Кемал Сејфула

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кемал Сејфула
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења(1921-02-02)2. фебруар 1921.(98 год.)
Место рођењаСкопље
 Краљевина СХС
Датум смрти1978. (57 год.)
Место смртиСкопље, СР Македонија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Градоначелник Скопља
Период19511954.
ПретходникБлагоја Николовски
НаследникВасил Ђоргов
Одликовања
Орден народног ослобођења
Партизанска споменица 1941.

Кемал Сејфула (2. фебруар 1921, Скопље – Скопље, 1978) био је македонски политичар, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Македоније и СФР Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1921. године у турској породици у Скопљу. Пре Другог светског рата био је чибукчија. Био је члан УРС-ових синдиката, Друштва „Јард’н“, СКОЈ-а од 1939. и Комунистичке партије Југославије од 1941. године.

Народноослободилачка борба[уреди]

Након капитулације Југославије 1941, био је организатор НОП-а у турским и албанским деловима Скопља. Августа 1941. године, био је борац Првог скопског партизанског одреда. Извесно време био је интерниран у Бугарској током 1942. и деловао илегално, а затим се прикључио обновљеном Скопском партизанском одреду.

Био је члан Покрајинског комитета СКОЈ (1943) и Главног одбора НОМСМ, члан Политодела Прве македонско-косовске ударне бригаде и омладински руководилац Друге македонске бригаде (1944). Августа 1944. године био је делегат на Првом заседању АСНОМ-а.[1]

Послератна каријера[уреди]

Након ослобођења, завршио је Вишу политичку школу „Ђуро Ђаковић“ у Београду. Био је потпредседник президијума АСНОМ-а, члан Централног одбора УСАОЈ-а, републички и савезни посланик, члан Централног комитета СКМ, и ЦК СКЈ (1964—1969), члан Врховног суда Македоније. Од 1951. до 1954. године био је градоначелник Скопља.[2] Затим је био министар у македонској влади и члан републичког и савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа, па амбасадор СФРЈ у Замбији од 1969. до 1970. и у Боцвани од 1970. до 1973. године.

Када је Милован Ђилас 1953. године јавно објавио своје предлоге за демократизацију југословенског политичког система, Сејфула је у Македонији најгласније заступао његове ставове. Међутим, након осуде Ђиласових ставова, повукао је подршку Ђиласу.

Умро је 1978. године у Скопљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена народног ослобођења и осталих југословенских одликовања.

Референце[уреди]

  1. ^ Македонска енциклопедија, МАНУ, Скопље, 2009, 1347-1348. стр.
  2. ^ Ивановска, Јорданка (01. 22. 2005). Скопските градоначалници покриени со пајажина. Вест. Архивирано из оригинала на датум 21. 08. 2014. Приступљено 21. 8. 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)