Косци

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Косци (Лопаре).

Косци
Временски распон: девон — данашњост (400−0 Ma)
Opiliones harvestman.jpg
Hadrobunus grandis
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Подтип: Chelicerata
Класа: Arachnida
Ред: Opiliones
Sundevall, 1833
Подредови

Cyphophthalmi
Dyspnoi
Eupnoi
Laniatores
Tetrophthalmi

Синоними

Phalangida

Косци (Opiliones) су зглавкари који веома личе на пауке, али се од њих разликују по јако дугим, танким ногама које се лако ломе. У случају опасности могу да одбаце екстремитете. Име су вероватно добили по томе што се најчешће налазе у свежем сену у време косидбе. Поред тога могу се наћи и у влажним стаништима, пећинама а многе од њих су ноћне животиње. Познато је преко 6.650 врста косаца широм света,[1] а процењује се да укупан број постојећих врста премашује 10.000.[2] Ред Opiliones обухвата пет подредова: Cyphophthalmi, Eupnoi, Dyspnoi, Laniatores, и Tetrophthalmi, који је именован 2014. године.[3][4]

Спољашња анатомија[уреди | уреди извор]

Тело им је подељено на два региона, који су широко спојени:

На прозоми се налази 6 пари екстремитета:

  1. пар су хелицере које се састоје од три чланка и завршавају се клештима; помоћу хелицера се врши дробљење хране; у њиховој близини су отвори жлезда које луче секрет снажног мириса;
  2. пар у педипалпи који су слични ногама за ходање само што су краћи од њих; када су узнемирени подижу педипалпе јер се на њиховим крајевима налазе чулне ћелије;
  3. четири пара ногу за ходање чија дужина неколико пута превазилази дужину тела које је спуштено ниско па се средишњи део ногу налази изнад тела.

Опистозома се састоји од 9 сегмената, али се јасно уочава само 7 пошто су први и други сегмент срасли и образују оперкулум, поклопац на коме се налазе полни отвори.

Унутрашња анатомија[уреди | уреди извор]

За разлику од других пауколиких животиња класе арахнида косци не узимају само течну, полусварену храну већ и парчиће чврсте хране. Хране се врло разноврсно деловима биљака, живим и мртвим инсектима које хватају педипалпима, а ови их додају хелицерама на мацерирање.

Излучивање врше паром коксалних жлезда које се изливају између места поласка трећег и четвртог пара ногу.

Крвни систем је отворен са срцем које има два пара остија[потребна одредница].

Косци дишу помоћу система трахеја.

Полни органи се отварају на оперкулуму. Женски полни систем садржи и легалицу (овипозитор) на трбушној страни опистозоме, а мушки дугачку, цев обложену хитином (пенис) којом се завршава полни отвор. Мужјаци се међусобно боре да придобију женку. Женке помоћу легалице полажу на стотине јаја у групама шупљине дрвета, земљу или испод камења. Врло често легалица може да буде и три пута дужа од самог тела (видети слику). Код већег броја врста постоји и партеногенеза.

Класификација[уреди | уреди извор]

Ред косаца (Opiliones) подељен је на следеће подредове:

Siro duricorius и
Siro đorđevici живе на просторима бивше Југославије;
Liobunum
Mitopus
Opilio
Phalangrium

Списак породица[уреди | уреди извор]

Списак родова[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kury, Adriano B. „Classification of Opiliones”. www.museunacional.ufrj.br. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2017. 
  2. ^ Glauco Machado, Ricardo Pinto-da-Rocha & Gonzalo Giribet (2007). „What are harvestmen?”. Ур.: Ricardo Pinto-da-Rocha, Glauco Machado & Gonzalo Giribet. Harvestmen: the Biology of Opiliones. Harvard University Press. стр. 1–13. ISBN 978-0-674-02343-7. 
  3. ^ Garwood, Russell J.; Sharma, Prashant P.; Dunlop, Jason A.; Giribet, Gonzalo (2014). „A Paleozoic Stem Group to Mite Harvestmen Revealed through Integration of Phylogenetics and Development”. Current Biology. 24 (9): 1017—1023. PMID 24726154. doi:10.1016/j.cub.2014.03.039. Приступљено 17. 4. 2014. 
  4. ^ Tepper, Fabien (11. 4. 2014). „Ancient four-eyed wonder resolves daddy longleg mystery”. Christian Science Monitor. Приступљено 16. 4. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Косци на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Косци.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Косци&oldid=25472838”