Пређи на садржај

Ернест Џон Обиена

С Википедије, слободне енциклопедије
Ернест Џон Обиена
Лични подаци
Пуно имеЕрнест Џон Уј Обиена
Ernest John Uy Obiena
Датум рођења(1993-12-16)16. децембар 1993.(30 год.)
Место рођењаТондо, Манила, Филипини
ДржављанствоФилипини
Висина1,88 м
Спортске информације
СпортСкок мотком
ТренерЕмерсон Обиена
Виталиј Петров
Достигнућа и титуле
Лични рекорди6,00 (2023)

Ернест Џон Уј Обиена (кин: 蔡華強; пин: Ernest John Uy Obiena; Манила, 17. новембар 1995.) филипински је атлетичар који држи азијски рекорд у скоку мотком са висином од 6.00 метара, коју је прескочио на Светском првенству 2023. где је освојио сребрну медаљу.[1] [2][3] Обиена је актуелни шампион и рекордер (5,90 м) Азијских игара. Такође је двоструки бранилац титуле и актуелни рекордер (5,91 м) на Азијском првенству у атлетици. Такође је освојио златну медаљу на Универзијади 2019. одржаној у Напуљу.

Обиена је први Филипинац који је добио стипендију Светске Атлетике.[4] [5]

Одрастање и образовање

[уреди | уреди извор]

Обиена је син Емерсона Обиене и Џанете Уј. Оба родитеља су се некада бавили атлетиком[6] и обоје су кинеског филипинског порекла.[7] [8] Обиена је похађао кинеску филипинску школу током средњошколског образовања, а касније је уписао Универзитет Санто Томас на Филипинима.

Каријера у скоку с мотком

[уреди | уреди извор]

Обиена је почео да тренира скок с мотком када је имао осам година. Његов отац, Емерсон Обиена, тренирао је Ернеста до његове 18. године.[9] Ернест се такмичио и у тркама на 100 и 400 метара с препонама за своју средњу школу.[10] Пошто није могао да се квалификује за регионалне митинге у тркама са препонама, одлучио је да се врати скоку с мотком када је био у последњим годинама средње школе, у покушају да обезбеди стипендију за факултет.

Међународни успеси

[уреди | уреди извор]
Обиена (десно) на првенству Азије 2017.

Почетком 2014. Обиена је упознао Сергеја Бубку који је био у посети Филипинима. Првобитно је намеравао само да добије аутограм од Бубке, али је од њега сазнао за могућност да тренира у Италији.[11] Исте године, Обиена је провео три месеца у Италији где је тренирао код Виталија Петрова, некадашњег тренера Сергеја Бубке.[12]

20. јула 2014.Обиена је оборио национални рекорд у скоку с мотком прескочивши 5,01 метар. Претходни рекорд био је 5,00 метара Едварда Ласкета на Олимпијским играма 1992. у Барселони. Оборен је и јуниорски национални рекорд, пошто је Обиена у то време још увек имао 18 година. Претходни јуниорски рекорд био је 4,31 метар, постављен три године раније.[12]

Током 2014. неколико пута обарао сопствени рекорд (5,05, 5,05, 5,15, 5,20, 5,21).

На Играма југоисточне Азије 2015. Обиена је освојио сребрну медаљу скоком од 5,25 метара.[13]

Обиена је освојио злато у скоку мотком на Универзијади 2019. поставивши нови национални рекорд од 5,76 метара.[14]

На Светском првенству 2019. није успео да се пласира у финале. Са прескочених 5,60 метара завршио је на 15. месту од 35 учесника. Такмичећи се на Олимпијским играма 2020. у Токију, Обиена је успео да се пласира у финале такмичења у скоку с мотком, али није освојио медаљу.[15]

Обиена је поставио нови азијски рекорд у скоку с мотком од 5,93 на атлетском митингу Златни кров у Инзбруку 12. септембра 2021.[16] Овај рекорд је надмашио 25. јула 2022. са висином од 5,94 метара на Светском првенству 2022. у Јуџину. Освојио је бронзану медаљу, поставши први Филипинац који је освојио медаљу на једном светском првенству у атлетици.[17]

У јуну 2023. Обиена је први пут прескочио 6 метара и то на митингу у Бергену у Норвешкој.[18] Био је у стању да постигне наведени подвиг због преласка на технику трчања залета у 20 корака уместо претходног приступа од 18 корака.[19] [20] Исту висину од 6.00 метара прескочио је 26. августа у финалу Светског првенства у Будимпешти 2023. када је освојио сребрну медаљу.

Такмичећи се на Олимпијским играма 2024. у Паризу, Обиена је завршио као четврти са прескочених 5,90 метара.[21] [22]

Обиена тренира код тренера Виталија Петрова од 2014. године. Обиенин тренерски тим, поред Петрова, чине још и Ернестов отац, Емерсон Обиена, ментор Џејмс Мајкл Лаферти, физиотерапеут Франческо Вискузи, остеопат Антонио Гуљета, нутрициониста Керол Лаферти и спортски психолог др Шерил Касуга. [23]

Међународна такмичења

[уреди | уреди извор]
Обиена снимљен на 19. Азијским играма у Хангџоу.
Година Такмичење Место Позиција Дисциплина Резултат Белешка
Представљајући Филипини Филипине
2016 Азијско првенство у дворани Доха, Катар 4. Скок мотком 5.40 м
2017 Азијско првенство Бубанешвар, Индија 3. Скок мотком 5.50 м
2018 Азијске игре Џакарта, Индонезија 7. Скок мотком 5.30 м
2019 Азијско првенство Доха, Катар 1. Скок мотком 5.71 м
Универзијада Напуљ, Италија 1. Скок мотком 5.76 м
Светско првенство Доха, Катар 15. Скок мотком 5.60 м
2021 Олимпијске игре Токио, Јапан 11. Скок мотком 5.70 м
2022 Светско првенство Јуџин, САД 3. Скок мотком 5.94 м
Азијске игре Хангџоу, Кина 1. Скок мотком 5.90 м
2023 Азијско првенство Бангкок, Тајланд 1. Скок мотком 5.91 м
Светско првенство Будимпешта, Мађарска 2. Скок мотком 6.00 м АР
2024 Светско првенство у дворани Глазгов, Уједињено Краљевство 9. Скок мотком 5.65 м
Олимпијске игре Париз, Француска 4. Скок мотком 5.90 м

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Men's Pole Vault 2024”. World Athletics Organization. Приступљено 16. 8. 2024. 
  2. ^ „EJ Obiena slips to no. 3 in world rankings”. www.gmanetwork.com. 16. 8. 2024. Приступљено 16. 8. 2024. 
  3. ^ „Pole Vault Final Results”. World Athletics. 26. 8. 2023. Приступљено 26. 8. 2023. 
  4. ^ „Obiena breaks PH's 100-year gold-medal drought in Asian pole vault”. The Manila Times. 20. 5. 2019. 
  5. ^ „Before each leap of faith, Tokyo 2020-bound EJ Obiena is calm under pressure”. ABS-CBN News. 
  6. ^ Reyes, Marc Anthony (12. 2. 2017). „Height of brilliance”. Philippine Daily Inquirer. Приступљено 12. 2. 2017. 
  7. ^ „Obiena breaks PH's 100-year gold-medal drought in Asian pole vault”. The Manila Times. 20. 5. 2019. 
  8. ^ „Ernest John OBIENA | Profile | World Athletics”. 
  9. ^ „How Sergey Bubka set EJ Obiena on pole vaulter's Olympic dream”. GMA News (на језику: енглески). 3. 7. 2021. Приступљено 3. 7. 2021. 
  10. ^ Reyes, Marc Anthony (12. 2. 2017). „Height of brilliance”. Philippine Daily Inquirer. Приступљено 12. 2. 2017. 
  11. ^ „How Sergey Bubka set EJ Obiena on pole vaulter's Olympic dream”. GMA News (на језику: енглески). 3. 7. 2021. Приступљено 3. 7. 2021. 
  12. ^ а б Villar, Joey (21. 7. 2014). „Obiena breaks 22-year-old PHL pole vault record”. The Philippine Star. Приступљено 24. 2. 2016. 
  13. ^ Terrado, Reuben (4. 1. 2016). „EJ Obiena set to complete pole vault training in Poland, looks to qualify for Rio through Doha tilt”. Sports Interactive Network Philippines. Приступљено 21. 3. 2016. 
  14. ^ Terrado, Reuben (13. 7. 2019). „EJ Obiena captures gold medal in Summer Universiade in Italy”. Приступљено 14. 7. 2019. 
  15. ^ Lozada, Bong (3. 8. 2021). „EJ Obiena ends Olympic bid, crashes out of men's pole vault final”. Philippine Daily Inquirer. Приступљено 23. 11. 2021. 
  16. ^ Dioquino, Delfin (12. 9. 2021). „EJ Obiena breaks Asian record, bags gold in Austria”. Rappler. Приступљено 12. 9. 2021. 
  17. ^ Dioquino, Delfin (25. 7. 2022). „EJ Obiena resets Asian record to claim historic bronze in World Athletics Championships”. rappler.com. Приступљено 1. 8. 2022. 
  18. ^ Valderrama, Aeron Paul (10. 6. 2023). „EJ Obiena shatters six-meter barrier, secures gold at Bergen Jump Challenge”. Tiebreaker Times. Приступљено 11. 6. 2023. 
  19. ^ Maningat, Raul (12. 6. 2023). „EJ Obiena reveals technique that paved way for record-breaking 6-meter jump”. One Sport (на језику: енглески). Приступљено 13. 6. 2023. 
  20. ^ Mantaring, Jelo Ritzhie (23. 7. 2023). „EJ Obiena vaults to number 2 in world rankings”. CNN Philippines. CNN. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  21. ^ „EJ Obiena shakes off nerve-racking start to reach Olympic pole vault final”. Rappler. 3. 8. 2024. Приступљено 13. 8. 2024. 
  22. ^ Caramoan, Miguel Alfonso (6. 8. 2024). „Philippines at the Olympics: EJ Obiena finishes fourth in the men's pole vault”. ESPN. Архивирано из оригинала 6. 8. 2024. г. Приступљено 6. 8. 2024. 
  23. ^ „EJ mom confident son has mental battle handled”. inquirer.net (на језику: енглески). 2. 8. 2021. Приступљено 10. 1. 2022.