Карло Мартел Анжујски

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Карло Мартел.
Карло Мартел
Martell károly.jpg
Карло Мартел Анжујски
Датум рођења (1271-09-08)8. септембар 1271.
Место рођења Напуљ
Напуљска краљевина
Датум смрти 12. август 1295.(1295-08-12) (23 год.)
Место смрти Напуљ
Напуљска краљевина
Гроб Напуљска катедрала
Династија Угарски Анжујци
Отац Карло II Напуљски
Мајка Марија од Угарске и Напуља
Супружник Клеменсија Хабзбуршка
Потомство Карло Роберт, Клеменција од Угарске, Беатрис од Угарске, дофина од Вјеа
Угарски краљ ривал
Период 1290 - 1295.
Претходник Ладислав IV Куманац
Наследник Карло Роберт

Карло Мартел Анжујски (8. септембар 1271 - 12. август 1295, Напуљ), краљ ривал Угарске (1290—1295).

Долазак на власт у Угарској[уреди]

Краља Ладислава IV су 1290. убили Кумана и у Угарској је избио грађански рат између Карла Мартела и Андрије III Млечанина, последњег Арпадовца. Карло Мартел је био истакнутији кандидат и син Марије, сестре Ладислављеве, која се престола одрекла у Карлову корист 6. јануара 1292. године. За Карла су били: сремски краљ Стефан Драгутин и његов син Стефан Владислав II, Шубићи, Гисинговци, загребачки бискуп Иваниш и многи други хрватски племићи који су, као Гисинговци, били привремено на једној или другој страни, по потреби. Уз Карла био је и папа Никола IV, касније и папа Целестин V и папа Бонифације VIII. Папа је помагао Карлу тако што је у савез с њим увлачио Андријине присталице. Моћни Шубићи су довели Карла у Хрватску и тамо га је фебруара или марта крунисао папин легат, и већ у априлу Мартел је носио титулу краља, али његов узурпатор Андрија је даривао великаше да би их довукао на своју страну.[тражи се извор од 01. 2017.]

Борба са Андријом и даривање племића[уреди]

Карло Мартел, пак, не губи време већ дели племићима жито да би прешли на његову страну, а посебно је био дарежљив према Шубићима, чију је врховну власт је признало пола Хрватске, али су Андријине присталице, Гисинговци од Иваниша освојили Загреб. Код Сопја, на Драви, Иваниш Гисинговац је заробио Андрију, што је дигло дух Карлових присталица, па су на његову страну прешли Франкопани и Бабонићи. Шубићи су од Мартела 19. августа 1292. године, заувек добили све области између Ливна и Модруше, само да би стекао њихову натклоност. Међутим, Шубићи су покушавали да дођу у додир са Андријом, који им може дати више него Карло. Обећали су Андрији да ће га помагати са 500 војника против свих непријатеља, ако им се удвоструче поседи и Андрија им је ипак одговорио 1293. године, и то срдачно, па су морали да се 1494. године оправдавају у Напуљу, па је Павла Шубића Карло, 17. јуна 1295. године прогласио за доживотног хрватско-далматинско-славонског бана.

Да би му Владислав постао одан, Карло му му је 19. августа 1292. године, дао војводство целе Славоније, Радослава Бабонића, који је тада прешао на Андријину страну, осим области којима су управљали Франкопани и Бабонићи. Тим областима које је Карло дао Владиславу управљала је Томазина Морозини, мајка Андрије Млечанина. У јесен 1293. године Владислав је дошао у додир са Андријом, који га је оженио Констанцом Морозини.

Смрт[уреди]

Потом је Андрија прешао Драву, напао и победио Карла, који се повукао у Напуљ, где је преминуо од куге 12. августа 1295. године. Сахрањен је у Напуљској катедрали. На месту краља ривала Угарске наследио га је син Карло Роберт. Тада је Драгутин са сином прешао на Андријину страну, а Шубићи су наставили да буду анжујски савезници, под условом да им Карло Роберт призна власт над територијама између Неретве и Петрове горе, што је учињено.[тражи се извор од 01. 2017.]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Филип II Август
 
 
 
 
 
 
 
8. Луј VIII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Изабела од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
4. Карло I Анжујски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Алфонсо VIII од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
9. Бланка од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Елеонора Енглеска
 
 
 
 
 
 
 
2. Карло II Напуљски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Alfonso II, Count of Provence
 
 
 
 
 
 
 
10. Рамон Беренгер IV од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Gersenda II of Sabran
 
 
 
 
 
 
 
5. Беатрис од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Thomas I of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
11. Беатриче Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Margaret of Geneva
 
 
 
 
 
 
 
1. Карло Мартел Анжујски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Андрија II Арпадовић
 
 
 
 
 
 
 
12. Бела IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Гертруда Меранска
 
 
 
 
 
 
 
6. Стефан V Угарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Теодор I Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ана Комнина Анђелина
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија од Угарске и Напуља
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Suthoi, Khan of Cumania
 
 
 
 
 
 
 
14. Kuthen, Khan of Cumania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Јелисавета Куманка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе[уреди]