Сергеј Бупка

Сергеј Бупка

Сергеј Бупка
Личне иформације
Пуно име	Сергеј Назарович Бупка
Датум рођења	(1963-12-04)4. децембар 1963..
Место рођења	Луганск СССР
Године активности	1981-2001
Висина	1,83 м
Тежина	80 кг
Спортске информације
Спорт	Атлетика Скок увис
Достигнућа и титуле
Лични рекорд(и)	на отвореном 6,14 у дворани 6,15
Успеси и медаље Освојене медаље Атлетика Скок увис Олимпијске игре Представљајући СССР-а 1988. Сеул 5,90 Светско првенство Представљајући СССР-а 1983. Хелсинки 5,70 1987. Рим 5,85 1991. Токио 5,95 Представљајући Украјине 1993. Штутгарт 6,00 1995. Гетеборг 5,92 1997. Атина 6,01 Светско дворанско првенство Представљајући СССР-а 1985. Париз 5,75 1987. Индијанаполис 5,85 1991. Севиља 6,00 Представљајући Украјине 1995. Барселона 5,90 Европско првенство Представљајући СССР-а 1986. Штутгарт 5,85 Игре добре воље 1986. Москва 6,01 СР

Сергеј Назарович Бупка (укр. Сергій Назарович Бубка; Луганск, 4. децембар 1963) је бивши совјетски и украјински атлетичар у дисциплини скок с мотком. Освојио је 6 узастопних Светских првенстава у атлетици, злато на Олимпијским играма 1988. и 35 пута је постављао светске рекорде у скоку мотком (17 пута на отвореном и 18 пута у дворани). Први је атлетичар који је прескочио 6 метара и за сада једини који је прескочио 6,10 метара.

Тренутно држи светски рекорд у скоку с мотком на отвореном са 6,14 метара, који је поставио 31. јула 1994. у Сестријереу и светски рекорд у дворани од 6,15 метара, који је поставио 21. фебруара 1993. у Доњецку.

Биографија

Сергеј Бупка је рођен и одрастао у градићу Луганск. Његов отац је био војник, а мајка медицинска сестра. Бупка је изјавио да ниједно од њих двоје није било активно у спорту. Старији брат Василиј Бупка је такође био скакач мотком и наступао је за Совјетски Савез и Украјину. Сергеј је имао такмичарски дух који је каналисао у неколико спортова, све док није упознао тренера скока мотком Виталија Петрова. Са овом дисциплином је почео да се бави у 11. години, када је ушао у Дечју и омладинску спортску школу Динамо у Ворошиловграду, где га је тренирао Петров. Године 1978, са 15 година, Бупка се преселио у Доњецк са Петровим, где је имао боље услове за тренинг.

Спортска каријера

Сергеј Бупка је у свет међународних атлетских такмичења ушао 1981. учешћем на Европском првенству у атлетици за јуниоре, где је освојио 7. место. Али тек је Светско првенство у атлетици 1983. у Хелсинкију било улаз у свет најбољих атлетичара, на ком је релативно непознати Бупка освојио златну медаљу скоком од 5,70 м.

Светски рекорд је први пут оборио скоком од 5,85 метара 26. маја 1984, а побољшао га је следеће недеље на 5,88 m, а месец дана касније је прескочио 5,90 м. Бубка је буквално доминирао у овој дициплини, али није имао среће да освоји злато на Летњим олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу јер је Совјетски Савез бојкотовао те Игре. Злато на играма у Лос Анђелесу освојио је Француз Пјер Кинон.

Бупка је прескочио 6,00 метара 13. јула 1985. у Паризу, а та висина се дуго сматрала недостижном и том приликом је поправио лични рекорд за 6 м. Злато освојено у Хелсинкију одбранио је 1987. на Светском првенству 1987. у Риму, а једино олимпијско злато Бупка је освојио на Играма у Сеулу 1988. Бупка је 15. марта 1991. у Сан Себастијану прескочио висину од 6,10 м и за сада је једини спортиста коме је то успело. Злато освојено у Хелсинкију и Риму је одбранио на Светском првенству 1991. у Токију. Олимпијске игре 1992. у Барселони су биле велико разочарање јер из 3 покушаја није прескочио 5,30 м и остао је без медаље. Актуелни светски рекорд у скоку мотком у дворани поставио је 21. фебруара 1993. у Доњецку, а светски рекорд на отвореном од 6,14 м 31. јула 1994. у Сестријереу. Четврто злато на светским првенствима освојио је на Светском првенству 1993. у Штутгарту, а пето две године касније на Светском првенству 1995. у Гетеборгу. Због повреде пете није бранио златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1996. у Атланти. Последње, шесто злато на на светским првенствима освојио је 1997. на првенству у Атини. Бупка је учествовао на Олимпијским играма у Сиднеју, али је испао након 3 неуспешна покушаја на висини 5,70 m. Професионалну спортску каријеру окончао је 2001.

Развој светског рекорда

На отвореном Висина Датум Место 6,14 31. јул 1994. Сестријере 6,13 19. септембар 1992. Токио 6,12 30. август 1992. Падова 6,11 13. јун 1992. Дижон 6,10 05. август 1991. Малме 6,09 08. јул 1991. Формио 6,08 09. јун 1991. Москва 6,07 06. мај 1991. Шизуока 6,06 10. јул 1988. Ница 6,05 09. јун 1988. Братислава 6,03 23. јун 1987. Праг 6,01 08. јун 1986. Москва 6,00 13. јун 1985. Париз 5,94 31. август 1984. Рим 5,90 13. јул 1984. Лондон 5,88 02. јун 1984. Париз 5,85 26. мај 1984. Братислава

у дворани Висина Датум Место 6,15 21. фебруар 1993. Доњецк 6,14 13. фебруар 1993. Лијевен 6,13 22. фебруар 1992. Берлин 6,12 23. фебруар 1991. Гренобл 6,11 19. март 1991. Доњецк 6,10 15. март 1991. Сан Себастијан 6,08 9. фебруар 1991. Волгоград 6,05 17. март 1990. Доњецк 6,03 11. фебруар 1989. Осака 5,97 17. март 1987. Торино 5,96 15. јануар 1987. Осака 5,95 28. фебруар 1986. Њујорк 5,94 21. фебруар 1986. Инглвуд 5,92 8. фебруар 1986. Москва 5,87 15. јануар 1986. Осака 5,83 10. фебруар 1984. Инглвуд 5,82 1. фебруар 1984. Милано 5,81 15. јануар 1984. Вилнус

Светска првенства у атлетици

• Светско првенство Хелсинки 1983 - 5,70 м
• Светско првенство Рим 1987 - 5,85 м
• Светско првенство Токио 1991 - 5,95 м
• Светско првенство Штутгарт 1993 - 6,00 м
• Светско првенство Гетеборг 1995 - 5,92 м
• Светско првенство Атина 1997 - 6,01 м

Спољашње везе

• IAAF-портрет[[