Пређи на садржај

Казањ

Уреди везе
Координате: 55° 47′ 27″ С; 49° 06′ 52″ И / 55.790763° С; 49.114517° И / 55.790763; 49.114517
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Казань)
Казањ
рус. Казань
View to the Agricultural Palace and Palace Square
Spasskaya Tower
Qolşärif Mosque
Söyembikä Tower at night
Epiphany Cathedral and Bauman Street
The Kazan Kremlin
Казањ
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округПоволшки
РепубликаТатарстан
Основан1005.
Статус града1391.
Становништво
Становништво‍
 — 2010.1.143.546
Географске карактеристике
Координате55° 47′ 27″ С; 49° 06′ 52″ И / 55.790763° С; 49.114517° И / 55.790763; 49.114517
Временска зонаUTC+4
Апс. висина60 m
Површина425,3[1] (614,16[2]) km2
Казањ на карти Русије
Казањ
Казањ
Казањ на карти Русије
Остали подаци
ГрадоначелникИљсур Метшин
Поштански број420000–420999
Позивни број+7 843
Регистарска ознака16, 116
ОКАТО код92401
Веб-сајт
www.kzn.ru

Казањ (рус. Казань, тат. Казан) град је у Русији и главни град Татарстана. Налази се на истоку европског дела Руске Федерације, на ушћу реке Казањка у реку Волга. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.143.546 становника. Казањ је центар ислама у Русији, као и значајан центар машинске индустрије и комуникација.[3]

Извор имена

[уреди | уреди извор]

Постоји више опција одакле потиче име града.

Једна је да је име добио по посуди за кување, казану, што је реч коју и данас користимо у српском језику. Друга теорија је да је добио име по локалној географији, јер град стоји у малој котлини у облику слова U и сличан је казањском пању. Постоји и романтична верзија по којој је град добио име из приче о татарској принцези Сјујумбике. У тој причи она је бацила златни казан у реку на месту где се данас налази град приликом прања судова.

Према чувашкој легенди, град је назван по Волшком Бугарину Хасану (Хасан-Хазањ-Казањ).

Географија

[уреди | уреди извор]

Клима

[уреди | уреди извор]

У граду влада умерена континентална клима са хладним зимама (температуре падају и до –30 °C) и благим летима, са средњом температуром од 20 °C.

Клима Казани
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 3,8
(38,8) 		5,2
(41,4) 		11,0
(51,8) 		29,5
(85,1) 		33,8
(92,8) 		37,5
(99,5) 		37,9
(100,2) 		37,7
(99,9) 		32,3
(90,1) 		23,4
(74,1) 		15,0
(59) 		6,1
(43) 		37,9
(100,2)
Средњи максимум, °C (°F) −8,2
(17,2) 		−7,2
(19) 		−0,6
(30,9) 		9,8
(49,6) 		18,9
(66) 		23,5
(74,3) 		25,0
(77) 		22,4
(72,3) 		15,8
(60,4) 		7,2
(45) 		−1,5
(29,3) 		−5,7
(21,7) 		8,3
(46,9)
Просек, °C (°F) −11,6
(11,1) 		−10,7
(12,7) 		−4,5
(23,9) 		5,2
(41,4) 		13,1
(55,6) 		18,0
(64,4) 		19,7
(67,5) 		17,1
(62,8) 		11,2
(52,2) 		4,0
(39,2) 		−3,9
(25) 		−8,6
(16,5) 		4,1
(39,4)
Средњи минимум, °C (°F) −14,9
(5,2) 		−14,0
(6,8) 		−7,9
(17,8) 		1,4
(34,5) 		7,9
(46,2) 		13,1
(55,6) 		15,0
(59) 		12,8
(55) 		7,6
(45,7) 		1,4
(34,5) 		−6,3
(20,7) 		−11,6
(11,1) 		0,4
(32,7)
Апсолутни минимум, °C (°F) −46,8
(−52,2) 		−39,9
(−39,8) 		−31,7
(−25,1) 		−25,6
(−14,1) 		−6,5
(20,3) 		−1,4
(29,5) 		2,6
(36,7) 		1,6
(34,9) 		−5,4
(22,3) 		−23,4
(−10,1) 		−36,6
(−33,9) 		−43,9
(−47) 		−46,8
(−52,2)
Количина падавина, mm (in) 35
(13,8) 		30
(11,8) 		25
(9,8) 		34
(13,4) 		38
(15) 		70
(27,6) 		66
(26) 		59
(23,2) 		55
(21,7) 		54
(21,3) 		44
(17,3) 		38
(15) 		548
(215,7)
Извор: Погода и климат

Историја

[уреди | уреди извор]
Споменик војницима Ивана Грозног који су пали код освајања Казања 1552. Река Казањка.

Казањ су основали Волшки Бугари негде у периоду од 11. до 13. века. Званично се за годину оснивања узима 1005. Градска тврђава (кремљ) потиче из 11. века. Град је био основан као гранична тврђава Волшке Бугарске а касније је постао главни град и трговински центар моћног татарског Казањског каната од 1438, и први неруски град који је цар Иван Грозни 1552. припојио руском царству. Иван Грозни је уништио град и масакрирао добар део становништва а казањског кана насилно спровео у хришћанство. После пожара 1579. испод града је по легенди откривена чудотворна икона Богородица Казањска. Петар Велики је овде основао бродоградилиште Каспијске флоте у раном 18. веку.

Казањ, године 1630.

Град је уништен 1774. током побуне козачког атамана Јемељана Пугачова. Царица Катарина Велика је наредила поновну изградњу града и дозволила изградњу џамија. У 19. веку град је постао индустријски центар средњег тока Волге.

У Казању је 1870. одштампана прва верзија књиге непознатог аутора „Исповести руског ходочасника своме духовном оцу“, која је као класик источнохришћанске духовности преведена на многе језике.

После Револуције 1905, Казањ се развио у центар татарске културе. Године 1920. Казањ је проглашен за главни град Аутономне татарске совјетске социјалистичке републике. За време Другог светског рата неке фабрике војне индустрије су премештене у Казањ. У граду су се од тада производили тенкови и авиони.

Универзитет у Казању је један од најстаријих и најзначајнијих руских универзитета на коме су својевремено студирали Лењин и Толстој.

Живописани храм свих религија код Казања.

Историјска градска тврђава (кремљ) је 2000. ушла на листу Светске баштине УНЕСКО-а. Током ископавања кремља пронађен је чешки новчић који датира у 10. век (кован између 920.-930.) са ликом св. Вацлава, што говори у прилог да је био Казањ дуже време јак трговински центар.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.143.546 становника, 38.257 (3,46%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
398.014646.806868.537992.6751.094.3781.105,289[4]1.143.535

Становништво града чине: Татари (52%), Руси (38%), Чуваши (2%), Украјинци (1%) и други.

Најзначајније религије су ислам и Руска православна црква. Године 2005, на 1000. годишњицу постојања града Казањ је отворена једна од највеличанственијих џамија у Европи - Колшариф. Стоји на месту прве џамије коју је срушио Иван Грозни током освајања Казања од Татара 1552.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Центар града зими
    Центар града зими
  • Богородица Казањска
    Богородица Казањска
  • Главна променада - Улица Бауман
    Главна променада - Улица Бауман
  • Казањски кремљ
    Казањски кремљ
  • Благовоштењски сабор, Казањски кремљ
    Благовоштењски сабор, Казањски кремљ
  • Метро станица Проспект Победе
    Метро станица Проспект Победе
  • Река Волга код Казања
    Река Волга код Казања

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ площадь собственно города, Федеральная служба государственной статистики Архивирано на сајту Wayback Machine (15. новембар 2013)
  2. ^ площадь муниципального городского округа
  3. ^ „Како доћи до Казана”. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Казањ&oldid=28811978”