Ана Угарска (1260—1281)
| Ана | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Ана Арпад Палеолог |
| Датум рођења | око 1260. |
| Место рођења | Угарска |
| Датум смрти | 1281 |
| Место смрти | Цариград, Византија |
| Породица | |
| Супружник | Андроник II Палеолог |
| Потомство | Михајло IX Палеолог, Константин Палеолог |
| Родитељи | Стефан V Угарски Јелисавета Куманка |
| Династија | Арпад, Палеолог |
| Византијска царица | |
| Период | 1273-1281 |
| Претходник | Теодора Палеологина Дукина Ватацина |
| Наследник | Теодора Палеологина Дукина Ватацина |
Ана Угарска (око 1260 - 1281) је била угарска принцеза, ћерка Стефана V, и супруга будућег византијског цара Андроника II Палеолога.
Биографија[уреди | уреди извор]
Породица[уреди | уреди извор]
.jpg)
Ана је била ћерка угарског краља Стефана V и Елизабете Куманке[1]. Припадала је династији Арпад. Отац јој је носио титулу младог краља, савладара свога оца Беле IV, а потом је и сам понео титулу краља. Марија је имала три сестре и два брата: Каталину (која се 1268. године удала за Стефана Драгутина Немањића, српског (1276—1282) и сремског (1282—1316) краља), Марију (која се 1270. године удала за Карла II Анжујског (1285—1309) и тако постала родоначелница будуће угарске владајуће династије Анжујаца), Јелисавету (удату за Стефана Милутина (1282—1321), брата и наследника краља Драгутина), Ладислава IV (угарског краља 1272-1290) и Андрију, славонског херцега (1268—1278).
Брак[уреди | уреди извор]
По Георгију Пахимеру, Ана и Андроник су имали двоје деце[1]:
Ана је умрла пре него што је њен муж постао византијски цар 1282. године. Сваки Палеолог који је владао Византијом до пада под Турке 1453. године потиче из овог брака.
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 16. Бела III | ||||||||||||||||
| 8. Андрија II Арпадовић | ||||||||||||||||
| 17. Агнеса од Антиохије | ||||||||||||||||
| 4. Бела IV | ||||||||||||||||
| 18. Бертолд IV, гроф од Мераније | ||||||||||||||||
| 9. Гертруда Меранска | ||||||||||||||||
| 19. Агнес од Рохлица | ||||||||||||||||
| 2. Стефан V Угарски | ||||||||||||||||
| 20. Манојло Ласкарис | ||||||||||||||||
| 10. Теодор I Ласкарис | ||||||||||||||||
| 21. Јована Кераца | ||||||||||||||||
| 5. Марија Ласкарис | ||||||||||||||||
| 22. Алексије III Анђео | ||||||||||||||||
| 11. Ана Комнина Анђелина | ||||||||||||||||
| 23. Еуфросина Дукина Каматерина | ||||||||||||||||
| 1. Ана Арпадовић | ||||||||||||||||
| 12. Suthoi, Khan of Cumania | ||||||||||||||||
| 6. Шејхан или Котан? | ||||||||||||||||
| 3. Јелисавета Куманка | ||||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Previte-Orton 1962, стр. 922.
- ^ Giannouli 2013, стр. 206.
Литература[уреди | уреди извор]
- Giannouli, Antonia (2013). „Coronation Speeches in the Palaiologan Period”. Ур.: Beihammer, Alexander; Constantinou, Stavroula; Parani, Maria. Court Ceremonies and Rituals of Power in Byzantium and the Medieval Mediterranean. Brill.
- Previte-Orton, C.W. (1962). The Shorter Cambridge Medieval History. II. Cambridge at the University Press.
| Нормативна контрола: Људи |
|---|
