Лисјен Емар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лисјен Емар
Tour de France , Lucien Aimar, Bestanddeelnr 926-5234.jpg
Емар на Тур де Франсу 1973. године
Личне информације
Пуно име Лисјен Емар
Датум рођења (1941-04-28)28. април 1941.(77 год.) .
Место рођења Јер (Француска)
Држављанство  Француска
Информације о тиму
Tренутно члан тима Завршио каријеру
Дисциплина друмски
Тип возача брдаш
Професионална каријера
1965
1966
1967—1969
1970—1971
1972
1973
Ford France - Gitane
Ford F Hutchinson
BIC
Sonolor - Lejeune
Rokado
De Kova - Lejeune
Успеси
Тур де Франс
Jersey yellow.svg Тур де Франс 1 (1966)
Шампионати и друге трке
Национални шампион
(друмска трка)
Maillot France.PNG 1 (1968)
Париз—Бриар 1962. године
Четири дана Данкека 1965. године

Ажурирано: 2. мај 2016.

Лисјен Емар (франц. Lucien Aimar; Јер, 28. април 1941) бивши је француски професионални бициклиста. Професионалац је био од 1965. до 1973. Највећи успех остварио је 1966. године, када је освојио Тур де Франс.

Аматерска каријера[уреди]

Емар је почео аматерску каријеру 1960. године. 1962 победио је на трци Париз—Бриар, а 1963. је завршио други на Тур де Авенир трци, 42 секунде иза Феличеа Ђимондија, али је Ђимонди добио минут казне и победа је припала Емару. 1964. учествовао је на Олимпијским играма у Токију, где је завршио на 80 месту.

Професионална каријера[уреди]

1965—1966[уреди]

Емар је почео професионалну каријеру 1965. у тиму Форд Гитане, где је лидер био Жак Анкетил. Емар је у неколико трка оставио добар утисак на менаџера Рафаела Жемињанија, који га је одабрао да вози Тур де Франс, ипак, Емар није успио да га заврши, напустио га је у Пиријенима, током девете етапе.

На почетку 1966. Емар је освојио трку Ђенова—Ница, а затим је завршио други на Флеш Валону. На Тур де Франсу, Емар је имао подршку петоструког победника, Жака Анкетила, који је возио свој задњи Тур. Емар је нападао на брзим успонима и освојио је Тур са 1'17" испред Јана Јансена. На крају сезоне, завршио је девети на светском првенству. Емар је био критикован јер је помогао Немцу Рудију Атигу да достигне Анкетила.

1967—1973[уреди]

1967. Емаров и Анкетилов тим постао је Bic, по спонзорству компаније цигарета. Емар је освојио етапу на трци Мон Фарон и трку четири дана Данкека. На Ђиро д’Италији је завршио седми, а затим је возио Тур за Француски национални тим. Емар је победио на осмој етапи, а затим је возио за Пинжеона, који је и освојио, Емар је завршио шести.

1968. су на Туру учествовали национални тимови задњи пут. Емар је одлучио да вози за Француски Б тим, уместо да буде подршка у А тиму, завршио је Тур на седмом месту, а затим је освојио национално првенство испред Роже Пинжеон|Рожеа Пинжеона]]. 1969. није остварио ниједну победу. Добио је једномесечну суспензију због допинга, због чега није могао да вози на Вуелта а Еспањи. На Туру је био у лошој форми и завршио је на 30 месту.

Након лоше сезоне, Емар је напустио тим Биц, који је имао новог лидера, Луиса Окању, а у новом тиму играо је улогу помоћника за Лусјена Ван Импеа. Победио је на осам трка пре Тура, где је завршио на 17 месту. Сезону је завршио другим местом на трци Бордо—Париз.

Емар је остао у тиму иако је потврђено да је лидер Ван Импе. 1971. освојио је три трке, а на Туру је завршио девети, док је Ван Импе освојио треће место. На крају сезоне, прелази у нови Немачки тим, Рокадо, са којим биљежи само једну победу, а Тур де Франс је завршио на 17 месту. Освојио је десето место на Вуелта Каталонија трци.

У својој задњој сезони, Емар се вратио у тум Рафаела Жемињанија. Освојио је неколико трка у Француској, Тур де Франс је завршио на 17 месту. Задњу победу остварио је на трци у Бретањи, након чега је завршио каријеру и постао је технички саветник за бициклизам у провинцији Азур, а касније организатор тура Медитерана.

Спољашње везе[уреди]