Јелена Драгаш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Драгаш
Empress Helena Dragash.JPG
Део минијатуре из Лувра породице Манојла II Палеолога
Датум рођења 1372.
Датум смрти 23. март 1450.(1450-03-23)(77–78 год.)
Место смрти Цариград

Јелена Драгаш (Дејановић) (137223. март 1450) или Августа Хелена Палеолог (монашко име Ипомонија) била је српска принцеза из породице Драгаша и супруга византијског цара Манојла II Палеолога и мајка последњих византијских царева Јована VIII и Константина XI.[1]

Порекло[уреди]

Јелена је била кћи Константина Драгаша, обласног господара југоисточног дела некада моћног Душановог царства, са престоницом у Велбужду и његове прве жене. Њен отац је погинуо у бици на Ровинама 1395. године, као вазал Бајазита I.

Брак[уреди]

Она се 10. фебруара 1392. године, удала за византијског цара Манојла II Палеолога. Према Георгију Сфранцесу имали су десеторо деце:

Њен супруг Манојло II је умро 21. јула 1425. године, након чега се она замонашила под именом Ипомонија. Надживела га је за скоро 25 година, а умрла је 23. марта 1450. године у Цариграду. Њени синови Јован VIII и Константин XI су били последњи византијски цареви, а сам Константин је био познат под мајчиним девојачким презименом Драгаш, које је носио уз своје.

Референце[уреди]

  1. Константин Јиречек — Историја Срба, II исправљено и допуњено издање, Научна књига Београд, 1952, стр. 303.

Спољашње везе[уреди]