Кућа Јанковића
| Кућа Јанковића | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Ваљево |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1928/1929 |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Кућа Јанковића је споменик културе у Ваљеву и подигнута је 1928/1929. године. Саградио ју је угледни предузимач Риста Алексић. Данас се налази на углу улица Пантићеве и Поп Лукине.[1] [2]
Изглед куће[уреди | уреди извор]
У то време Алексић је подигао низ објеката у граду које је продавао. Ову кућу Алексић је продао тасту др Панте Јанковића, у којој данас живи родбина покојног Јанковића. Предузимач Алексић је зидао лепе куће. Пример за то је и ова кућа која поседује несумљиве стилске одлике и архитектонске вредности. Није сачуван пројекат као и име пројектанта. Кућа је на самом углу две улице са дворишним крилом. Унутрашњи простор објекта подељен је на две засебне јединице (стана), у које се улази засебним улазима из дворишта. Из станова у приземљу воде степенице у такође засебне јединице у сутерену. Стан до Пантићеве улице је мањи у односу на други према дворишту. Оба стана остала су што се тиче унутрашњег распореда просторија неизмењени.
То је солидно грађена породична стамбена кућа која има луксузних одлика, са сутереном и високим приземљем. Објекат је грађен од тврдог материјала, малтерисан и окречен у окер боју. Фасаде су богато и чисто стилски обрађене са класицистичким елементима у нешто израженијој пластици обрађеној у малтеру. Доминирају прозорски отвори и две нише у које су смештене стојеће фигуре мушкарца и жене, рађене у маниру класичног римског портрета. Изнад прозорских отвора постављени су тимпанони троугласто и лучно засведени. Изнад високог каменог сокла теку два паралелна хоризонтална венца који су поновљени у горњим деловима фасада, само сада више наглашени. У самом врху целом дужином фасада тече назидак са оивиченим пољима колонада (налазе се у висини изнад отвора). Кров је четвороводан са бибер црепом као прекривачем.
Кућа је сачувана у целини, сем што је после Другог светског рата један од бивших станара зазидао један од прозорских отвора из Пантићеве улице.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево
- ^ „Завод за проучавање културног развитка”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 01. 11. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Завод за заштиту споменика културе Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" . . Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3. COBISS.SR 131307532
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.
