Кијево (Баточина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кијево
Crkva u Kijevu.jpg
Црква Свете Тројице саграђена 1939. године.
Административни подаци
Држава Србија
Управни округШумадијски
ОпштинаБаточина
Становништво
 — 2011.Пад 482
Географске карактеристике
Координате44°05′32″ СГШ; 21°04′23″ ИГД / 44.092166° СГШ; 21.073166° ИГД / 44.092166; 21.073166Координате: 44°05′32″ СГШ; 21°04′23″ ИГД / 44.092166° СГШ; 21.073166° ИГД / 44.092166; 21.073166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина187 м
Кијево на мапи Србије
Кијево
Кијево
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Кијево је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 482 становника (према попису из 2002. било је 549 становника).

Географија[уреди]

Територија села Кијево налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у јужном делу општинске територије Баточине. Кроз село протиче Кијевачки поток.

Кијево се налази на 187 метара надморске висине, на 9 км јужно од Баточине, 28 км северно од Крагујевца и 126 км јужно од Београда.[1]

Историја[уреди]

У турском попису села из 1739/1741. Кијево се помиње као пусто село под називом Горње Кијево што јасно показује да је село постојало и раније. Село је напуштено када су у ове крајеве дошли Аустријанци. У XVIII веку село је поново оживело па је већ у Кочиној крајини имало учесника.

У Првом српском устанку приликом ослобађања ових крајева, у бици код Баточине Карађорђе је на Кијевачком потоку између Кијева и Доброводице победио Турке. У окршају је пало око четристо Турака. У бици су погинули и Мусеин Ганић и Јусуф-ага Климентић.

На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Кијево је имало 15. домаћинства са 40 харачких глава. После ослобођења Кијево је до 1874. заједно са Доброводицом и Жировницом чинио исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења. Прво су 1869. године Кијево и Доброводица тражили одвајање од Жировнице, али се Жировница томе успротивила. касније је Жировница захтевала одвајање па су Кијево и Доброводица формирали општину Кијево.

Кијевци су учествовали у ратовима од 1912–1918, када је из овог села погинуло 60 бораца.

Демографија[уреди]

У насељу Кијево живи 456 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,7 година (43,7 код мушкараца и 47,5 код жена). У насељу има 164 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,35.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 983
1953. 952
1961. 878
1971. 911
1981. 786
1991. 699 624
2002. 549 598
2011. 482
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
548 99,81 %
Црногорци
  
1 0,18 %
непознато
  
0 0,0 %

Пољопривреда[уреди]

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Кијеву. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Кијеву је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Школство[уреди]

Основна школа „Свети Сава“

Као и друга села и Кијево је слало своје ђаку у Манастиру Грнчарица. Године 1891. Кијевци су затражили посебну школу и план зграде послали на одобрење. Против овога су устали Доброводичани коју су слали децу у школу у Баточину. Кијевци нису могли да подигну зграду за нову школу, већ су купили кафану Миладина Милојевића. Након поправки комисија је 19. августа 1892. дозволила коришћење ове зграде за школу. Школа је почела да ради 1. септембраа 1892. године.

Данас у Кијеву постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Школа је четвороразредна и у њој предаје један учитељ. Такође у Кијеву постоји издвојено одељење дечјег вртића „Полетарац“ из Баточине.

Верске прилике[уреди]

Црква Свете Тројице у Кијеву саграђена је и освештена на Ђурђевдан 6. маја 1939. године. Идеју за подизање цркве дао је Архимандрат манастира Хиландар Рафаило Стевановић који је две године раније умро у Манастиру Жича. Приликом освешћења цркве у гробницу су спуштене кости погинулих српских ратника који су страдали у ратовима 1912 – 1918. године. Поред мештана који су прилозима помогли подизање цркве, свој допринос дала је и држава. За зидање је био задужен предузимач Јанићије Милошевић из Крагујевца. У част овог догађаја пооподне је уприличено народно весеље.[4]

Спорт[уреди]

У Кијеву је постој фудбалски клуб Младост који се са прекидима такмичи у нижим лигама. Преко лета се традиционално организујовао турнир у малом фудбалу, али се последњих година престало са том традицијом.

Знаменити Кијевци[уреди]

  • Рафаило Стевановић (Кијево, 26. септембар 1886 — манастир Жича, 6. март 1937), архимандрит, проигуман манастира Хиландар


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Одјек Шумадије“, 15 мај 1939.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976.
  • Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988.
  • Др Драгољуб Б. Милановић, Општина Баточина, Београд 2006.

Спољашње везе[уреди]