Петропавлов манастир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петропавлов манастир
Конак Петропавловог манастира - Требиње.jpg
Петропавлов манастир
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивање1998
Посвећенсветим апостолима Петру и Павлу
Локација
МестоДоње Чичево
Држава Република Српска
Координате42°39′51.96″N 18°19′29.39″E / 42.6644333° СГШ; 18.3248306° ИГД / 42.6644333; 18.3248306
Петропавлов манастир на мапи Босне и Херцеговине
Петропавлов манастир
Петропавлов манастир
Петропавлов манастир на мапи Босне и Херцеговине

Петропавлов манастир, односно Манастир Светих апостола Петра и Павла у Требињском пољу је српски православни манастир, који припада Епархији захумско-херцеговачкој и приморској. Посвећен је светим апостолима Петру и Павлу. Налази се јужно од од Требиња, у близини Бихова и Доњег Чичева, на подручју Џиварског поља, које обухвата јужни дио Требињског поља. Данашњи манастир је установљен 1998. године, на мјесту које има дугу и богату црквену историју, која сеже све до античких времена. Манастирски комплекс се састоји од главне Црква Светог Петра, подигнуте 1906. године, мање Цркве Светог Павла, подигнуте 2007. године, и манастирског конака.[1][2]

Историја[уреди]

Током археолошких истраживања, на подручју манастирског комплекса пронађени су остаци црквених здања из позног античког раздобља, чиме је посвједочена знатна старост овог хришћанског локалитета. Претпоставља се да је првобитна црква пострадала крајем 6. или почетком 7. вијека, у вријеме велике аварске најезде. Током 7. вијека, на ове просторе се досељавају Срби, који оснивају кнежевину Травунију. Након покрштавања травунских Срба долази до обнове црквеног живота у тим областима, а најкасније током 10. вијека долази и до обнове црквеног здања на овом локалитету. У прво вријеме, црква је припадала правовјерном хришћанству, међутим током 11. и 12. вијека долази до ширења филиоквистичке јереси. Успостављањем Требињске бискупије и бенедиктинског самостана на овом локалитету наступа период потискивања православља, који траје све до почетка 13. вијека. Приликом оснивања аутокефалне Српске архиепископије, први српски архиепископ Свети Сава је за подручје Травуније и сусједног Захумља установио православну Хумску епархију са сједиштем у манастиру Богородице Стонске. Недуго потом, требињски бискупи су се повукли у Дубровник, а на овим просторима је поново превладало правовјерно хришћанство. Иако су требињски бискупи све до 15. вијека настојали да поврате свој утицај на овом простору, у томе нијесу имали успјеха. Током раздобља турске власти, дошло је до постепеног пропадања црквеног комплекса на овом локалитету, а прва обнова је извршена тек почетком 20. вијека, када је изграђен нова Црква Светог Петра (1906). Међутим, приликом ове обнове, подизање новог црквеног здања на темељима старе цркве било је извршено без претходно обављених стручних истраживања, чиме је причињена трајна штета на овом локалитету. Тек након накнадних археолошких истраживања, која су извршена средином 20. и почетком 21. вијека, дошло се до значајних открића у околини новоподигнутог храма.[3][4][5]

Павлова пећина[уреди]

У близини Петропавловог манастира се налази пећина за коју се везују разна побожна предања.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]