Александар Лома
| Александар Лома | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. март 1955. |
| Место рођења | Ваљево, НР Србија, ФНР Југославија |
| Породица | |
| Супружник | Светлана Лома |
| Научни рад | |
| Поље | класична филологија, индоевропеистика, етимологија, ономастика, историја религија и митологија, историјска географија |
| Званични веб-сајт | |
| aleksandarloma | |
Александар Лома (Ваљево, 2. март 1955) српски је класични филолог, индоевропеиста, етимолог, ономастичар, универзитетски професор и академик.[1] Бави се историјом религија и митологија, топонимијом и историјском географијом.
Живот и рад[уреди | уреди извор]
Научно се образовао на Одељењу за класичну филологију Филозофског факултета у Београду. Дипломирао 1978, магистрирао 1986. (Значај контекста ономастичких података у изучавању реликтних језика), докторирао 1988[2]. (Проблеми изучавања супстрата у топонимији Србије), све под менторством проф. др Љиљане Црепајац. Од 1979. ради на Одељењу за класичну филологију. Изабран за редовног професора тог одељења 2001. Предаје претежно грецистику (Историјску граматику грчког језика I и II; Историју религија).
Стручна знања стицао је на Универзитету у Минхену (1989—1991) као Хумболтов стипендиста, на Универзитету у Солуну (2000) као стипендиста грчког министарства образовања.[2]
Суделовао је у многим научним скуповима у Србији, бившој Југославији, Немачкој, Аустрији, Француској, Русији, Пољској, Чешкој, Словачкој и Бугарској.
Предавао је по позиву на универзитетима у Минхену, Солуну, Будимпешти, Монпељеу и Бечу.
Од 1994. сарађује на изради Етимолошког речника српског језика при Институту за српски језик САНУ, од 2000. водитељ је израде и главни уредник досад изашлих свезака (И/2003, II/2006, III/2008).
Објавио је око 250 радова на српском, енглеском, немачком, француском, руском, бугарском и украјинском језику. Бавио се и превођењем уметничке и научне књижевности са старогрчког, латинског, Авесте, немачког, енглеског и француског.
Добитник је награде «Александар Белић» за најбољи чланак младог лингвиста 1987, као и Награде Вукове задужбине за најбољу научну књигу 2002. године.[2]
Члан је Етимолошке комисије Међународног славистичког комитета (2003—2008. био је њен председник), Издавачког одбора Европског лингвистичког атласа (Atlas linguarum Europae) и Морфонолошке комисије Општесловенског лингвистичког аталаса (Общеславянский лингвистический атлас)[2]. Члан је редакција више домаћих и страних научних часописа и њихов рецензент. Главни је уредник Ономатолошких прилога у издању САНУ.
Супруг је класичног филолога Светлане Лома.
Библиографија (избор)[уреди | уреди извор]
Монографије[уреди | уреди извор]
- Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике, Београд 2002.
- Бјелетић; Влајић-Поповић, Јасна; Лома, Александар; Петровић, Снежана (2003). Етимолошки речник српског језика (PDF). 1.. Београд: Институт за српски језик САНУ.[мртва веза]
- Бјелетић; Влајић-Поповић, Јасна; Вучковић, Марија; Ђокић, Маја; Лома, Александар; Петровић, Снежана (2006). Етимолошки речник српског језика (PDF). 2.. Београд: Институт за српски језик САНУ.
- Бјелетић; Влајић-Поповић, Јасна; Вучковић, Марија; Лома, Александар; Петровић, Снежана (2008). Етимолошки речник српског језика (PDF). 3.. Београд: Институт за српски језик САНУ.
- Лома, Александар (2013). Топонимија Бањске хрисовуље: Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца. Београд: САНУ.
Друге књиге[уреди | уреди извор]
- И на небу и на земљи, Српска књижевна задруга, 2023.[3]
Радови у часописима и зборницима[уреди | уреди извор]
- Лома, Александар (1989). „О имену Богородице Левишке”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 16: 91—100.
- Loma, Aleksandar (1991). „Sloveni i Albanci do XII veka u svetlu toponomastike”. Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт. стр. 279—327.
- Лома, Александар (2013). „Старосрпска топономастичка грађа у Миклошичеву нацрту словенске ономастике”. Miklosichiana bicentennalia: Зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича. Београд: САНУ. стр. 185—225.
- Лома, Александар (2015). „Језичка и етничка прошлост Старе Србије у светлу топономастике”. Први балкански рат 1912-1913: Историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства. Београд: САНУ. стр. 259—273.
Преводи[уреди | уреди извор]
- Александар Готлиб Баумгартен, Филозофске медитације о неким аспектима песничког дела, Београд 1985.
- Јозеф Шиц, Географска терминологија српскохрватског језика, Горњи Милановац — Београд — Нови Сад 1994.
- Аријан Флавије, Индија, Сремски Карловци — Нови Сад 1997.
- Емил Бенвенист, Речник индоевропских установа. Привреда, сродство, друштво, власт, право, религија, Сремски Карловци — Нови Сад 2002.
- Манфред Мајрхофер, Санскритска граматика са поредбеним објашњењима, Сремски Карловци — Нови Сад 2002.
Приређивач[уреди | уреди извор]
- Јан Пухвел, Упоредна митологија, Сремски Карловци — Нови Сад 2010.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 13. 8. 2015.
- ^ а б в г „АЛЕКСАНДАР ЛОМА”. sanu.ac.rs. Приступљено 26. 1. 2024.
- ^ „РТС :: Нешто друго :: „И на небу и на земљи“, српска епика као Рамајана, Нибелунзи и Шахнама”. www.rts.rs. Приступљено 2023-05-25.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Александар Лома, лични сајт са електронском библиотеком
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
