Марија Аланија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Марија од Аланије
Nicephorus III and Maria of Alania BnF Coislin79 fol2bis.jpg
Марија са Нићифором Вотанијатом
Датум рођења око 1053.
Место рођења Краљевство Грузија
Датум смрти 1118.
Место смрти Византијско царство
Династија Багратиони
Отац Баграт IV од Грузије
Мајка Борена од Аланије
Супружник Михаило VII Дука и Нићифор III Вотанијат
Потомство Константин Дука
Византијска царица
Период 1071-1081
Претходник Евдокија Макремволитиса
Наследник Ирина Дукина

Марија од Аланије, рођена као Марта Багратиони (грузијски: მართა) је била византијска царица, супруга царева Михаила VII и Нићифора III.

Биографија[уреди]

Рани живот[уреди]

Средњовековна грузијска икона у част венчања Михаила и Марије

Марта је била ћерка Баграта IV Грузијског. Рођена је око 1053. године. После свога брата Ђорђа II Грузијског, Марта је имала највише права на грузијски престо. У узрасту од 5 година, Марта је послата у Цариград како би се школовала на византијском двору под покровитељством царице Теодоре (1056). Теодора је убрзо умрла те се Марта вратила у Грузију. Године 1065. Марта се удала за будућег цара Михаила, сина Константина X Дуке. Након што се Михаило 1071. године попео на престо, Марта је постала византијска царица. Ово је један од ретких бракова византијских царева са "варваркама". Уз Михаила, ту су и цар Роман II (959-963) који се оженио Бертом из Италије и Јустинијан II (685-695/705-711) који се оженио Теодором Хазарком.

Први брак[уреди]

Михаилова владавина обележена је војним неуспесима у Малој Азији против Селџука и девалвацијом валуте због фискалне политике евнуха Нићифорице. То изазива растуће незадовољство и кулминира 1078. године пучом у коме је Михаило свргнут са престола на који је постављен Нићифор III Вотанијат (1078-1081). Михаило је приморан да се замонаши у манастиру Светог Јована Крститеља, а Марија је отишла у манастир Петрион са сином Константином. Међутим, није се замонашила, очигледно имајући неке планове на царском двору.

Други брак[уреди]

Новом цару Нићифору жена је умрла непосредно пред долазак на престо. Он је најавио своју намеру да се поново ожени што ствара велику конкуренцију међу неудатим девојкама у престоници. Главне кандидаткиње биле су Марија и Евдокија Макремволитиса, удовица Константина X Дуке и Романа IV Диогена. Нићифор је Евдокију извео из манастира у намери да је ожени. Међутим, томе се успротивио утицајни цезар Јован Дука који је Нићифора убедио да се ожени женом из иностранства са којом није могао имати сродника. Поред тога, овим браком би Нићифор на своју страну привукао преостале присталице Михаила Дуке[1][2].

Однос са Комнинима[уреди]

Маријин муж Михаило био је још увек жив тако да је њен брак са новим царем сматран за прељубу од стране цркве. Цезар Јован Дука је наложио свом унуку, протостратору Михаилу, да пронађе свештеника који ће пристати да изврши церемонију. Брак је склопљен 1078. године[3]. Марији је обећано да ће њен син Константин бити одређен за наследника престола, али је Нићифор касније прекршио ово обећање. И поред тога, Нићифор је треторао Марију као праву царицу и доделио јој је велика имања. Њеном брату Ђорђу дао је титулу цезара, резервисану само за цареве сроднике[4].

Ана Комнина у Алексијади пише да је Марија била незадовољна тиме што је Нићифор одустао од тога да Константин буде проглашен за наследника престола. Због тога је узела учешћа у завери коју је организовао генерал Алексије, а кружиле су гласине да је Алексије Маријин љубавник. Алексије је приморао Нићифора да абдицира 1081. године након чега се сам попео на престо. Тиме је на власт дошла династија Комнина. Алексије је Константина прогласио за наследника престола, а касније је његова ћерка Ана верена за Маријиног сина. Ситуација се променила када се Алексију родио син, будући цар Јован II Комнин (1118-1143). Јованова мајка била је Ирина Дукина. Рођен је 1087. године. Анина веридба је раскинута, а Марија је приморана да се замонаши. Међутим, сведочанство о дугогодишњем Маријином утицају на царском двору је и чињеница да је Константин проглашен за Алексијевог савладара уместо његовог старијег брата Исака[5]. Такође, Марија се старала о одрастању Ане Комнине са којом је била веома блиска[6]. Ана Комнина у Алексијади описује Маријину лепоту[7].

Последње године[уреди]

Печат Марије Аланије

Након свргнућа Нићифора и периода њеног боравка у манастиру, Марија је живела у палати у Мангану где је створила сопствени двор као мајка савладара. Као монахиња, Марија је наставила да помаже грузијске манастире, поготово Ивирон на Светој Гори. Изградила је самостан Капата у Јерусалиму, заједно са својом мајком. Поседовала је и манастир Хебдомон, гробно место Василија II (976-1025)[8]. Такође, Марија је била и покровитељ бројних књижевника, укључујући и Теофилакта Охридског, будућег архиепископа Бугарске и грузијског неоплатонисту Јована Петриција.

Маријин син Константин умро је 1096. године. Она се коначно преселила у манастир у североисточној Анадолији. Умрла је 1118. године.

Породично стабло[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Alexiad 3.2.3–5 (Leib 1.107-8); Bryennius, Historia, 253-5; Scylitzes Cont. 181; Zonaras, Epitome, 3.722.
  2. ^ Grierson. Catalogue of the Byzantine Coins in the Dumbarton Oaks Collection and in the Whittemore Collection, vol. 3.2 (Washington DC, 1973), 829
  3. ^ Scylitzes Cont. 177-8, 181–2; Zonaras, Epitome, 3.722; Bryennius, Historia, 253-5;
  4. ^ S. Rapp Jr., Imagining History at the Crossroads: Persia, Byzantium and the Architects of the Written Georgian Past (Unpublished Ph.D. dissertation, University of Michigan 1997), 567–70.
  5. ^ Alexiad 3.4.6 (Leib 1.115-16); Zonaras, Epitome, 3.733; cf. Dölger, Regesten, 1064. Theophylact in his Paideia Basilike, perhaps delivered in 1085/86, addresses Constantine as basileus, 'emperor' (Oratio 4, ed. Gautier 1.179).
  6. ^ Alexiad 3.1.4 (Leib 1.105)
  7. ^ Medieval Sourcebook: Anna Comnena: The Alexiad: Book III
  8. ^ Alexiad 2.4.6–7 (Leib 1.73-4)

Литература[уреди]

  • Garland, Lynda (1999). Byzantine Empresses: Women and Power in Byzantium AD 527–1204. first edition , Routledge. стр. 180. ISBN 978-0-415-14688-3. –186
  • Garland, Lynda (2006). Byzantine Women: Varieties of Experience 800-1200. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 91—124. ISBN 978-0-7546-5737-8. 
  • J. M. Hussey, editor, The Cambridge Medieval History, Volume IV The Byzantine Empire, Part 1 Byzantium and Its Neighbours (Bentley House, 200 Euston Road, London: The Syndics of the Cambridge University Press, 1966). стр. 793

Спољашње везе[уреди]

Марија Аланија
Рођен/а: око 1050 Умро/ла: после 1103
Претходник:
Евдокија Макремволитиса
Византијска царица
1071–1081
Наследник:
Ирина Дукина