Зграда за вертикалну монтажу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зграда за вертикалну монтажу (Vehicle Assembly Building)
Поглед из ваздуха на VAB
Поглед из ваздуха на VAB
Информације
Локација Flag of the United States.svg Округ Бревард, САД
Статус завршена
Отварање 1966. године
Коришћење монтажа ракета-носача
Висина
Висина 160,3 m
Технички детаљи
Површина 3 хектара
Број лифтова 125
Власник НАСА
Управљање НАСА
Референце: Vehicle Assembly Building

Зграда за вертикалну монтажу (енгл. Vertical Assembly Building), касније Зграда за монтажу ракета-носача (енгл. Vehicle Assembly Building), или скраћено VAB, је објекат у оквиру свемирског центра Кенеди агенције НАСА, који је коришћен за завршну монтажу великих ракета-носача са људском посадом од 1968. године (користиће се и за монтажу Свемирског лансирног система од 2018. године). Са 3.664.883 m3 једна је од највећих зграда на свету по запремини.[1] Зграда се налази у оквиру Лансирног комплекса 39 (ЛК39) центра Кенеди, на пола пута између Џексонвила и Мајамија, источно од Орланда, на острву Мерит које се налази на атлантској обали Флориде.[1]

VAB је највећа зграда без спратова на свету[2], била је највиша зграда на Флориди до 1974. године са својих 160,3 метра[3], и још увек је највиша зграда у САД изван урбане средине.[3]

Историја[уреди]

VAB, завршена 1966. године, наменски је изграђена како би огромна ракета-носач Сатурн V, део пројекта Аполо, могла монтирати вертикално, и у почетку су је сви звали "Vertical Assembly Building" (у преводу зграда за вертикалну монтажу). У ишчекивању пројеката након прекида летова на Месец, попут спејс-шатла, зграда је преименована у "Vehicle Assembly Building" („зграда за монтажу ракета-носача“)[4][5], и коришћена је за финалну монтажу спољашњег резервоара и помоћних ракетних мотора на чврсто гориво (бустера) са орбитером спејс-шатла. По завршеној монтажи цео тај склоп називао се „стек“. Стек би се затим ставио на мобилну лансирну платформу која би затим гусеничарским транспортером била превежена до једне од две лансирне рампе лансирног комплекса 39 свемирског центра Кенеди. Иако је зграда преименована, и даље се користе оба назива, јер је акроним остао исти – VAB.

Изградња[уреди]

Зграда за вертикалну монтажу током изградње 1965. године

Зграда за вертикалну монтажу висока је 160,3 метра, дугачка је 218,2 и широка 157,9 метара. У основи покрива 3 хектара (8 јутара, 30.000 m2), а њена запремина је скоро 3.665.000 m3 (ради поређења, ово је еквивалентно запремини 8.006 трособних кућа или 4.003 Међународне свемирске станице/Боинга 747-400).[6]

Зграда поседује расхладне уређаје масе преко 10.000 тона, међу којом је 125 вентилатора на крову зграде и четири велика уређаја за контролу влажности ваздуха (четири цилиндрична објекта западно од зграде), како би се влажност ваздуха држала под контролом. Захваљујући овој опреми, сав ваздух унутар зграде се може заменити свежим за свега сат времена. Унутрашњост зграде је толика да поседује сопствене временске прилике, па „може доћи до формирања кишних облака испод плафона током веома влажних дана“[7], због чега је и уграђен велики систем за контролу влажности како би се ова појава у што већој мери сузбила.

С обзиром да је изграђена на источној обали Флориде, која гледа на Атлантик, зграда је пројектована да издржи налете урагана. У темељ је уграђено скоро 22.300 m3 бетона и 4.225 великих челичних шипки забијених 47 метара у кречњачко тло.

Могућности[уреди]

Орбитер Дикавери се краном спушта ка резервоару и бустерима.
Ендевор на улазу у VAB. У горњем делу се види додатан отвор за вертикални реп.

Постоје четири улаза кроз која опрема може бити унета или изнета из зграде, и на тим улазима/излазима су четвора врата која представљају највећа врата на свету. Свака од врата су висока 139 метара, имају седам вертикалних панела и четири хоризонтална панела, и потребно им је 45 минута да се отворе или затворе. Улаз са северне стране проширен је за 12,2 метра како би кроз њега могао да прође орбитер спејс-шатла. На том отвору направљена су додатна мала вратанца за пролазак вертикалног репа орбитера.

Како би могле да се подигну компоненте спејс-шатла које су биле веома масивне и гломазне, у згради је постојало пет великих кранова, од којих су два могла да подигну терет масе 325 тона, а поред ових великих, постојало је још 136 мањих или већих уређаја за подизање терета.

Екстеријер[уреди]

Зграда након фарбања 1977.г.
Поправка након урагана Френсис.

Застава Сједињених Америчких Држава била је највећа на свету у време када је насликана на зграду 1976. године, поводом прославе 200 година постојања Сједињених Америчких Држава, заједно са звездом која је била лого прославе, а која је касније (1998. године) замењена логом агенције НАСА. Застава је висока 63,7 метара и широка 33,5 метара (2.134 m2). Свака звезда на застави је 1,83 метра у пречнику, плава површина на којој се звезде налазе једнака је површини кошаркашког терена, док је свака од трака (црвених и белих) широка 2,74 метра, отприлике као стандардна коловозна трака на путу.[8]

Године 2007. започети су радови на фарбању огромне спољашњости зграде. Посебно се обраћала пажња на америчку заставу и на лого агенције НАСА. По завршетку радова јасно се видела разлика у односу на оштећења која је током претходних година учинила киша и урагани. Само застава и лого су већ једном били префарбани, и то 1998. године за прославу 40 година агенције.[9]

Највећа оштећења зграда је претрпела 2004. године, када се догодила једна од најгорих ураганских сезона икада забележених. Тада је ураган Френсис са зграде одломио 850 алуминијумских панела димензија 4,26 x 1,83 m, због чега су на странама зграде остали отвори укупне површине 3.700 m2.[9][10] Још 25 панела одломило се приликом налета урагана Џин само три седмице касније. Раније исте године, ураган Чарли узроковао је значајну, али не тако озбиљну штету, процењену на 700.000 америчких долара. Штета од ових налета урагана и даље је била видљива када се 2007. почело са обновом. Неке од ових панела наменски су направљене да се одвоје приликом налета ветра, како би се изједначио притисак унутар зграде са спољњим притиском, и тако спречило веће оштећење или чак урушавање.

Зграда је коришћена за снимање више холивудских филмова, међу којима су Свемирски камп, Аполо 13, Контакт, Армагедон и други.

Будућност[уреди]

Спејс-шатл је пензионисан 2011. године. Зграда за вертикалну монтажу се од тада реновира (њена унутрашњост) како би могла да „удоми“ нову ракету-носача која је тренутно у развоју за мисије изван ниске Земљине орбите. Кофигурација унутрашњих преграда, дизалица и лифтова мора се променити, јер је стари распоред одговарао распореду компоненти спејс-шатла. Нова ракета ће полетати са лансирне рампе 39 свемирског центра Кенеди, као и шатл, и до ње ће такође бити транспортована гусеничаром који је коришћен и за ракету Сатурн V. НАСА од 2012. године дозвољава „ограничени“ обилазак. Зграда ће бити у могућности и да се користи за монтажу комерцијалних ракета-носача.[11] Крајем 2015. започети су опсежни радови на унапређењу противпожарног система зграде.[12]

Распоред платформи на различитим висинама.

Агенција НАСА је 23. децембра 2015. објавила да је уграђена прва половина платформе „К”, а као део припрема за нову ракету која ће бити монтирана унутар ове зграде. Планирано је да буде инсталирано укупно 10 платформи (20 половина укупно, које ће обухватати ракету са леве и десне стране) на различитим висинама како би се инжењерима и техничарима омогућио приступ разним системима ракете-носача. Највиша платформа, са ознаком „А”, биће уграђена на висини од 105,5 метара изнад пода зграде (еквивалентно 35. спрату зграде), док се на дну налази платформа „К”, на висини од око 26,2 метра, и она ће омогућавати приступ језгру ракете и главним моторима на течно гориво, као и помоћним ракетним моторима на чврсто гориво („бустерима”). Свака половина платформе дугачка је 11,5 метара и широка 18,9 метара. За подизање ових великих челичних сегмената користи се највећи кран у згради, који може да подигне терет масе до 325 тона.[13] (Видео на сајту Јутуб)

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 NASA (1999). „Vehicle Assembly Building”. NASA. Приступљено 23. 9. 2007. 
  2. ^ PR Newswire Association LLC (2007). „Groundbreaking Digital Experience for Endeavour Shuttle Launch”. PR Newswire Association LLC. Приступљено 23. 9. 2007. 
  3. 3,0 3,1 „Vehicle Assembly Building”. Emporis.com. Приступљено 20. 8. 2008. 
  4. ^ „VAB Nears Completion”. NASA History Program Office. NASA. Приступљено 25. 9. 2014. »The new name, it was felt, would more readily encompass future as well as current programs and would not be tied to the Saturn booster.« 
  5. ^ America's Spaceport (PDF). NASA. стр. 13. 
  6. ^ VAB on Emporis.com
  7. ^ NASA (2006). „Glossary”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 01. 11. 2007. Приступљено 8. 10. 2009. 
  8. ^ „NASA Vehicle Assembly Building's Huge American Flag Flies Again”. Приступљено 2. 11. 2009. 
  9. 9,0 9,1 Mansfield, Cheryl L. (11. 1. 2007). „Restoring Old Glory and a Massive Meatball”. NASA. Приступљено 11. 7. 2007. 
  10. ^ CNN (6. 9. 2004). „Frances tears panels from NASA shuttle hangar”. CNN. Приступљено 23. 9. 2007. 
  11. ^ NASA FY13 Budget
  12. ^ Bergin, Chris (12. 11. 2015). „VAB receiving fire suppression system upgrades” (на језику: (на језику: енглески)). Nasaspaceflight.com. Приступљено 13. 11. 2015. 
  13. ^ Herridge, Linda. „First Work Platform for NASA's Space Launch System Installed in Vehicle Assembly Building”. НАСА. Приступљено 24. 12. 2015. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]