Здравко Рандић
| Здравко Рандић | |
|---|---|
| Датум рођења | 18. децембар 1925. |
| Место рођења | Крк Краљевина СХС |
| Датум смрти | 28. јул 2010. (84 год.) |
| Место смрти | Београд Србија |
Здравко Рандић (Крк, 18. децембар 1925 — Београд, 28. јул 2010) био је најпознатији помоћник редитеља, редитељ међу пионирима југословенског и српског филма. Рандић је своје име и филмско ауторско дело на трајан и неизбрисив начин уклесао у историју српског филма. Један је од пионира српске кинематографије са којим је стасавала и крчила путеве своје планетарне афирмације.
Студирао је на Филозофском факултету у Загребу, писао позоришне и филмске критике и бавио се позоришном режијом. За филм се определио крајем четрдесетих година кад је радио у документарној и играној продукцији као сарадник режије и постао врхунски стручњак у припреми пројеката за реализацију..[1]
Највише је био ангажован као помоћник режије те се сматра најзначајнијим помоћником режије у историји југословенске кинематографије. Помоћник режије је важна професија у савременом филму а тада у југословенском филму шезедесетих и седамдесетих година то је било место које је у занатском смислу усмеравало филмове јер многи редитељи готово нису имали никакво филмско образовање.[1] Рандић се сматрао професионалцем који је на најбољи могући начин успевао да конкретизује редитељске визије.[2]
Као помоћник редитеља асистирао је током педесетих година пионирима југословенског филма Владимиру Погачићу, Соји Јовановић, Радошу Новаковићу и Јовану Живановићу. Током шездесетих година често је асистирао Фадилу Хаџићу, Живојину Павловићу, Вуку Бабићу, Предрагу Голубовићу.[1] Омогућио је улазак у кинематографију крајем седамдесетих година тада младим надама попут Горана Паскаљевића, Слободана Шијана, а током осамдесетих година Жарку Драгојевићу, Горану Гајићу, а током деведесетих година Срђану Драгојевићу и Владимиру Живковићу.[2]
Као редитељ дебитовао је 1956. године филмом Ципелице на асфалту, 1963. године режирао је филм Земљаци а своје најзначајније филмове почетком седамдесетих година година прошлог века у поетском кључу српског црног реализма Опклада из 1971 и Трагови црне девојке из 1972 године.[3]
Распоном филмова на којима је радио, успео је објединити готово пола века у једној каријери. Рандићев ангажман је био гаранција да ће филм бити на нивоу а радило се о професионалцу старог кова који је остао упамћен по властитој уметничкој визији и по ненадмашном познавању заната и помагању другима да испричају своје приче.[2]
По значају и вредности ауторски опус Здравка Рандића припада оном раздобљу српског филма у којем се овај прочуо и снажно потврдио не само на домаћој културној сцени него у ширим европским оквирима а које се данас назива Перикловим добом српског филма. Његово филмско дело један је од стожерних стваралачких беочуга тог времена и његове културне афирмације а својим неуморним и несебичним друштвеним радом допринео је уређењу кинематографског живота у Србији и по томе је остао прегалачки узор.[2]
Поред дугометражних играних остварења, Здравко Рандић је био један од иницијатора стварања филмских радних заједница и нових форми продукција а био је аутор више документарних филмова о значајним личностима јавног живота: Данило Бата Стојковић, Душица Жегарац, Драган Николић, Александар Берчек и о многим другим глумцима.
Филмографија[уреди]
Редитељ[уреди]
| Филмови које је режирао Здравко Рандић | |||
| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1957. | Ципелице на асфалту | ||
| 1963. | Земљаци | ||
| 1971. | Опклада (филм) | ||
| 1972. | Трагови црне девојке | ||
| 1977. | Лептиров облак | ||
| 1999. | Данило Бата Стојковић — филмска остварења | ||
| 2000. | Душица Жегарац — филмска остварења | ||
| 2001. | Драган Николић — филмска остварења | ||
| 2001. | Михајло Бата Паскаљевић — филмска остварења | ||
| 2002. | Александар Берчек — филмска остварења | ||
| 2004. | Милена Дравић — филмска остварења | ||
Помоћник редитеља[уреди]
| Филмови које је режирао Здравко Рандић | |||
| Год. | Назив | Жанр | Награда |
|---|---|---|---|
| 1949. | Прича о фабрици | ||
| 1951. | Последњи дан | ||
| 1953. | Далеко је сунце | ||
| 1955. | Крвави пут | ||
| 1955. | Песма са Кумбаре | ||
| 1957. | Суботом увече | ||
| 1958. | Алекса Дундић | ||
| 1959. | Сам | ||
| 1960. | Дилижанса снова | ||
| 1961. | Каролина Ријечка | ||
| 1962. | Чудна девојка | ||
| 1964. | Мушки излет | ||
| 1964. | Службени положај | ||
| 1965. | Непријатељ | ||
| 1966. | Пре рата | ||
| 1967. | Буђење пацова | ||
| 1967. | Кад будем мртав и бео | ||
| 1968. | Сарајевски атентат | ||
| 1969. | Заседа | ||
| 1969. | Силом отац | ||
| 1969. | Крвава бајка | ||
| 1970. | Црвено класје | ||
| 1971. | Последња станица | ||
| 1973. | Бегунац | ||
| 1974. | Црвени удар | ||
| 1976. | Чувар плаже у зимском периоду | ||
| 1977. | Пас који је волео возове | ||
| 1978. | Последњи подвиг диверзанта Облака | ||
| 1980. | Посебан третман | ||
| 1980. | Ко то тамо пева | ||
| 1981. | Берлин капут | ||
| 1982. | Маратонци трче почасни круг | ||
| 1983. | Тимочка буна | ||
| 1984. | Балкански шпијун | ||
| 1985. | Црвени и црни | ||
| 1986. | Развод на одређено време | ||
| 1988. | Кућа поред пруге | ||
| 1989. | Како је пропао рокенрол | ||
| 1992. | Ми нисмо анђели | ||
| 1993. | Рај | ||
| 1994. | Слатко од снова | ||
| 1995. | Знакови | ||
| 1997. | Војвода Живојин Мишић | ||
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 „Zdravko Randić (1925-2010)”. b92.net. Приступљено 2. 8. 2018.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 „Doba nevinosti: Zdravko Randić (1925-2010)”. dobanevinosti.blogspot.com. Приступљено 2. 8. 2018.
- ^ „Preminuo Zdravko Randić”. seecult.org. Приступљено 2. 8. 2018.
Спољашње везе[уреди]
- Здравко Рандић на сајту IMDb (на језику: енглески)
