Зелени чипкавац
| Зелени чипкавац | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Pontia edusa | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | P. edusa
|
| Биномно име | |
| Pontia edusa Fabricius, 1777
| |
| Синоними | |
| |
Зелени чипкавац[1] (лат. Pontia edusa) лептир је из породице белаца (лат. Pieridae).
Опис[уреди | уреди извор]
_female_Macedonia.jpg)
Дужина предњих крила износи 21—24 мм. Основна боја крила зеленог чипкаваца је бела, апикални део ћелије има велику црну мрљу, док је на апикалном делу крила црно-бело поље. Нерватура руба крила обележена је пигментисаним линијама црне боје. Доњу страну крила одликују препознатљиве ознаке, светлозелене до тамнозелене боје, које се обично спајају од основе до дискалног низа.
Гусеница има зеленосиву основну боју, при бази је уздужна сивозеленкаста линија, а паралелно с њом према леђима је наранџастосива линија. На сегментима су тачке од тамнозелене до црне боје. Најчешће се хране биљкама из породице купусњача. Активне су од маја до новембра. Кратке сете полазе са округлих, папилозних, црних основа различитих величина. Исте папиле налазе се и на главеној капсули. Стадијум у ком врста презимљава је стадијум лутке.[1]
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Ова врста је распрострањена у јужној Европи (јужна Француска, Италија, Корзика, Сардинија, Балканско полуострво), средњој Европи, Блиском истоку (Иран и Ирак). Миграторна је врста и може се сусрести и у Белгији, Холандији, Немачкој, Пољској[2][3] и Швајцарској.
Станиште[уреди | уреди извор]
Може се наћи на ливадама, камењарима, на руралним местима (уз пут), посебно тамо где биљке хранитељке расту, на надморској висини од 0—2.300 m.
Сезона лета[уреди | уреди извор]
Зелени чипкавац је поливолтна врста. Лети од марта до половине октобра.
Подврсте[уреди | уреди извор]
- P. e. edusa (Fabricius, 1777) (Финска, североисточна и југоисточна Централна Европа, Италија, Турска, Кавказ, Украјина и Русија)
- P. e. persica (Bienert, 1869) (Иран и Авганистан)
- P. e. nubicola (Fruhstorfer, 1908) (Туркестан)
- P. e. amphimara (Fruhstorfer, 1908) (Кина (Сечуан и Јунан))
- P. e. praeclara Fruhstorfer, 1910 (југозападна Кина)
- P. e. moorei (Röber, 1907) (Кашмир, Белуџистан, Тибет, Јунан, југоисточна Кина и Тајланд)
- P. e. avidia (Fruhstorfer, 1908) (јужна Кина, Кореја?)
- P. e. davendra Hemming, 1934 (Сибир (Усури))
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 07. 01. 2018. г. Приступљено 06. 01. 2018.
- ^ „Fauna Europaea”. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 06. 01. 2018.
- ^ Funet.fi
Литература[уреди | уреди извор]
- Tolman, T.; Lewington, R.(2008), Collins butterfly guide
- Đurić, M.;Popović, M. (2011), Dnevni leptiri Srbije priručnik
- Јакшић, П.; Нахирнић, А. (2011) Дневни лептири Засавице
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Alciphron — база података о инсектима Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2017)
- Moths and butterflies in Europe and North Africa
