Кијево (Баточина)

Кијево
Кијево;
	Црква Свете Тројице саграђена 1939. године.
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Баточина
Становништво
— 2022.	410
Географске карактеристике
Координате	44° 05′ 32″ С; 21° 04′ 23″ И / 44.092166° С; 21.073166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	187 m
	Кијево Кијево на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Кијево је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 410 становника (према попису из 2011. било је 482 становника).^[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Територија села Кијево налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у јужном делу општинске територије Баточине. Кроз село протиче Кијевачки поток.

Кијево се налази на 187 метара надморске висине, на 9 км јужно од Баточине, 28 км северно од Крагујевца и 126 км јужно од Београда.^[2]

Историја[уреди | уреди извор]

У турском попису села из 1739/1741. Кијево се помиње као пусто село под називом Горње Кијево што јасно показује да је село постојало и раније. Село је напуштено када су у ове крајеве дошли Аустријанци. У XVIII веку село је поново оживело па је већ у Кочиној крајини имало учесника.

У Првом српском устанку приликом ослобађања ових крајева, у бици код Баточине Карађорђе је на Кијевачком потоку између Кијева и Доброводице победио Турке. У окршају је пало око четристо Турака. У бици су погинули и Мусеин Ганић и Јусуф-ага Климентић.

На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Кијево је имало 15. домаћинства са 40 харачких глава. После ослобођења Кијево је до 1874. заједно са Доброводицом и Жировницом чинио исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења. Прво су 1869. године Кијево и Доброводица тражили одвајање од Жировнице, али се Жировница томе успротивила. касније је Жировница захтевала одвајање па су Кијево и Доброводица формирали општину Кијево.

Кијевци су учествовали у ратовима од 1912–1918, када је из овог села погинуло 60 бораца. Спомен-црква је освећена у јуну 1939.^[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Кијево живи 456 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,7 година (43,7 код мушкараца и 47,5 код жена). У насељу има 164 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,35.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	983
1953.	952
1961.	878
1971.	911
1981.	786
1991.	699	624
2002.	549	598
2011.	482
2022.	410

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	548	99,81%
Црногорци	1	0,18%
непознато	0	0,0%

Пољопривреда[уреди | уреди извор]

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Кијеву. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Кијеву је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Школство[уреди | уреди извор]

Као и друга села и Кијево је слало своје ђаку у Манастиру Грнчарица. Године 1891. Кијевци су затражили посебну школу и план зграде послали на одобрење. Против овога су устали Доброводичани коју су слали децу у школу у Баточину. Кијевци нису могли да подигну зграду за нову школу, већ су купили кафану Миладина Милојевића. Након поправки комисија је 19. августа 1892. дозволила коришћење ове зграде за школу. Школа је почела да ради 1. септембраа 1892. године.

Данас у Кијеву постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Школа је четвороразредна и у њој предаје један учитељ. Такође у Кијеву постоји издвојено одељење дечјег вртића „Полетарац“ из Баточине.

Верске прилике[уреди | уреди извор]

Црква Свете Тројице у Кијеву саграђена је и освештена на Ђурђевдан 6. маја 1939. године. Идеју за подизање цркве дао је Архимандрат манастира Хиландар Рафаило Стевановић који је две године раније умро у Манастиру Жича. Приликом освешћења цркве у гробницу су спуштене кости погинулих српских ратника који су страдали у ратовима 1912 – 1918. године. Поред мештана који су прилозима помогли подизање цркве, свој допринос дала је и држава. За зидање је био задужен предузимач Јанићије Милошевић из Крагујевца. У част овог догађаја пооподне је уприличено народно весеље.^[6]

Спорт[уреди | уреди извор]

У Кијеву је постој фудбалски клуб Младост који се са прекидима такмичи у нижим лигама. Преко лета се традиционално организујовао турнир у малом фудбалу, али се последњих година престало са том традицијом.

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	0	0
80+	10	13
75—79	8	21
70—74	22	24
65—69	19	28
60—64	23	23
55—59	12	14
50—54	13	20
45—49	27	16
40—44	16	19
35—39	21	11
30—34	15	16
25—29	15	10
20—24	19	9
15—19	19	14
10—14	14	13
5—9	11	15
0—4	7	12
Просек :	43,7	47,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	217	216	200	211	201	179	164

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	35	41	18	24	18	15	8	3	0	2	3,35

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	239	64	150	20	4	1
Женски	238	26	150	59	3	0
УКУПНО	477	90	300	79	7	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	135	69	0	28	18
Женски	77	56	0	3	11
УКУПНО	212	125	0	31	29
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	3	2	1	4
Женски	0	0	3	0	0
УКУПНО	2	3	5	1	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	4	1	2
Женски	0	0	1	2	1
УКУПНО	0	0	5	3	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	1	0	0	0

Галерија[уреди | уреди извор]

Поглед на један део Кијева
Споменик из народноослобидилачке борбе у Кијеву
Турнир у малом фудбалу у Кијеву 2013. године

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима”. stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
^ "Политика", 15. јун 1939
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Одјек Шумадије“, 15 мај 1939.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976.
Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988.
Др Драгољуб Б. Милановић, Општина Баточина, Београд 2006.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Попис у Србији према полу и старости по насељима”. stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[2] Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com

[3] "Политика", 15. јун 1939

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Одјек Шумадије“, 15 мај 1939.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

п р у Општина Баточина
Насељена места	Баточина Бадњевац Брзан Градац Доброводица Жировница Кијево Милатовац Никшић Прњавор Црни Као Горња Баточина (бивше насеље)
Култура	Културни центар „Доситеј Обрадовић” Баточина Народна библиотека „Вук Караџић“ Баточина
Знаменитости	Запис Стојановића дуд Пећина Градац Споменик природе Рогот Специјални резерват природе Брзанско Моравиште
Верски објекти	Црква Светог Петра и Павла Црква Рођења Пресвете Богородице Црква брвнара Црква Светог пророка Илије Црква Сабора српских светитеља Црква Свете Ане Црква Свете Тројице Црква Светог Ђорђа Манастир Доброводица Манастир Грнчарица
Спорт	Стадион Бадњевац ФК Бадњевац ФК Слога Баточина ФК Слога Милатовац ФК Лепеница ФК Шумадинац Брзан

п р у Српске православне цркве и манастири на територији општине Баточина
Манастири	Манастир Доброводица (Доброводица) · Манастир Грнчарица (Прњавор)
Цркве	Црква Светог Петра и Павла (Бадњевац) · Црква Рођења Пресвете Богородице (Баточина) · Црква брвнара (Брзан) · Црква Светог пророка Илије (Брзан) · Црква Сабора српских светитеља (Доброводица) · Црква Свете Ане (Жировница) · Црква Свете Тројице (Кијево) · Црква Светог Ђорђа (Црни Као)