Пређи на садржај

Звездан Терзић

С Википедије, слободне енциклопедије
Звездан Терзић
Звездан Терзић, 2020. године
Лични подаци
Пуно име Звездан Терзић
Датум рођења(1966-05-21)21. мај 1966. (60 год.)
Место рођења Врбас, СФР Југославија
Позиција штопер
Јуниорска каријера
Његош Ловћенац
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1984—1987 АИК Бачка Топола
1987—1996 ОФК Београд 79 (2)
1996—1997 Касторија

Звездан Терзић (Врбас, 21. мај 1966) је бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски функционер. Био је директор ОФК Београда (1997—2005), затим председник Фудбалског савеза Србије (2005—2008) а од 2014. године је генерални директор ФК Црвенa звездa.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Прве фудбалске кораке је направио у Његошу из Ловћенца, а са 13 година је прешао у АИК из Бачке Тополе.[1] Са 17 година је дебитовао у првом тиму АИК-а, а 1987. године прелази у ОФК Београд. У клубу са Карабурме је био до 1996. године, где је шест година носио капитенску траку. Играо је једну годину у грчком прволигашу Касторији у сезони 1996/97, након чега је прекинуо играчку каријеру пошто је добио позив да се врати у ОФК Београд и постане генерални директор. У време ембарга 1992. до 1995. године наступао је четири пута за најбољу репрезентацију Југославије у незваничним мечевима. Играо је на позицији штопера.

Административна каријера

[уреди | уреди извор]

ОФК Београд

[уреди | уреди извор]

Терзић је преузео ОФК Београд у тренутку када је клуб играо у другој лиги, и убрзо их је вратио у Прву лигу. Током његовог боравка, ОФК Београд се 2003. године, после 29 сезона, пласирао у европско такмичење (Интертото куп), а већ следеће године су стигли до полуфинала Интертото купа, где је од њих био бољи мадридски Атлетико. Довео је у клуб многе играче који су касније направили успешне каријере (Ивановић, Коларов, Тошић, Баша...)[1]

После вишегодишњег рада у клубу, кандидовао се за председника Фудбалског савеза Србије.[2]

Фудбалски савез Србије

[уреди | уреди извор]

У јануару 2005. године једногласно је изабран за председника Фудбалског савеза Србије,[3] који је после одвајања Црне Горе постао највише фудбалско тело у држави. Тада је Терзић као председник заменио плаве дресове са црвеним,[4] стари грб савеза са две петокраке заменио је новим са четири оцила што су касније прихватили и остали спортови, па је Фудбалски савез Србије био "локомотива" буђења новог спортског патриотизма. За време Терзићевог мандата млада репрезентација је освојила друго место на Европском првенству 2007. у Холандији. Довео је за селектора Шпанца Хавијера Клементеа који је од 22 играча са СП у Немачкој 2006. задржао само четворицу и потпуно подмладио репрезентацију. Србија се није пласирала на Европско првенство 2008. у Аустрији и Швајцарској, али је формиран тим који је наследио наредни селектор Радомир Антић.

После расписане полицијске потраге због наводних малверзација у ОФК Београду, 12. марта 2008. године, са непознате адресе поднео неопозиву оставку на место председника ФСС.[5]

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

У јуну 2014. године је постављен за вршиоца дужности генералног секретара ФК Црвена звезда.[6][7] У децембру исте године је преузео функцију генералног директора, коју са успехом обавља већ 12 година.[8] Током Терзићевог боравка у клубу, Црвена звезда је освојила десет титула државног првака, од тога девет узастопних. Од 2014. године црвено-бели су шест пута подигли пехар Купа Србија, али и освојили шест узастопних дуплих круна.

Од доласка Звездана Терзића на Маракану Црвена звезда је четири пута наступила у групним фазама Лиге Европе, а у сезони 2025/26 и у лигашкој фази поменутог такмичења. Четири пута је Звезда обезбедила нокаут фазу такмичења у Лиги Европе, а црвено-бели су од 2014. године у четири сезоне били учесници и Лиге шампиона. Десету узастопну европску јесен Црвена звезда је обезбедила у сезони 2026/27. Учешће у најквалитетнијем европском фудбалском такмичењу за сезону 2023/24 Црвена звезда је обезбедила прва у Европи, а у такмичарској години 2024/25 црвено-бели су успели да изборе пласман у историјски нови формат Лиге шампиона. У сезони 2018/19. Црвена звезда је у Београду победила енглески Ливерпул, који је касније у истој сезони постао шампион Европе.[9]

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Од краја јануара 2008. године, није се појављивао у Србији. Прво се огласио рекавши да је у Америци на стручном усавршавању а касније да се морао задржати на лечењу у Лондону због повреде рамена коју је зарадио на скијању у Француској.[10] Неколико пута се оглашавао телефонским конференцијама за штампу. У интервјуу датом Вечерњим новостима, 2. марта 2008, је изјавио да се враћа у Србију до краја недеље,[11] што се није десило. Министарство унутрашњих послова је 4. марта 2008. расписало потерницу за Терзићем, због постојања основане сумње да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја.[12] У јулу 2008. Интерпол такође расписује потерницу за Терзићем.[13]

Скупштина ОФК Београда је 23. децембра 2008. године заузела једногласан став да Звездан Терзић није оштетио клуб, већ да га је својим радом обогатио. Играчи Грубач, Станић и Ивановић су изјавили да их Терзић није оштетио и да им је био као отац.[14]

Медији су 21. фебруара 2009. објавили да је био ухапшен у Будви, али је црногорска полиција то демантовала.[15]

У јулу 2009. године адвокат Владан Батић је поднео захтев за јемство у износу од 200.000 евра да се Терзић врати у Србију и брани са слободе.[16]

У јулу 2010, више јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против Звездана Терзића, некадашњег директора ОФК Београд, Милована Никодиновића, бившег генералног секретара Заједнице прволигаша, Владимира Булатовића, бившег спортског директора ОФК Београд, и менаџера Дражена Подунавца. Подигнутом оптужницом окривљенима се на терет ставља кривично дело злоупотребе службеног положаја у вези са трансфером фудбалера Вање Грубача у немачки Хамбург, Бранислава Ивановића у Локомотиву из Москве, Стевана Стошића у шпанску Малагу и Срђана Станића у московски Спартак.[17]

У новембру 2010. Терзић се предао Управи Криминалистичке полиције Београд, и одмах је спроведен у Окружни затвор у Београду.[18] Седам месеци је провео у притвору, након чега је у јуну 2011. пуштен да се брани са слободе. За то је морао да положи јемство од милион евра, колико је у некретнинама прикупило неколико његових рођака и пријатеља који су ставили хипотеке на своје куће.[19] Суђење је у наредним годинама неколико пута одложено.[20]

Терзић је 2024. године правоснажно ослобођен оптужби за злоупотребе у вези са трансферима бивших фудбалера ОФК Београда.[21]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Дипломирао je на Економском факултету у Београду, 1995. и на вишој тренерској школи. После магистратуре, стекао је звање Доктора наука на тему "Утицај лидера на трансформационе промене у спорту". Говори четири страна језика (енглески, руски, грчки, мађарски). Са бившом супругом Светланом има троје деце, Костадина, Никшу и Машу.[22] Тренутно је ожењен Mилицом Марковић са којом има ћерку.[23]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „"NE VRAĆAJ SE, BIĆEŠ UHAPŠEN" Životna ispovest Zvezdana Terzića: O danima i pacovima u zatvoru, gde mu je smešteno, kako je Zvezdu spasio od 3. lige, snimanju blokbastera o Kosovu (VIDEO)”. telegraf.rs. 29. 1. 2019. Приступљено 16. 5. 2020. 
  2. ^ „Terzić kandidat za predsednika FSS”. b92.net. 11. 1. 2005. Приступљено 16. 5. 2020. 
  3. ^ „Zvezdan Terzić novi predsednik FSS”. b92.net. 23. 1. 2005. Приступљено 16. 5. 2020. 
  4. ^ „Terzić: "Crveni dresovi Srbije"”. b92.net. 24. 6. 2005. Приступљено 16. 5. 2020. 
  5. ^ „Terzić podneo neopozivu ostavku”. b92.net. Приступљено 12. 3. 2008. 
  6. ^ „Одржан УО, Терзић генерални директор”. crvenazvezdafk.com. 21. 12. 2014. Приступљено 16. 1. 2024. 
  7. ^ „Džajić podneo ostavku, Terzić v.d. genseka”. rts.rs. 19. 6. 2014. Приступљено 16. 5. 2020. 
  8. ^ „Mijailović zvanično predsednik,Terzić direktor Crvene zvezde”. n1info.com. 21. 12. 2014. Архивирано из оригинала 18. 05. 2020. г. Приступљено 16. 5. 2020. 
  9. ^ „Звездан Терзић”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 16. 5. 2020. 
  10. ^ „Operacija odlaže povratak Terzića!”. novosti.rs. 26. 2. 2008. Приступљено 16. 5. 2020. 
  11. ^ „U Srbiji i žive sahranjuju!”. novosti.rs. 2. 3. 2008. Приступљено 16. 5. 2020. 
  12. ^ „MUP raspisao poternicu za Terzićem”. b92.net. 4. 3. 2008. Приступљено 16. 5. 2020. 
  13. ^ „Zvezdan Terzić na poternici Interpola”. rts.rs. 10. 7. 2008. Приступљено 16. 5. 2020. 
  14. ^ „SAOPŠTENJE OFK BEOGRADA”. ofkbeograd.co.rs. Приступљено 16. 5. 2020. 
  15. ^ „Veljović: Zvezdan Terzić nije uhapšen pa pušten”. rts.rs. 23. 2. 2009. Приступљено 16. 5. 2020. 
  16. ^ „Terzić nudi 200.000 evra”. novosti.rs. 12. 6. 2009. Приступљено 16. 5. 2020. 
  17. ^ „Podignuta optužnica protiv Zvezdana Terzića”. politika.rs. 14. 7. 2010. Приступљено 16. 5. 2020. 
  18. ^ „Predao se Zvezdan Terzić”. b92.net. 11. 11. 2010. Приступљено 16. 5. 2020. 
  19. ^ „Terzić pušten iz pritvora”. novosti.rs. 15. 6. 2011. Приступљено 16. 5. 2020. 
  20. ^ „Ko štiti Zvezdana Terzića: Suđenje se odlaže tri godine, sudije izbegavaju da mu sude!”. glas-javnosti.rs. 15. 5. 2020. Архивирано из оригинала 16. 05. 2020. г. Приступљено 16. 5. 2020. 
  21. ^ „Терзић правоснажно ослобођен оптужбе за злоупотребу службеног положаја”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-04-07. 
  22. ^ „Zvezdan Terzić”. ofkbeograd.co.rs. Приступљено 16. 5. 2020. 
  23. ^ „Kažu da je bivša žena Zvezdana Terzića još privlačnija od sadašnje: Oduzima dah zanosnim izgledom, a evo čime se bavi”. stil.kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-11-13. 
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Звездан_Терзић&oldid=31681985”