Етно-село Тигањица
Етно-село Тигањица налази се у Србији, у селу Стајићево, у средњо-банатском округу, на периферији града Зрењанин. Изграђено је 1994. године, и претставља творевину Љубише Остојина у лалинском стилу (припада пречанској архитектури).
Етно село Тигањица налази се на самом улазу у резерват природе Стари Бегеj - Царска бара, припада Стајићеву (селу које припада општини Град Зрењанин). Удаљено је 60 km од Београда.
Положај[уреди | уреди извор]
Етно село Тигањица налази се на самом улазу у резерват природе Стари Бегеј - Царска бара, припада Стајићеву (селу чија је општина Град Зрењанин). Налази се 60 km од Београда на простору Републике Србије.
Недалеко од етно села Тигањица налази се специјални резерват природе Царска бара, у међуречју Тисе и Бегеја. Од Зрењанина удаљен 17 km, путем ка Београду. Замак Каштел Ечка, налази се такође у близини, и важи за један од најпознатијих двораца у Србији грађен у енглеском стилу 1816. године. Такође у близини етно села налази се Бело језеро које је смештено између двеју река Бегеја и Тисе.
Историја[уреди | уреди извор]
Творац Љубиша Остојин је отворио свој први ресторан, сеоску кафану „Ловац”, недалеко од резервата Царска бара у селу Бело Блато, да би 1993. закупио знатно већи простор поред главног пута.[1] Ресторан Трофеј отворен је 1994. године у Стајићеву надомак Зрењанина.[2] Отварање ресторана условило је настанак и развитак целокупног етно-села. Иза целог угоститељског концепта стоји породица Остојин, оца су наследила браћа Дарко и Зоран. Остојин Љубиша (1950—2007) био је мајстор по занимању, није се бавио угоститељством, али је имао јаку жељу да оснује место које ће имати доживљај Банатске културе.
Садржај комплекса[уреди | уреди извор]
Реплика ветрењаче[уреди | уреди извор]
Реплика ветрењаче налази се испред самог уласка у етно-село. Ветрењача представља реплику Бошњакове ветрењаче која се и данас налази у селу Меленци која припада општини Град Зрењанин.
Бошњакова ветрењача или млин на ветар подигнута је на периферији села, крај пута за Башаид, 1899.г. Зидана је у комбинацији опеке и черпића у облику зарубљене купе на којој је купасти кров од шиндре. Кроз покретни кров, који се може „вирати“ је некада пролазила масивна осовина са крилима за хватање ветра, који је уједно био и погон за покретање механизма. Крила сада недостају, а дрвени механизам је у великој мери оштећен. Унутрашњи простор је подељен на приземље, два спрата и поткровље, а повезан је унутрашњим степеништем. У таванском простору и горњем спрату налазила се конструкција, док су на првом спрату три пара камена за млевење жита. У приземљу је било исто толико сандука у које је олуцима доспевало брашно. Представља редак пример некада многобројних објеката ове врсте. Бошњакова ветрењеча у Меленцима под заштитом је државе, као културно историјски споменик.[3]
Банатска кућа[уреди | уреди извор]
Банатска кућа односно Љубишин етно-музеј представља заоставштину Љубише Остојина. Кућа је саградјена од природних материјала: блата, песка, сламе и черпића. Музеј има сталну поставку материјалних доказа банатске културе. Предмете власници сакупљају годинама (откупљују, добијају) и то све у сврху доказа о култури и историји народа Банатског подневља. Предмети употпуњавају екстеријер и ентеријер саме куће чинећи је да изгледа што типичнијом лалачком кућом. Паорска пећ из 1949. године једна је од најважнијих симбола ентеријера која и даље загрева просторију, као и греде и лустери стари више од сто година. Предмети као што су старе потковице, регистарске таблице Петровграда (односно Зрењанина) из 1568. године, зидни сатови са клатном, слике од којих се издваја „слика Баце” односно слика типичног банаћанина који једном руком вади дуван из унутрашњег џепа док га окружује пејзаж равнице, седла, точкови за запрегу, тањири, оруђе, тамбурице...
Ресторан Трофеј[уреди | уреди извор]
Ресторан Трофеј представља један од најбитнијих елемената комплекса етно-села. Без обзира на сезоналност која је изражена у пролећном и летњем периоду, ресторан непрестано ради читаве године. Поред гастрономских специјалитета банатског подневља, ресторан представља социјолошки феномен кад је у питању култура банатске кафане, употпуњен звуком тамбураша, оригиналним изгледом ентеријера и манирима 19. и 20. века. Фотографије из колекције новинара Политике Ђорђа Берара, посебно значајне у ресторану јесу: фотографија Престолонаследник принц Франц Фердинанд (с пушком), са својим домаћином Ечанским грофом Феликсом Харнонскуром после лова на лисице 1907. године у Ечки; фотографија „Четр’ коња дебела прешла преко Бегеја, тера лола ‘ај четир риђе, па не мож’ да приђе, шалај...", то је фотографија која приказује стари Ајфелов мост у Зрењанину. Чињенице говоре да је овај мост подигнут 1904. године, када су његови изливени делови Бегејом допремљени из велике жељезаре у румунским Решицама. Преживео је ратове и постао симбол Зрењанина, али га је судбина задесила 1969. године. Велики мост је расклопљен 1969. године и исечен на комаде о чему је сачуван и филмски запис, а једино што је од њега сачувано је неколико гвоздених украса с портала моста, названих фијале, који се данас налазе на улазу у зрењанинско бродогадилиште „Бегеј“. Замењен је новим пешачким мостом спајајући центар града са Житним тргом.
Легенди о ћуприји која је опевана у чувеној песми о риђанима који прелазе Бегеј, посебно је допринео и зрењанински новинар Ђорђе Берар (1932—2010) који је почетком шездесетих, фотографским апаратом сликао локалног паора Јоцу Нићетина како тера коње преко моста.[4]
Дечији кутак[уреди | уреди извор]
Дечији кутак представља ограђено дечије игралиште на самом улазу у етно-село. У летњој сезони дечији кутак употпуњавају столови и столице, поред дечијег кутка на отвореном, намењен родитељима. Поред тога етно-село Тигањица домаћин је дечијих манифестација и радионица као што су: „Велика дечија Ускршња радионица“ и „Тигањица – Вашарица“.
Бекријаршка брвнара[уреди | уреди извор]
Бекријарска брвнара представља објекат у комлексу, банатског стила, намењен за производњу ракије и њеног служења, у летњој сезони представља посластичарницу са банатским традиционалним рецептима слаткиша. Бекријарска брвнара има капацитет од десет седећих места.
Рекреација[уреди | уреди извор]
Етно-село Тигањица нуди и рекреативну активност посетиоцима свих узраста а нарочито најмлађим, и то јесу: рекреативно јахање коња, изнајмљивање џипова и квадова. Власници сматрају да коњи представљају животињски симбол односно незаоставност у представљању Баната. Понуда изнајмљивања квадова и џипова прати руту обиласка специјалног резервата природе Царска бара кроз њене пејзаже. Браћа Остојин представљају зачетнике рекреативног туризма у виду вожње квадом у Војводини. Посебно се издваја облик туризма Панонски сафари, који спада у понуду излета који води кроз етно-село, Царску бару, Бело Блато, до ушћа Бегеја у Тису и салаша Сарачица. Село Бело Блато код Зрењанина је у „Јадранско-јонској мрежи аутентичних села” са сличним срединама Италије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Албаније и Грчке. Оваква села суочавају се са депопулацијом, а опстају због сеоског туризма. Панонски сафари екскурзија квадом обилази место, које по легенди представља место Где је Атила Бич Божји сахрањен. Легенда каже да је сахрањен у реци Тиси, а белоблатски хроничари сматрају да је то управо на ушћу Бегеја у Тису недалеко од села. Бело блато одликују и пејзажи 900 стабала сибирског бреста. [5]
Мали зоо врт[уреди | уреди извор]
Мали зоо врт који представља фарму и станиште домаћих животиња као сто су: кокошке, петлови, паунови, коњи, козе, зечеви, гуске и једна женка ему врсте.
Манифестације, изложбе и радионице[уреди | уреди извор]
Међународна изложба паса расе пудле[уреди | уреди извор]
У организацији Кинолошког савеза Србије и БКД на теренима Етно села Тигањица организована је међународна изложба паса расе пудле. Изложба одржана у мају 2019. године бројала је 52 пса, узгајивача из готово свих крајева Европе као и Србије. Изложбу је судила међународни судија из Естоније Инга Шил која је изразила задовољство приказаним квалитетом паса које су одгајивачи овом приликом довели на изложбу.[6]
Међународна изложба ротвајлера на Тигањици[уреди | уреди извор]
Међународна изложба паса расе ротвајлер одржана у априлу 2016. године бројала је представнике осам земаља са 121 псом уписаним у каталог. По бројности ове расе паса учесника, ово је једна од највећих изложби у Србији али и у овом делу Европе. Колико је ова манифестација призната говори и чињеница да је врховни судија изложбе био један је од најцењенијих и најтраженијих судија Европе и света, немац Едгар Хелман који је последњи пут у Србији боравио 2008., док је делегат Кинолошког Савеза Србије био Радиша Стојадиновић.[7]
„Велика дечија Ускршња радионица“[уреди | уреди извор]
Представља дечију манифестацију која укључује фарбања ускршњих јаја, прављења честитки, корпи и украса, чији је креатор Дуња Остојин, једна од унука творца етно-села Тигањица.[8]
„Тигањица – Вашарица“[уреди | уреди извор]
Представља дечији вашар, односно креативну радионицу прављења аутентичних предмета, одржава се у зимском периоду, идеју вашара покренула је Дуња Остојин.[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Etno – selo Tiganjica: Sve u znaku Banata”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-12-18.
- ^ „O nama – Restoran Trofej i Etno Selo Tiganjica” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-18.
- ^ „Da li ste znali… da je u Vojvodini nekada bilo 280 vetrenjača - Visit Zrenjanin” (на језику: српски). 2023-03-10. Приступљено 2023-12-18.
- ^ „Da li ste znali... da je jedan od simbola grada bio i tzv. Ajfelov most - Visit Zrenjanin” (на језику: српски). 2023-05-10. Приступљено 2023-12-18.
- ^ „РТС :: Путујемо :: Крените на „Панонски сафари“ у Бело Блато, место где почива Атила Бич Божји”. www.rts.rs. Приступљено 2023-12-18.
- ^ „Na Međunarodnoj izložbi pudli na Tiganjici prikazana 52 psa (VIDEO)” (на језику: српски). 2019-05-13. Приступљено 2023-12-18.
- ^ „Peta Međunarodna izložba rotvajlera na Tiganjici (VIDEO)” (на језику: српски). 2016-04-10. Приступљено 2023-12-18.
- ^ „Etno selo "Tiganjica" deci priredilo veseo doček Vaskrsa (VIDEO)” (на језику: српски). 2019-04-27. Приступљено 2023-12-18.
- ^ „Peta "Tiganjica - Vašarica" - kreativnost i radost dece u prvom planu (VIDEO)” (на језику: српски). 2018-12-14. Приступљено 2023-12-18.
Литература[уреди | уреди извор]
- Мр Кошић Т. Кристина (2009). Рурални туризам Војводине и одрживи развој. Нови Сад: Универзитет у Новом саду - Природно-математички факултет, департман за географију, туризам и хотелијерство.
- Матић Бранислав (2009). Едиција упознајте Србију: Етно села Србије. Принцип прес.