Грег Лемонд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Pix.gif Грегори Џејмс Лемонд Икона бициклисте
Lemond.jpg
Лемонд на Тур де франсу 1990.
Личне информације
Пуно име Грег Лемонд
Надимак Чудовиште
Датум рођења (1961-06-26)26. јун 1961.(56 год.)
Место рођења Лејквуд, Калифорнија (САД)
Држављанство  САД
Висина 1.78 m
Тежина 68 kg
Информације о тиму
Tренутно члан тима Завршио каријеру
Дисциплина друмски
Тип возача брдаш
Професионална каријера
1981—1984
1985—1987
1988
1989
1990—1994
Renault-Elf-Gitane
La Vie Claire
PDM
ADR
Z–Tomasso
Успеси
Тур де Франс
Jersey yellow.svg Тур де Франс 3 (1986, 1989, 1990)
  Jersey white.svg Најбољи млади возач 1 (1984)
Шампионати и друге трке
MaillotMundial.PNG Светски шампион
(друмска трка)
2 (1983 и 1989)
Тур Сарта 1980. године
Корс Класик 1981. и 1985. године
Тур д Авенир 1982. године
Критеријум ди Дофине 1983. године
Тур Дупон 1992. године

Ажурирано: 30. април 2016.

Грег Лемонд (енгл. Greg LeMond; 26. јун 1961) је бивши амерички професионални бициклиста у периоду од 1981. до 1994. Лемонд је троструки победник Тур де Франса и двоструки светски шампион. Лемонд је био први неевропски победник Тур де Франса и први Американац који је освојио светско првенство. Лемонд је први професионалац који је потписао уговор на милион долара.

Детињство и аматерска каријера[уреди]

Лемонд је рођен у Лејквуду, у Калифорнији, а одрастао је у Вошоу, у Невади. Родитељи су му Боб Лемонд и Берта, а има две сестре, Кети и Карен. Похађао је средњу школу у Реноу и ишао је бициклом у школу.

Бициклизмом је почео да се бави 1976. и учествовао је у трку за узраст од 13 до 15 година. Након што је победио свих 11 трка на којима је учествовао, дозвољено му је да вози против старијих, од 16 до 19 година. 1977. са 15 година, Лемонд је освојио друго место на Туру Фресно и привукао је пажњу Америчког селектора који је рекао да је Лемонд прави дијамант. 1978. возио је на јуниорском светском првенству и завршио га је на деветом месту. Ушао је у састав Америчког тима за Олимпијске игре 1980. али су их бојкотовали и Лемонд је био спречен да вози на Олимпијским играма. Амерички селектор је хтео да Лемонд учествује на наредним Олимпијским играма и покушао је да га наговори да не почиње још професионалну каријеру. Ипак, на дан завршетка Тур де Франса 1980. Лемонд је потписао уговор са тимом Рено.

Професионална каријера[уреди]

Почетак каријере[уреди]

1981. је почео професионалну каријеру. Прву победу је остварио након три месеца, освајањем етапе на Француском Туру Оис, а након тога је освојио Корс Класик. На Критеријуму Дофине освојио је треће место, радећи за тимског лидера Бернара Иноа. 1982. године, освојио је Тур Авенир. Током Лијеж—Бастоњ—Лијежа поломио је кључну кост и повређен је возио светско првенство и освојио је друго место, изгубивши у спринту од Италијана Ђузепеа Саронија. 1983. Лемонд је освојио светско првенство, као и Критеријум Дофине, чиме је потврдио да ће бити добар возач за гранд тур трке.

1984—1986[уреди]

Лемонд је први Тур де Франс возио 1984. године, као подршка тимском лидеру, Лорану Фињону. фињон је освојио Тур, а Лемонд је освојио треће место и класификацију за најбољег младог возача.

1985. године, Лемонд је прешао у тим La Vie Claire, како би помогао Бернару Иноу да освоји пети Тур де Франс. Лемонд је потписао уговор на три године вредан милион долара. У планинама је било јасно да је Лемонд способан да и сам освоји Тур. У првим брдским етапама, Ино је доживио пад и био је рањив. На 17 етапи, која је имала три велика успона, на другом, Кол де Турмелеу, Лемонд је пратио Стивена Роуча у нападу, али му је из тима поручено да се врати и остане уз Бернара Иноа који се мучио. Ино је освојио Тур, а Лемонд је завршио други 1:42 иза, уз обећање Иноа да ће му помоћи да освоји следеће године.

1986. године, Лемонд је био лидер тима на Туру уз Бернара Иноа. Што се трка ближила почетку, све је била несигурнија Иноова подршка. Ино је био у доброј форми и имао је шансу да освоји шести Тур. Одлучио је да хронометар на деветој етапи, одлучи ко ће од њих имати пуну подршку тима. Ино је победио на хронометру, 44 секунде испред Лемонда, који је прво морао да мења точак, а након неког времена и бицикл. На етапи 12, Ино је напао и имао је преко пет минута испред Лемонда и других претедената на генерални пласман. Ино је изјавио да је нападао да би оставио иза Лемондове ривале, али ниједан напад није планирао са Лемондом.

На етапи 13, Ино је опет напао рано, али га је Лемонд престигао и надокнадио четири и по минута. Задње три етапе су се возиле у Алпима. На етапи 17, Ино је отпао од главне групе и Лемонд је узео жуту мајицу, то је био први пут да је Американац обукао жуту мајицу на Туру. На етапи 18, Ино је напао рано, али је ухваћен, покушао је опет н спусту, али није могао да се одвоји од Лемонда који је такође био сјајан спусташ. На задњи успон, Алп ду ез, дошли су заједно и Лемонд је ставио руку на Иноова леђа, као потврду јединства и препустио му је етапну победу. Међутим, то није био крај, Ино је напао и на етапи 19, али су га стигли сувозачи, Енди Хемпстем и Стив Бауер. Лемонд је сачувао предност нс етапи 20, индивидуалном хронометру и постао је први Американац који је освојио Тур де франс. Лемонд је сматрао да га је Ино издао, а касније је изјавио да је то била најтежа и најстреснија трка у његовој каријери.

1987—1989[уреди]

1987. године, Лемонд је намеравао да брани титулу на Тур де франсу, али се повредио на Тирено—Адриатико трци, сломио је леви ручни зглоб и вратио се у Америку да се опорави и морао је да пропусти Тур. Недељу дана пре него је требао да се врати у Европу, ишао је у лов са зетом и ујаком на ранчу, чији је сувласник био Лемондов отац. Трио се раздвојио, а Лемондов зет, Патрик Блејдс је чуо кретање иза себе и пуцао је. Ти покрети били су од Лемонда, који је погођен у леђа у десну страну. Лемонд је био животно угрожен, али је ту патролирао хеликоптер и брзо га пребацио у болницу у Калифорнији, где је хитно оперисан. Операција му је спасила живот.

1988. се вратио бициклизму, возио је Ђиро, али га није завршио због повреде Другу годину заредом је пропустио Тур де Франс. Тензије у тиму ПДМ су биле велике, а Лемонд је напустио тим након сазнања да се возачи допингују и прешао је у мањи тим, белгијски АДР.

Након што се мучио на Париз—Ници 1989. године, Лемонд је најавио да ће завршити каријеру након Тур де Франса. Возио је Ђиро д’Италију као припрему за Тур, али није имао снаге у планинама и није био конкурентан.

На Туру није био један од фаворита, изјавивши да му је циљ да заврши у првих 20. Без притиска, Лемонд је возио добро, на прологу је завршио на четвртом месту, а затим је победио на хронометру на петој етапи и узео жуту мајицу. На десетој етапи, Лемонд је изгубио жуту мајицу од бившег сувозача, Лорана Фињона. На етапи 15, брдском хронометру дугом 39 километара, Лемонд је вратио мајицу. Фињон је напао на Алп ду езу, Лемонд није могао да га прати и изгубио је мајицу. Фињон је имао 50 секунди испред Лемонда, уочи задње етапе, хронометра. Лоран Фињон, као двоструки шампион Тур де Франса и доста добар хронометраш, био је велики фаворит и деловало је немогуће да му Лемонд узме 50 секунди на стази дугој 15 км. Међутим, Лемонд је летио на стази и освојио је Тур 8 секунди испред фињона, што је најмања разлика у историји Тур де Франса. Након тога, Лемонд је успио да освоји и светско првенство, победивши испред Фињона и Шона Келија.

1990[уреди]

Након освајања Тура 1989. године, Лемонд је потписао уговор вредан 5.5 милиона, са Француским Тамасом. Како би се припремио боље за Тур де Франс, Лемонд је возио Ђиро, где ноје играо запажену улогу и завршио је на 105 месту.

На Тур де Франс 1990. године, долази као актуелни шампион, придруживши се јачем тиму, Лемонд је био први фаворит за освајање. Лемонд је освојио Тур испред Италијана Клаудиа Кјапучија и до сада је задњи возач који је успио да освоји Тур као светски шампион.

У септембру, Лемонд је покушао да одбрани своју титулу на светском првенству, али је завршио на четвртом месту.

1991—1994[уреди]

Лемонд је био пун самопоуздања пред Тур де Франс 1991. године, као актуелни шампион и у доброј форми, са јаким тимом, био је опет фаворит. На индивидуалном хронометру на осмој етапи, завршио је други, иза Шпанца Мигела Индураина. Изгубивши осам секунди од Индураина, Лемонду је било уздрмано самопоуздање. Задржао је жуту мајицу још четири дана, али на Кол де Турмалеу, на етапи 12, изгубио је мајицу и до краја није успио да се поврати, завршивши на седмом месту.

1992. године, Лемонд је освојио Тур Дупон, што му је била задња велика победа у каријери. Тур де Франс није могао да заврши, истакавши да се више не пење као некад.

1993. године, Лемонд је морао да напусти Ђиро, два дана пре задње етапе.

1994. године, возио је свој задњи Тур де Франс, али опет није могао да га заврши, напустио је Тур пре него што се пошло у планине. у децембру је објавио крај каријере.

Приватни живот[уреди]

Лемонд је одрастао живјећи активно. Бавио се скијањем, планинарењем, ишао је у лов. Касније је изјавио да му је такав начин живота помогао да се држи ван проблема.

Лемонд и његова жена Кети имају два сина и кћерку. Након повлачења из бициклизма, возио је за формула форд 2000. године, а такође је и мотивациони говорник. Лемонд је био сведок у допинг случају против Флојда Ландиса. 30. јануара 2013. доживио је саобраћајну несрећу, када је изгубио контролу над аутомобилом због леда и доживио је потрес мозга и не сећа се те несреће.

Тренутно је стручни консултант на еуроспорту.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]