Маргита

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Маргита (вишезначна одредница).

Маргита (рум. Mărghita, мађ. Nagymargita) је насеље у Србији у општини Пландиште у Јужнобанатском округу. Према попису из 2002. било је 1047 становника (према попису из 1991. било је 1313 становника).

Маргита

Православна црква у селу
Православна црква у селу

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Пландиште
Становништво
Становништво (2011) 1047
Густина становништва 27 ст/km²
Положај
Координате 45°13′03″N 21°10′19″E / 45.2175, 21.172
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 79 m
Површина 38,4 km²
Маргита на мапи Србије
{{{alt}}}
Маргита
Маргита на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26364
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 45° 13′ 03" СГШ, 21° 10′ 19" ИГД

Историја[уреди]

Године 1597. године помиње се први пут Маргита. У 17-том веку Szent Margita. У 19-том веку – Nagy Margita. A од 1919. године Маргита.

Године 1597. помиње се као посед Гашпара Тота. Вероватно је, да је насеље прозвано по црквеном патрону. Становници насеља били су Срби.-1713. године имало је 22 дома.

Године 1724. године одселило се много становника, на чија су се места, вероватно одмах после 1740. године населили Румуни, чија презимена – Ардељан, Царан, Шипецан, Гатајанц јасно одају одакле су овамо дошли. Подигнута је црква брвнара 1742. године а 1810.сазидана је српска црква. 1835.год на Духове, завршено је зидање садашње цркве, која је освећена 1836.додине.

Од 1716. до 1830. године пролазила је пошта из Темишвара крај Денте, Маргитице и Алибунара за Панчево. .

Године 1854. пописано је 1922 становника. .

4.маја 1889. године отворена је железничка станица на ново саграђеној прузи Велики Бечкерек- Маргита, а 1.јула 1891. године отворен је саобраћај и на новој прузи за Вршац. На дан 31.јануара 1821. године пописано је 1807 становника, од којих је било: Срба 707, Словака 1, Румуна 937, Немаца 24, Мађара 69, и осталих 35. .

Приликом радова на прокопавању моравичког канала, ископан је један мамутов костур, од којух се више костију чува у вршачком музеју.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Маргита живи 808 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,8 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 368 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1863 [2]
1953. 1975
1961. 1998
1971. 1827
1981. 1550
1991. 1313 1111
2002. 1261 1047
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
462 44,12%
Румуни
  
303 28,93%
Роми
  
107 10,21%
Мађари
  
100 9,55%
Југословени
  
37 3,53%
Македонци
  
13 1,24%
Словаци
  
7 0,66%
Немци
  
3 0,28%
Хрвати
  
2 0,19%
Словенци
  
2 0,19%
Украјинци
  
1 0,09%
Муслимани
  
1 0,09%
Бугари
  
1 0,09%
непознато
  
4 0,38%


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату ISBN 86-85075-04-1:142-143
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Коришћена Литература
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина M.(Беч 1999).

Летопис период 1812–2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Маргита