне ар деко, Баухаусове и бруталистичке зграде.[3][7][8] Историјски округ Бајкса де Мапуто је центар града. Мапуто има живахну културну сцену, са многим ресторанима, музичким и извођачким догађањима, и локалном филмском индустријом.[9] Економија Мапута усредсређена је на његову луку, кроз коју се превози већи део увоза и извоза Мозамбика.

Географија

[уреди | уреди извор]
Клима Мапута (39 m), Мозамбик (1961–1990)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 29,9
(85,8)
29,6
(85,3)
29,3
(84,7)
27,8
(82)
26,4
(79,5)
24,6
(76,3)
24,4
(75,9)
25,3
(77,5)
26,1
(79)
26,5
(79,7)
27,4
(81,3)
29,1
(84,4)
27,2
(81)
Просек, °C (°F) 26,3
(79,3)
26,2
(79,2)
25,6
(78,1)
23,5
(74,3)
21,4
(70,5)
18,9
(66)
18,8
(65,8)
20,0
(68)
21,5
(70,7)
22,4
(72,3)
23,8
(74,8)
25,5
(77,9)
22,8
(73)
Минимум, °C (°F) 22,3
(72,1)
22,3
(72,1)
21,5
(70,7)
19,4
(66,9)
16,9
(62,4)
14,4
(57,9)
14,2
(57,6)
15,4
(59,7)
17,2
(63)
18,3
(64,9)
19,7
(67,5)
21,4
(70,5)
18,6
(65,5)
Количина падавина, mm (in) 171,1
(6,736)
130,5
(5,138)
105,6
(4,157)
56,5
(2,224)
31,9
(1,256)
17,6
(0,693)
19,6
(0,772)
15,0
(0,591)
44,4
(1,748)
54,7
(2,154)
81,7
(3,217)
85,0
(3,346)
813,6
(32,032)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 8,1 7,6 7,0 4,4 2,8 2,4 1,8 2,2 3,2 5,5 7,9 7,5 60,4
Релативна влажност, % 76 76 77 76 74 73 72 71 73 75 75 74 74,3
Сунчани сати — месечни просек 223 210 225 229 253 246 256 252 228 210 198 220 2.750
Извор #1: Deutscher Wetterdienst[10]
Извор #2: Danish Meteorological Institute (sun only)[11]

Смјештен на Индијском океану, Мапуто је посебно рањив на климатске утицаје попут циклона, поплава и пораста нивоа мора. Сиромаштво и неједнакост, који су концентрисани у пренасељеним четвртима, додатно погоршавају рањивост на климатске промене у граду.[12]

Историја

[уреди | уреди извор]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Популација (ист.): Мапуто
Година
Становништво

Привреда

[уреди | уреди извор]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „DIVULGAÇÃO OS DADOS DEFINITIVOS IV RGPH 2017”. Instituto Nacional de Estatística. 29. 12. 2017. Приступљено 16. 2. 2020. 
  2. ^ Kugel, Seth (2014-03-04). „In Search of the 'Real Africa' in Mozambique”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2017-12-21. 
  3. ^ а б Briggs, Philip (2017-08-14). Mozambique (на језику: енглески). Bradt Travel Guides. стр. 87. ISBN 9781784770556. 
  4. ^ King, David C. (2007). Mozambique (на језику: енглески). Marshall Cavendish. стр. 74. ISBN 9780761423317. 
  5. ^ „Discovering Africa: Maputo, The 'City Of Acacias' - Ventures Africa”. Ventures Africa (на језику: енглески). 2014-07-06. Приступљено 2017-12-21. 
  6. ^ „A Guide to Mozambique's Best-Kept Secret Beaches”. Vogue (на језику: енглески). Приступљено 2017-12-21. 
  7. ^ Buitendach, Sarah (2017-10-09). „Be sultry in a city that lives life intensely”. BusinessDay (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-03-26. г. Приступљено 2017-12-21. 
  8. ^ Farago, Jason (2017-03-16). „'Architecture of Independence' in Africa's Fast-Growing Cities”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2017-12-21. 
  9. ^ „Maputo, capital of Mozambique, is on the rise”. CNN Travel (на језику: енглески). 2015-03-16. Приступљено 2017-12-21. 
  10. ^ „Klimatafel von Maputo-Mavalane (Flugh.) / Mosambik” (PDF). Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 10. 2019. г. Приступљено 4. 11. 2016. 
  11. ^ „STATIONSNUMMER 67341” (PDF). Ministry of Energy, Utilities and Climate. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 4. 11. 2016. 
  12. ^ A local vision of climate adaptation: Participatory urban planning in Mozambique, Vanesa Castán Broto, Emily Boyd, Jonathan Ensor, Domingos Augusto Macucule and Charlotte Allen, the Climate & Development Knowledge Network, 2014
  13. ^ „Ankaranın Kardeş Şehirleri” (на језику: турски). Ankara. Архивирано из оригинала 25. 10. 2020. г. Приступљено 2020-07-01. 
  14. ^ „Acordos de geminação” (на језику: португалски). Lisboa. Архивирано из оригинала 03. 02. 2020. г. Приступљено 2020-07-01. 
  15. ^ „Lei Nº 5919 DE 17/07/2015”. legisweb.com.br (на језику: португалски). Legisweb. 2017-05-19. Приступљено 2020-07-01. 
  16. ^ „Cooperação Internacional” (на језику: португалски). Guarulhos. Архивирано из оригинала 11. 06. 2020. г. Приступљено 2020-07-01. 
  17. ^ „Sister Cities”. eThekwini Municipality. Архивирано из оригинала 11. 09. 2019. г. Приступљено 2020-07-01. 
  18. ^ „Things You Might Not Know About Cape Town”. xtraspace.co.za. XtraSpace. Приступљено 2020-07-01. 
  19. ^ „Mozambique sister city agreement seen as trade boost”. Charles County. 2019-10-08. Приступљено 2020-07-01. 
  20. ^ „Maputo (Mozambique)”. Go Chengdu. Архивирано из оригинала 10. 07. 2020. г. Приступљено 2020-07-01. 
  21. ^ „International Links”. Port Louis. Приступљено 2020-07-01. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]