Филип Тис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Филип Тис
Philippethys.jpg
Личне информације
Пуно име Филип Тис
Надимак Лисичар
Датум рођења (1889-10-08)8. октобар 1889. .
Место рођења Андерлехт (Белгија)
Датум смрти 6. јануар 1971.(1971-01-06) (81 год.)
Место смрти Андерлехт (Белгија)
Држављанство Белгија Белгија
Информације о тиму
Tренутно члан тима Завршио каријеру
Дисциплина друмски
Тип возача брдаш
Професионална каријера
1911
1912—1914
1915—1916
1917—1918
1919—1920
1921
1922—1924
1925
1926
1927.
Индивидуално
Peugeot - Wolber
Индивидуално
Peugeot - Wolber
La Sportive
Pirelli
Peugeot - Wolber
Automoto - Hutchinson
Индивидуално
Opel - ZR III
Успеси
Тур де Франс
Jersey yellow.svg Тур де Франс 3 (1913, 1914, 1920)
Kласичне бициклистичке трке
Ђиро ди Ломбардија 1 (1917)
Шампионати и друге трке
Париз Тур 1917. и 1918. године.

Ажурирано: 9. јун 2016

Филип Тис (хол. Philippe Thys; 8. октобар 188916. јануар 1971) је бивши белгијски професионални бициклиста, у периоду од 1912. до 1927. године и троструки победник Тур де Франса.

Каријера[уреди]

Филип Тис је почео аматерску каријеру 1908. године, а 1910. је освојио белгијски национално првенство у сајкло кросу. 1911. је освојио Тур де Франс за самосталне возаче.

Професионалну каријеру почео је 1912. године. Није остварио ниједну победу, али је освојио шесто место на Тур де Франсу.

Већ наредне године, Тис је освојио Тур, упркос томе што је сломио виљушку на бициклу. Морао је да нађе радњу и замени је, због чега је добио казну од десет минута, што га није спречило да освоји Тур са девет минута предности, уз једну етапну победу.

1914. освојио је трку Париз—Менин, пре Тур де Франса. Тис је победио на првој етапи и био је лидер Тура од прве до последње етапе, упркос казни од 30 минута због недозвољене замене точка. Његова победа је боча доведена у питање, јер је имао само два минута испред Анрија Пелисјеа. Пелисје је освојио последњу етапу, али је Тис завршио на његовом точку и освојио је други Тур заредом.

1917. освојио је Париз Турс и Ђиро ди Ломбардија трку, а 1918. Париз Турс по други пут. 1919. освојио је трку шест дана Брисела и друго место на Париз—Рубеу.

Након шест година, возио је опет Тур де Франс 1920. Победио је на другој етапи и био је лидер Тура до краја, победивши на још три етапе. Директор Тура, Дегранж, изјавио је да би Тис, да није било рата, прослављао свој пети или шести Тур, а не трећи. Његов рекорд од три победе на Туру, изједначио је тек 1955. Лујсон Бобе, а касније је тај рекорд поправио Жак Анкетил.

1921. године, освојио је треће место на трци Бордо—Париз, а на Тур де Франсу је доживио повреду током друге етапе, због чега је морао да се повуче. 1922. завршио је други на националном првенству, а затим је освојио трку Париз—Лион. На Тур де Франсу победио је на четири етапе, али је завршио тек на 14 месту у генералном пласману. 1923. године, напустио је Тур током девете етапе, а годину касније завршио га је на 11 месту, уз једну етапну победу.

1925. године, освојио је треће место на трци шест дана Брисела, након чега је возио свој последњи Тур де Франс. Није успио да оствари победу и напустио је Тур током девете етапе због повреде. 1927. возио је своју последњу трку, у Сент Трудену и освојио је.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]