Агнеса Француска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Агнеса Француска
Пуно имеАгнеса (Ана)
Датум рођења1171.
Датум смртипосле 1204.
ДинастијаДинастија Комнина, Династија Капета
ОтацЛуј VII
МајкаАдела од Шампање
СупружникАлексије I Комнин, Андроник I Комнин, Теодор Врана
Потомствонеименована ћерка
Византијска царица
Период1180. и 1183-1185
ПретходникМарија Антиохијска
НаследникМаргарета Угарска

Агнеса или Ана Француска (1171 - након 1204, могуће 1220. или после 1240.) је била византијска царица, супруга царева Алексија II Комнина и Андроника I Комнина. Била је ћерка француског краља Луја VII и Аделе од Шампање.

Младост[уреди]

Алексије II Комнин

Почетком 1178. године Филип I од Фландрије посетио је Цариград на повратку из Свете земље. У византијској престоници примио га је цар Манојло I који је још 1147. године, током Другог крсташког рата, дочекао краља Луја VII. Филип се уверио да је Француска пожељан савезник Византијског царства. Зиме 1178/1179. године царски посланици који су пратили Филипа под вођством Балдуина Герција[1], стигли су на двор француског краља како би уговорили брак између Агнесе, Лујеве ћерке и Алексија, јединог сина и наследника Манојла Комнина од његове друге супруге, Марије Антиохијске. Брак је фаворизовао и папа Александар III који је свој пристанак дао 1171. године[2]. За то време било је уобичајено да принцеза којој је уговорен брак буде одгојена у породици свог будућег мужа. То је разлог због кога Агнеса вероватно никада није упознала своју старију сестру Алису која је живела у Енглеском краљевству од своје девете године, када је уговорен њен брак са будућим краљем Ричардом I (брак који никада није остварен). Агнеса се укрцала на брод у Монпељеу и стигла је у византијску престоницу на Ускрс 1179. године. По доласку у Цариград, Агнеса се крајем лета 1179. године упознала са 17 значајних племкиња[3], а у њену част организоване су раскошне свечаности. Поздрављена је и од стране Евстатија Солунског, архиепископа Солуна и једног од најпознатијих византијских писаца свога времена[4].

Вилијам од Тира пише да је Агнеса имала осам година по доласку у Цариград, док је Алексије имао тринаест. Вилијам је погрешио Алексијеве године, будући да је он рођен 14. септембра 1169. године. Не постоје други извори о Агнесиној години рођења. Уколико је имала осам, она је била барем три године премлада за брак, према обичајима 12. века. Међутим, Вилијам од Тира је присуствовао церемонији коју описује као право венчање. О истоме сведоче и други, невизантијски извори и савремени аутори[5]. Церемонија је обављена у дворани Труло у Великој цариградској палати 2. марта 1180. године. Агнеса је добила и ново име: Ана. Евстатије Солунски одржао је говор у част венчања[6]. Венчање је било отприлике месец дана после венчања Алексијеве полусестре Марије Порфирогените са Рајнером од Монферата, које је обавио цариградски патријарх Теодосије I.

Владавина[уреди]

Погибија Андроника I

Манојло је умро 24. септембра 1180. године. Наследио га је Алексије који је био премлад да би владао самостално. Његова мајка, Марија Антиохијска, имала је већи утицај на државне послове од Алексија и Агнесе. Њена владавина траје до 1183. године када је приморана да се исели из Цариграда. На престо је дошао Андроник I Комнин. Сматра се да је Андроник отровао Марију Порфирогениту и њеног супруга Рајнера. Андроник је најпре владао као Алексијев савладар, али га је октобра исте године задавио. Агнеса је тада имала 12 година. Како би озаконио своју власт, Андроник се оженио Агнесом. Тада је имао око 65 година. Раније је био ожењен, али није познато име његове прве супруге. Имао је сексуалне односе са две нећаке (Евдокијом Комнин и Теодором Комнин, која је касније постала јерусалимска краљица, удајом за Балдуина III) и са Филипом Антиохијском. Филипа је била ћерка Констанце Антиохијске и њеног првог супруга Рејмунда од Поатјеа (Констанца се касније удала за Ренеа од Шатијона), као и сестра Марије Антиохијске и тетка Алексија Комнина. Антоник је са својом првом женом имао двојицу синова. Имао је и малолетног сина и ћерке из своје афере са Теодором. Његов најстарији син Манојло је такође имао сина, будућег Алексија I од Трапезунта. Агнеса је била византијска царица две године, све до свргавања Андроника септембра 1185. године. У покушају да се спасе народног устанка којим је окончана његова владавина, Андроник је са Агнесом побегао из Цариграда и приспео у Челу, тврђаву на битинијској обали Црног мора. Одатле је покушао да се укрца на брод за Крим. Спречила га је олуја након чега је заробљен и враћен у престоницу где је мучен и погубљен 12. септембра 1185. године[7].

Каснији живот[уреди]

Агнеса је преживела пад Андроника. Извори о њој говоре 1193. године као о љубавници Теодора Вране[8], војсковође на северној византијској граници. Након крсташког заузећа Цариграда 1204. године, Агнеса је поштована као бивша царица. Према речима Робера од Кларија, Агнеса је имала лошу репутацију и морала је да разговара преко преводиоца јер није знала француски језик. Тада је имала 30 година и већи део живота провела је на византијском двору. Агнеса и Теодор Врана касније су се венчали. Врана је ступио у службу латинског цара Балдуина I лета 1204. године[9] и за Латинско царство бори се до 1219. године, када се последњи пут помиње у изворима. Агнеса је до тада већ нестала из извора. Имали су барем једну ћерку која се удала за Наржота од Турсија[10]. Као година Агнесине смрти понекад се наводи 1220. или после 1240. године. Ниједан од ових датума није потврђен[11].

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Анри I
 
 
 
 
 
 
 
8. Филип I Француски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ана Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
4. Луј VI
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Флорис I од Холандије
 
 
 
 
 
 
 
9. Берта од Холандије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Гертруда од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
2. Луј VII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Амадео II од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
10. Умберто II од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јован од Женеве
 
 
 
 
 
 
 
5. Аделада од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Вилијам I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
11. Гизела Бургундијска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Етиенета
 
 
 
 
 
 
 
1. Агнеса Француска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Теобалд III од Блоа
 
 
 
 
 
 
 
12. Стефан од Блоа (крсташ)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Герсенда од Мејна
 
 
 
 
 
 
 
6. Теобалд II од Шампање
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Вилијам I Освајач
 
 
 
 
 
 
 
13. Адела Нормандијска (супруга Стефана од Блоа)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Матилда Фландријска
 
 
 
 
 
 
 
3. Адела од Шампање
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Егелберт I од Спонхејма
 
 
 
 
 
 
 
14. Енглерберт од Каринтије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Хедвига од Епенштајма
 
 
 
 
 
 
 
7. Матилда од Каринтије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Улрих I од Пасауа
 
 
 
 
 
 
 
15. Ута од Пасауа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Аделада од Фронтенхаузена
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. ^ Bernardo & Salem Maragone, Annales Pisani pp. 68–9 Gentile.
  2. ^ Letter of Alexander III to Archbishop Henry of Reims, 28 February 1171 (Patrologia Latina vol. 200 column 783).
  3. ^ Garland, стр. 5.
  4. ^ W. Regel, Fontes rerum byzantinicarum (St Petersburg, 1892-1917) pp. 84.
  5. ^ William of Tyre, Historia Transmarina 22.4; Roger of Howden, Chronicle, year 1180.
  6. ^ Madrid MS Esc. Gr. 265 [Y.II.10] fols 368-372 (as described in G. de Andrés, Catálogo de los códices griegos de la Real Biblioteca de El Escorial Vol. 2 [Madrid, 1965] pp. 120–131).
  7. ^ Niketas Choniates, Histories pp. 347 van Dieten.
  8. ^ Alberic of Trois-Fontaines, Chronicle 1193.
  9. ^ Alberic of Trois-Fontaines, Chronicle 1204.
  10. ^ Alberic of Trois-Fontaines, Chronicle 1205 and 1235.
  11. ^ "Agnes of France" at Medlands.

Извори[уреди]

  • Nicetas Choniates, Historia, ed. J.-L. Van Dieten, 2 vols. (Berlin and New York, 1975); trans. as O City of Byzantium, Annals of Niketas Choniates, by H.J. Magoulias (Detroit; Wayne State University Press, 1984). Eustathios of Thessaloniki, a Disembarkation Speech for Agnes-Anna (ed. P. Wirth, Eustathii Thessalonicensis Opera Minora pp. 250–260 and translated with commentary by Andrew F. Stone, Eustathios of Thessaloniki, Secular Orations. pp. 147–165, Eustathios, The Capture of Thessaloniki ed. John R. Melville-Jones. pp. 53 and 188 and Lynda Garland Byzantine empresses: women and power in Byzantium, AD 527-1204. London, Routledge, 1999.

Литература[уреди]

  • Cartellieri, Alexander. Philipp II. August, König von Frankreich. Vols 1-2. Leipzig: Dyksche Buchhandlung, 1899-1906.
  • Hilsdale, Cecily J. "Constructing a Byzantine Augusta: A Greek Book for a French Bride" in Art Bulletin vol. 87 (2005). pp. 458–483 Paywall
  • Magdalino, Paul. The Empire of Manuel I Komnenos. 2002.
Агнеса Француска
Рођен/а: 1171. Умро/ла: после 1204.
Краљевске титуле
Претходник:
Марија Антиохијска
Византијска царица
1180/1183–1185
Наследник:
Маргарета Угарска