Александар Лома
| Александар Лома | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. март 1955. |
| Место рођења | Ваљево, НР Србија, ФНР Југославија |
| Супружник | Светлана Лома |
| Научни рад | |
| Поље | класична филологија, индоевропеистика, етимологија, ономастика, историја религија и митологија, историјска географија |
| Званични веб-сајт | |
| aleksandarloma | |
Александар Лома (Ваљево, 2. март 1955) српски је филолог, универзитетски професор и академик, који се бави научним радом у областима класичне филологије и славистике, са посебним тежиштем на проучавању ономастичких и етимолошких питања.[1][2]
Живот и рад
[уреди | уреди извор]Научно се образовао на Одељењу за класичну филологију Филозофског факултета у Београду. Дипломирао 1978, магистрирао 1986. (Значај контекста ономастичких података у изучавању реликтних језика), докторирао 1988[3]. (Проблеми изучавања супстрата у топонимији Србије), све под менторством проф. др Љиљане Црепајац. Од 1979. ради на Одељењу за класичну филологију. Изабран за редовног професора тог одељења 2001. Предаје претежно грецистику (Историјску граматику грчког језика I и II; Историју религија).
Стручна знања стицао је на Универзитету у Минхену (1989—1991) као Хумболтов стипендиста, на Универзитету у Солуну (2000) као стипендиста грчког министарства образовања.[3]
Суделовао је у многим научним скуповима у Србији, бившој Југославији, Немачкој, Аустрији, Француској, Русији, Пољској, Чешкој, Словачкој и Бугарској.
Предавао је по позиву на универзитетима у Минхену, Солуну, Будимпешти, Монпељеу и Бечу.
Од 1994. сарађује на изради Етимолошког речника српског језика при Институту за српски језик САНУ, од 2000. водитељ је израде и главни уредник досад изашлих свезака (И/2003, II/2006, III/2008).
Објавио је око 250 радова на српском, енглеском, немачком, француском, руском, бугарском и украјинском језику. Бавио се и превођењем уметничке и научне књижевности са старогрчког, латинског, Авесте, немачког, енглеског и француског.
Члан је Етимолошке комисије Међународног славистичког комитета (2003—2008. био је њен председник), Издавачког одбора Европског лингвистичког атласа (Atlas linguarum Europae) и Морфонолошке комисије Општесловенског лингвистичког аталаса (Общеславянский лингвистический атлас)[3]. Члан је редакција више домаћих и страних научних часописа и њихов рецензент. Главни је уредник Ономатолошких прилога у издању САНУ.
Добитник је награде «Александар Белић» за најбољи чланак младог лингвиста 1987, као и Награде Вукове задужбине за најбољу научну књигу 2002. године.[3]
Супруг је класичног филолога Светлане Лома.
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]Монографије
[уреди | уреди извор]- Лома, Александар (2002). Пракосово: Словенски и индоевропски корени српске епике (PDF). Београд: Балканолошки институт. Архивирано из оригинала 02. 02. 2026. г. Приступљено 02. 02. 2026.
- Бјелетић, Марта; Влајић-Поповић, Јасна; Лома, Александар; Петровић, Снежана (2003). Етимолошки речник српског језика (PDF). 1. Београд: Институт за српски језик. Архивирано из оригинала 15. 03. 2023. г. Приступљено 02. 02. 2026.
- Бјелетић, Марта; Влајић-Поповић, Јасна; Вучковић, Марија; Ђокић, Маја; Лома, Александар; Петровић, Снежана (2006). Етимолошки речник српског језика (PDF). 2. Београд: Институт за српски језик. Архивирано из оригинала 11. 05. 2022. г. Приступљено 02. 02. 2026.
- Бјелетић, Марта; Влајић-Поповић, Јасна; Вучковић, Марија; Лома, Александар; Петровић, Снежана (2008). Етимолошки речник српског језика (PDF). 3. Београд: Институт за српски језик. Архивирано из оригинала 16. 10. 2019. г. Приступљено 02. 02. 2026.
- Лома, Александар (2013). Топонимија Бањске хрисовуље: Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца. Београд: САНУ.
- Лома, Александар (2023). И на небу и на земљи: Огледи о коренима српске и словенске усмене епике. Београд: Српска књижевна задруга.
Радови у часописима и зборницима
[уреди | уреди извор]- Лома, Александар (1986). „Загорје Стефана Белмужевића: Куда је Јанко бежао са Косова” (PDF). Зборник Историјског музеја Србије. 23: 15—24. Архивирано из оригинала 21. 12. 2018. г. Приступљено 30. 03. 2026.
- Лома, Александар (1989). „О имену Богородице Левишке” (PDF). Зборник Филозофског факултета у Београду. 16: 91—100.
- Лома, Александар (1989). „Топономастика и археологија: Антички локалитети код Пљеваља и Пријепоља и могући предсловенски остаци у тамошњој топонимији” (PDF). Ономатолошки прилози. 10: 1—32.
- Лома, Александар (1990). „Рани слојеви хришћанских топонима на старосрпском тлу” (PDF). Ономатолошки прилози. 11: 1—18. Архивирано из оригинала 15. 09. 2024. г. Приступљено 30. 03. 2026.
- Loma, Aleksandar (1991). „Sloveni i Albanci do XII veka u svetlu toponomastike”. Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт. стр. 279—327.
- Loma, Aleksandar (1993). „Podunavska prapostojbina Slovena: Legenda ili istorijska realnost?”. Јужнословенски филолог. 49: 187—220.
- Лома, Александар (1994). „Illyricum Slavicum: Првих пола миленија словенства на северозападном Балкану у светлу лингвистике”. Јужнословенски филолог. 50: 139—144.
- Loma, Aleksandar (2000). „Serbisches und kroatisches Sprachgut bei Konstantin Porphyrogennetos”. Зборник радова Византолошког института. 38 (1999-2000): 87—161.
- Лома, Александар (2010). „Словенски именски слојеви у Банату: Преглед досадашњих налаза и преостала питања”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 531—544.
- Лома, Александар (2013). „Старосрпска топономастичка грађа у Миклошичеву нацрту словенске ономастике”. Miklosichiana bicentennalia: Зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича. Београд: САНУ. стр. 185—225.
- Loma, Aleksandar (2014). „Топоними Крушевског поменика”. Милешевски записи. 10: 27—39.
- Лома, Александар (2015). „Језичка и етничка прошлост Старе Србије у светлу топономастике”. Први балкански рат 1912-1913: Историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства. Београд: САНУ. стр. 259—273.
- Лома, Александар (2016). „Имена у српским владарским породицама до почетка XIII века” (PDF). Стефан Немања - преподобни Симеон Мироточиви: Зборник радова. 1. Београд: Институт за историју уметности. стр. 27—34. Архивирано из оригинала 09. 09. 2024. г. Приступљено 30. 03. 2026.
- Лома, Александар (2016). „Један Ибар мање, један Дабар више”. Ономатолошки прилози. 23: 1—26. Архивирано из оригинала 09. 06. 2023. г. Приступљено 30. 03. 2026.
- Лома, Александар (2019). „Некоторые лингвистические наблюдения о древних славянах и их расселении” (PDF). Балкан, Подунавље и Источна Европа у римско доба и у раном средњем веку. Нови Сад-Москва: Музеј Војводине; Археолошки институт РАН. стр. 29—45. Архивирано из оригинала 22. 11. 2025. г. Приступљено 02. 02. 2026.
- Лома, Александар (2023). „Административне промене назива места на подручју Косова и Метохије од 1912. до данас”. Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији. 2. Београд: САНУ. стр. 495—514.[мртва веза]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 13. 8. 2015.
- ^ Александар Лома: Библиографија
- ^ а б в г „АЛЕКСАНДАР ЛОМА”. sanu.ac.rs. Приступљено 26. 1. 2024.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Александар Лома Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. септембар 2015), лични сајт са електронском библиотеком