Кемал Сејфула
кемал сејфула | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 2. фебруар 1921. | ||
Место рођења | Скопље, Краљевина СХС | ||
Датум смрти | 1978.56/57 год.) ( | ||
Место смрти | Скопље, СР Македонија, СФР Југославија | ||
Професија | друштвено-политички радник | ||
Деловање | |||
Члан КПЈ од | 1941. | ||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||
Градоначелник Скопља | |||
Период | 1951 — 1954. | ||
Претходник | Благоја Николовски | ||
Наследник | Васил Ђоргов | ||
Одликовања |
|
Кемал Сејфула (Скопље, 2. фебруар 1921 — Скопље, 1978) био је македонски политичар, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Македоније и СФР Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1921. године у турској породици у Скопљу. Пре Другог светског рата био је чибукчија. Био је члан УРС-ових синдиката, Друштва „Јардан“, Савеза комунистичке омладине (СКОЈ) од 1939. и Комунистичке партије Југославије (КПЈ) од 1941. године.
Након капитулације Југославије 1941, био је организатор НОП-а у турским и албанским деловима Скопља. Августа 1941. године, био је борац Првог скопског партизанског одреда. Извесно време био је интерниран у Бугарској током 1942. и деловао илегално, а затим се прикључио обновљеном Скопском партизанском одреду.
Био је члан Покрајинског комитета СКОЈ (1943) и Главног одбора НОМСМ, члан Политодела Прве македонско-косовске ударне бригаде и омладински руководилац Друге македонске бригаде (1944). Августа 1944. године био је делегат на Првом заседању АСНОМ-а.[1]
Након ослобођења, завршио је Вишу политичку школу „Ђуро Ђаковић“ у Београду. Био је потпредседник президијума АСНОМ-а, члан Централног одбора УСАОЈ-а, републички и савезни посланик, члан Централног комитета СКМ и ЦК СКЈ (1964—1969), члан Врховног суда Македоније. Од 1951. до 1954. године био је градоначелник Скопља.[2] Затим је био министар у македонској влади и члан републичког и савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа, па амбасадор СФРЈ у Замбији од 1969. до 1970. и у Боцвани од 1970. до 1973. године.
Када је Милован Ђилас 1953. године јавно објавио своје предлоге за демократизацију југословенског политичког система, Сејфула је у Македонији најгласније заступао његове ставове. Међутим, након осуде Ђиласових ставова, повукао је подршку Ђиласу.
Умро је 1978. године у Скопљу.
Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена народног ослобођења и осталих југословенских одликовања.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Македонска енциклопедија, МАНУ, Скопље, 2009, 1347-1348. стр.
- ^ Ивановска, Јорданка (01. 22. 2005). „„Скопските градоначалници покриени со пајажина“”. Вест. Архивирано из оригинала 21. 08. 2014. г. Приступљено 21. 8. 2014. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ)
- Рођени 1921.
- Умрли 1978.
- Скопљаци
- Турци
- Комунисти Македоније
- Југословенски партизани
- Борци Прве македонско-косовске бригаде
- Друштвено-политички радници СР Македоније
- Амбасадори СФР Југославије
- Градоначелници Скопља
- Посланици Собрања СР Македоније
- Посланици Народне скупштине ФНРЈ (први сазив)
- Чланови ЦК КПЈ/СКЈ
- Носиоци Ордена народног ослобођења
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Дипломци Више партијске школе „Ђуро Ђаковић”