Душко Тошић

Душко Тошић
Душко Тошић
Лични подаци
Пуно име	Душко Тошић
Рођење	19. јануар 1985. (37 год.); Зрењанин, СФР Југославија
Висина	1,84 m
Позиција	леви бек / штопер
Јуниорска каријера
	Пролетер Зрењанин
Сениорска каријера*
Године	Клуб
2002—2006	ОФК Београд
2006—2007	Сошо
2007—2010	Вердер Бремен
2010	Портсмут
2010	→ Квинс парк ренџерси
2010—2012	Црвена звезда
2011	→ Реал Бетис
2012—2015	Генчлербирлиги
2015—2018	Бешикташ
2018—2020	Гуангџоу РФ
2021	Касимпаша
Репрезентативна каријера
2006—2018	Србија
Награде
Фудбал
Европско првенство до 21. године

Душко Тошић (Зрењанин, 19. јануар 1985) српски је фудбалер који игра у одбрани, на позицијама штопера или левог бека. Наступао је за репрезентацију Србије.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Потиче из банатског села Орловата, од оца Милана жељезничког чувара. Основну школу је завршио у Орловату, а средњу у Зрењанину. Након што је прошао све млађе категорије Пролетера из Зрењанина, 2002. године прелази у ОФК Београд. У ОФК Београду остаје до јануара 2006. када прелази у француски Сошо.^[1]

У августу 2007. постаје члан Вердера из Бремена,^[2] и у првој сезони је повремено наступао за први тим Вердера. У августу 2008. Тошић је одлучио да игра за репрезентацију Србије на Олимпијским играма 2008. и поред противљења тренера Томаса Шафа, од тада је веома ретко добијао шансу да заигра у клубу.

У јануару 2010. клуб из Бремена је желео да пошаље српског интернационалца у „Цвајту“ (Другу лигу Немачке), али је он у контроверзној завршници прелазног рока пронашао боље решење. Није се појавио када су Вердер и Дуизбург желели да заврше посао, раскинуо је уговор са Вердером и договорио се са енглеским премијерлигашем Портсмутом.^[3] Одрекао се 1,2 милиона евра како би као слободан играч могао да потпише уговор са Портсмутом,^[4] али ни ту није имао среће јер није могао да се региструје пошто је клуб отишао у стечај због лоше финансијске ситуације. Решење је била позајмица у Квинс парк ренџерс, клуб из Чемпионшипа.^[5]

Дана 7. јула 2010. прелази у Црвену звезду, са којом потписује уговор на три године.^[6] У првој сезони 2010/11. је одиграо 25 лигашких утакмица и постигао један гол. Од 31. августа 2011. одлази на позајмицу у шпански Бетис,^[7] али пошто није имао већу минутажу вратио се у Црвену звезду већ у децембру исте године.^[8] У Звезди је одиграо још једну полусезону, када је освојио и Куп Србије,^[9] пре него што је у јуну 2012. потписао за турски Генчлербирлиги.^[10]

Након три сезоне стандардног наступања за Генчлербирлиги, Тошић је почетком јула 2015. потписао уговор са Бешикташем.^[11] У Бешикташу је провео три сезоне - освојио је две титуле првака Турске, играо осмину финала Лиге шампиона и био је проглашен за најбољег дефанзивца у тамошњем шампионату.^[12]

У мају 2018. је потписао уговор са кинеским Гуангџоу РФ, чији тренер је био Драган Стојковић Пикси.^[13] Потписао је двоипогодишњи уговор, а према писању медија добио је плату од 5,8 милиона евра по сезони. Он је тим потписом постао други најплаћенији српски фудбалер, иза везисте Манчестер јунајтеда Немање Матића, који годишње зарађује око осам милиона евра.^[14] Тошић је током једне и по сезоне у екипи Гуангџоуа одиграо 37 првенствених утакмица уз шест постигнутих голова. Почетком децембра 2020. је напустио кинески клуб.^[15]

Крајем јануара 2021. године је потписао уговор са турском Касимпашом.^[16]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Са репрезентацијом Србије до 21. године освојио друго место на Европском првенству 2007. у Холандији.

За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао 15. новембра 2006. у пријатељској утакмици против Норвешке.^[17] У дресу репрезентације је одиграо укупно 26 мечева и постигао један гол. Био је учесник Светског првенства 2018. године у Русији.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Одрастао је у селу Орловат. У јуну 2008. оженио се певачицом Јеленом Карлеушом са којом има две ћерке — Атину, рођену 2008, и Нику, рођену 2009, које су рођене на исти датум, 7. септембра, царским резом.