Пређи на садржај

Марковићево

Координате: 45° 19′ 09″ С; 21° 01′ 49″ И / 45.319136° С; 21.030352° И / 45.319136; 21.030352
С Википедије, слободне енциклопедије
Марковићево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаПландиште
Становништво
 — 2011.Пад 160
 — густина21/km2
Географске карактеристике
Координате45° 19′ 09″ С; 21° 01′ 49″ И / 45.319136° С; 21.030352° И / 45.319136; 21.030352
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина74 m
Површина7,6 km2
Марковићево на карти Србије
Марковићево
Марковићево
Марковићево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26373
Позивни број013
Регистарска ознака

Марковићево је насеље у општини Пландиште, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 160 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Марковићево током своје историје више пута је мењало своје име:

  • 1842 – Ujfalu
  • 1849 – Крива Бара
  • 1861 – Ujfalu
  • 1888 – Torontal-Ujfalu
  • 1919 – Крива Бара

Године 1800. добио је загребачки бискуп у замену за хрватско добро кривобарачко пољско добро, које је одмах подељено хрватским феудалцима, а највећи део барону Бедековићу. На том пољском добру је барон Бедаковић 1843. године населио 79 мађарских католичких породица из Сајана и Бикача и основао Ујфолу. Ова нова колонија је 1843. године имала 352 становника, 1846. 390, 1847 — 333, а богомољом је припадала великогајској парохији. Године 1848. уништена је колонија, а избегло становништво се вратило тек 1850. године. Од тада се Мађарима придружују и немачки колонисти.[1]

Године 1921. пописано је 637 становника од којих је било: Мађара 427, Немаца 195, Срба 13, а Румуна 3.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Марковићево живи 177 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (41,5 код мушкараца и 51,1 код жена). У насељу има 91 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,37 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 617
1953. 605
1961. 505
1971. 420
1981. 310
1991. 239 230
2002. 216 237
2011. 160
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
152 70,37%
Мађари
  
46 21,29%
Хрвати
  
8 3,70%
Словаци
  
3 1,38%
Македонци
  
1 0,46%
Бугари
  
1 0,46%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  2. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]