Прњавор (Баточина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прњавор
Грнчарица.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Баточина
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 166
Географске карактеристике
Координате 44°05′20″ СГШ; 21°01′18″ ИГД / 44.089° СГШ; 21.021666° ИГД / 44.089; 21.021666Координате: 44°05′20″ СГШ; 21°01′18″ ИГД / 44.089° СГШ; 21.021666° ИГД / 44.089; 21.021666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 239 м
Прњавор на мапи Србије
Прњавор
Прњавор
Остали подаци
Позивни број 034
Регистарска ознака KG

Прњавор је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 166 становника (према попису из 2002. било је 186 становника).

Географија[уреди]

Територија села Прњавор налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у југозападном делу општинске територије Баточине.

Никшић се налази на 239 метара надморске висине, на 13 км југозападно од Баточине, 20 км североисточно од Крагујевца и 128 км јужно од Београда.[1] Кроз Никшић пролази магистрални пут на релацији Баточина—КрагујевацКраљевоЧачак.

Историја[уреди]

Првобитан назив села је био Грнчарица, према истоименом манастиру, чији је посед Прњавор био. Село највероватније постоји од кад постоји и манастир. У турском попису 1739/41. године налази међу пустим селима. На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. село је имало 6. домаћинства са 18 харачких глава. Године 1820. први пут се помиње под садашњим именом.[2]

Манастир Грнчарица[уреди]

Манастир Грнчарица је женски манастир Српске православне цркве, припада Епархији Шумадијској. Посвећен је Светом Николи.

По легенди манастир је подигнут за време краља Драгутина крајем XIII или почетком XIV века. Легенда каже да је манастир прво био подигнут на Чукари код извора Младенова вода. У најезди Турака црква је срушена и од њеног материјала подигнута је нова Грнчарица на данашњем скровитом месту.[3]

Ипак вероватније је да је манастир Грнчарица саграђен средином XVI века, након обнове Пећке патријаршије. Према натпису изнад улазних врата, Грнчарица „сазда се и пописа“ за време турског султана Сулејмана Величаснтвеног трудом и настојањем игумана Максима и његовог братства. Међутим треба напоменути да се реч „сазда се“ користила и када се црква обнављала после рушења или запустелости.[3]

Школство[уреди]

Школа у Прњавору је била смештена у конаку манастира Грнчарица и радила је од 1848. до 1870. године када је одлучено да се ђаци преселе у ботуњску школу. Према подацима за прво полугође 1847. године школа је имала само 5-6 ученика, а учитељ је био Атанасије. У школској 1855/56. године је било 43 ученика у три разреда. Све до 1870. године доброводичка и жировничка деца су ишла у грнчарску (прњаворску) школу. Своју школу Прњавор је поново добио тек уочи Другог светског рата.[4][5]

Данас у Прњавору постоји четвороразредна школу коју осим деце из Прњавора похађају и деца из Никшића.

Пољопривреда[уреди]

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Прњавору. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Прњавору је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Демографија[уреди]

У насељу Прњавор живи 171 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 48,9 година (48,2 код мушкараца и 49,6 код жена). У насељу има 63 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[6]
Година Становника
1948. 376
1953. 357
1961. 335
1971. 292
1981. 262
1991. 211 201
2002. 186 205
2011. 166
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
184 98,92 %
Црногорци
  
1 0,53 %
непознато
  
0 0,0 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
  2. Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 59.
  3. 3,0 3,1 Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 100.
  4. Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 130.
  5. Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 стр. 223.
  6. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]