Пређи на садржај

Ирина Антанасијевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ирина Антанасијевић
Датум рођења(1965-06-27)27. јун 1965. (61 год.)
Место рођењаСеверодоњецк, Луганска област, Украјинска ССР, СССР
ПребивалиштеБеоград
ДржављанствоСрбија

Ирина Антанасијевић (Северодоњецк, 27. јун 1965) руски је и српски филолог, књижевни критичар, преводилац.[1] Доктор филолошких наука од 2002. и професор од 2004. године. Почасни доктор Тјумењског универзитета. Научна интересовања: фолклор и постфолклор, визуелна књижевност и визуелни текст, поетика стрипа, илустрација, књижевност за децу, историја руске емиграције.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена у граду Северодоњецк, Луганска област, Украјинска ССР, СССР. По доласку у Југославију живела је у Сплиту, а од 1991. до 1999. у Приштини. Радила је као лектор, а затим асистент за руску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Приштини. Тезу „Пејзаж у руском и српском епском“ одбранила током бомбардовања Југославије, 1999. године.

Напустила Приштину након потписивања Кумановског споразума (јун 1999) и преселила се у Ниш. Радила је као професор руске књижевности на Филозофском факултету у Нишу, а наставила да ради на Филозофском факултету Универзитета у Приштини (са седиштем у Косовској Митровици). Године 2002. одбранила докторску тезу „Поетика тужбалице“. Иницијатор отварања Одељења за славистику са балканистиком на Филолошком факултету у Нишу (од 2002. године Одељење за руски језик и књижевност).

Професор руске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Члан Уређивачког Одбора часописа Градина до 2009. Члан Уређивачког Одбора часописа Facta universitatis до 2010. Члан Уређивачког Одбора часописа Славистика. Члан Уређивачког Одбора часописа Научный результат, Серия Социальные и гуманитарные исследования.

Библиографија

[уреди | уреди извор]
Монографије
  1. Русская классика в картинках (PDF). 7. ISBN 978-86-6153-322-8.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ), Белград: Филологический факультет Белградского университета, 2015 (Белград : Белпак), Библиотека Язык и литература. Серия Русская эмиграция в Белграде ; кн.
Речници
  • Лексикон општих речи и израза. 2007. ISBN 978-9940-519-01-8. , Будва, Кућа књиге.753 с.
  • Речник руско-српски српско-руски. 2007. ISBN 978-9940-519-00-1. , Будва, Кућа књиге. 832 с.
  • Разговорник руско-српски српско-руски. 2007. ISBN 978-9940-519-00-1. , Будва, Кућа књиге.192 с.
Уџбеници и приручници
  • Руски језик за студенте биологије и екологије. 2002. ISBN 978-86-83481-04-0. , Ниш — Српско Сарајево.190 с.
  1. Руски језик за студенте физике, Ниш — Српско Сарајево, 2001, UDK: 808. 2:53(075. 8), 185 с.

Признања

[уреди | уреди извор]
  • Звање Госпа од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[2]
  • Медаља Пушкина (Руска Федерација, 2021) – за велики допринос промоцији руског језика и руске културе у Србији[3][4].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Биографија на УСУС”. Архивирано из оригинала 19. 05. 2017. г. Приступљено 16. 05. 2017. 
  2. ^ Удружење стрипских уметника Србије.„„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.””. Архивирано из оригинала 18. мај 2018. г. Приступљено 17. мај 2018. , 17. мај 2018.
  3. ^ „Указ Президента Российской Федерации от 24.11.2021 № 671 "О награждении государственными наградами Российской Федерации"”. Официальный интернет-портал правовой информации. Приступљено 28. 11. 2021. 
  4. ^ С., М. (28. 11. 2021). „Пушкинова медаља за професорку Ирину Антанасијевић”. Политика. Приступљено 6. 12. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирина_Антанасијевић&oldid=30453555”