Ирина Антанасијевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ирина Антанасијевић
Irina Antanasijevic.jpg
Датум рођења (1965-06-27)27. јун 1965.(53 год.)
Место рођења Северодоњецк, Луганска област
 Украјинска ССР, СССР
Пребивалиште Београд
Држављанство Србија

Ирина Антанасијевић (Северодоњецк, СССР, 27. јун 1965) — руски и српски филолог, књижевни критичар, преводилац.[1] Доктор филолошких наука од 2002. и професор од 2004. године. Почасни доктор Тјумењског универзитета. Научна интересовања: фолклор и постфолклор, визуелна књижевност и визуелни текст, поетика стрипа, илустрација, књижевност за децу, историја руске емиграције.

Биографија[уреди]

Рођена у граду Северодоњецк, Луганска област, Украјинска ССР, СССР. По доласку у Југославију живела је у Сплиту, а од 1991. до 1999. у Приштини. Радила је као лектор, а затим асистент за руску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Приштини. Тезу „Пејзаж у руском и српском епском“ одбранила током бомбардовања Југославије, 1999. године.

Напустила Приштину након потписивања Кумановског споразума (јун 1999) и преселила се у Ниш. Радила је као професор руске књижевности на Филозофском факултету у Нишу, а наставила да ради на Филозофском факултету Универзитета у Приштини (са седиштем у Косовској Митровици). Године 2002. одбранила докторску тезу „Поетика тужбалице“. Иницијатор отварања Одељења за славистику са балканистиком на Филолошком факултету у Нишу (од 2002. године Одељење за руски језик и књижевност).

Професор руске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Члан Уређивачког Одбора часописа Градина до 2009. Члан Уређивачког Одбора часописа Facta universitatis до 2010. Члан Уређивачког Одбора часописа Славистика. Члан Уређивачког Одбора часописа Научный результат, Серия Социальные и гуманитарные исследования.

Библиографија[уреди]

Монографије
  1. Русская классика в картинках, Белград: Филологический факультет Белградского университета, 2015 (Белград : Белпак), Библиотека Язык и литература. Серия Русская эмиграция в Белграде ; кн. 7. ISBN 978-86-6153-322-8.
Речници
  • Лексикон општих речи и израза, Будва, Кућа књиге, 2007 Шаблон:Pageyear=753 с.
  • Речник руско-српски српско-руски, Будва, Кућа књиге, 2007 Шаблон:Pageyear= 832 с.
  • Разговорник руско-српски српско-руски, Будва, Кућа књиге, 2007 Шаблон:Pageyear=192 с.
Уџбеници и приручници
  • Руски језик за студенте биологије и екологије, Ниш — Српско Сарајево, 2002. Шаблон:Pageyear=190 с.
  1. Руски језик за студенте физике, Ниш — Српско Сарајево, 2001, UDK: 808. 2:53(075. 8), 185 с.

Признања[уреди]

  • Звање Госпа од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[2]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]