Мирко Керкез

С Википедије, слободне енциклопедије
Академик проф. др сц. мед.
Мирко Керкез
Др Мирко Керкез
Лични подаци
Датум рођења(1952{{month}}{{{day}}})1952.
Место рођењаСмољана, код Петровца
 НР Босна и Херцеговина,
 ФНР Југославија
ОбразовањеМедицински факултет Универзитета у Београду
Породица
РодитељиДраго Керкез
Зорка Керкез (рођ. Праштало)
Научни рад
ПољеХирургија
ИнституцијаМедицински факултет Универзитета у Београду
Универзитетски клинички центар Србије
АкадемијаСКАНУ, Бугарска академија наука

Мирко Керкез (Смољана код Петровца, 1952) српски је хирург, специјалиста опште хирургије, академик, доктор медицинских наука, универзитетски професор и политички функционер.

Животопис[уреди | уреди извор]

Мирко Керкез је рођен 1952. године у Смољани код Петровца, од оца Драге Керкеза из Смољане и мајке Зорке Праштало, такође из Смољане. У Смољани је завршио основну школу и 1967. године уписује Гимназију „Радивој Родић“ у Петровцу, као 8. генерација гимназијалаца. Матурирао је у школској 1971/72. години.[1] Након завршене гимназије, 1973. године уписује Медицински факултет у Београду, који завршава 1979. године. Запослен је као љекар, те као универзитетски професор на Медицинском факултету у Београду.

Стручна и научна каријера[уреди | уреди извор]

Медицински факултет Универзитета у Београду завршио је 1979. године, са просјечном оцјеном 8,21. Исте године се запошљава у Дому здравља у Крупњу и ту ради до 1981. године. Од 1981. године запослен је на Првој хируршкој клиници – Клиници за дигестивну хирургију Клиничког центра Србије у Београду. Специјализацију из опште хирургије завршио је у Београду 1985. године. Има субспецијализацију из области хирургије дигестивног система.[2] Преко 15 година био је шеф хируршке екипе Ургентног центра Клиничког центра Србије.[3] Од 2009. године је начелник новоформираног Првог одељења Прве хируршке клинике КЦС, а од 2008. обавља функцију замјеника генералног директора Клиничког центра Србије.[4] Једно вријеме радио је на Институту за болести дигестивног система КЦС-а.[5] Судски је вјештак из области опште хирургије и трауматологије.[6]

Упоредо са стручном каријером, градио је и научну каријеру. Докторску дисертацију на тему Интрахепатична литијаза, дијагностика и хируршко лечење одбранио је на Медицинском факултету у Београду 1996. године. Године 1997. на Медицинском факултету у Београду изабран је у звање асистента на предмету хирургија. У звање доцента на београдском медицинском факултету изабран је 2007. године.[3] У звање ванредног професора за ужу научну област Хирургија са анестезиологијом (општа хирургија) бива биран 2012. године. У исто звање реизабран је 2017. године.

Објавио је велики број научних и стручних радова (више од 30). Био је ментор на изради неколико специјалистичких радова, магистарских теза и докторских дисертација. Учесник је неколико домаћих и међународних пројеката.[3]

Проф. др Мирко Керкез је академик. Члан је Бугарске академије наука, члан СКАНУ (Српска краљевска академије научника и умјетника) од 2012. године,[4] и члан Свесловенске руске академије.[3] Налази се на челу Научног савјета Српске краљевске академије научника и умјетника.[7]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Доктор Мирко Керкез је члан Социјалистичке партије Србије. Био је члан Извршног одбора СПС-а. Члан је Главног одбора и члан Предсједништва СПС-а.[3] Године 2015, након смјене локалних социјалиста, именован је за предсједника Градског одбора СПС Шабац.[8]

Пословна каријера[уреди | уреди извор]

Доктор Мирко Керкез власник је хотела са 50 кревета и поликлинике у Лозници. Он је купио имовину фирме „Ад Дринум травел“ у оквиру некадашњег Омладинског насеља „Титови јубилеји“ у Лозници.[9] Током пандемије вируса корона, 2020. године, хотел са 50 кревета, клинику и сву расположиву медицинску опрему понудио је Лозници за привремену болницу.[10]

Лични и породични живот[уреди | уреди извор]

Мирков рођени брат познати је ратни хирург др Милован Керкез. Мирко Керкез је био велики пријатељ са пјевачем Бором Дрљачом.[11]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Чланство у удружењима[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Деспот, Бранко (2010). 50 година Гимназије у Босанском Петровцу. Бањалука: Бесједа, Бањалука; Арт принт, Бањалука. стр. 123—136. ISBN 978-99955-51-45-2. 
  2. ^ „Чланови лекарске коморе Србије” (PDF). Лекарска комора Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 13. мај 2021. г. Приступљено 13. мај 2021. 
  3. ^ а б в г д ђ е „Проф. др Мирко Керкез”. Социјалистичка партија Србије. 16. фебруар 2018. Приступљено 10. мај 2021. 
  4. ^ а б Каралић, Раденко; Зарић, Немања (фебруар 2013). „Домаћинско пословање”. Medici.com. 55: 70—71 — преко issuu. 
  5. ^ „Essential thrombocythaemia as a causative agent of portal vein thrombosis: A case report”. doiSerbia. Приступљено 10. мај 2021. 
  6. ^ „Решење о упису у Регистар сталних вештака за време од 1. децембра 2005. до 31. децембра 2006. године”. podaci.net. Приступљено 13. мај 2021. 
  7. ^ Митрић, Владимир. „Професор др Мирко Керкез у манастиру Тавна код Бијељине”. СКАНУ. Приступљено 10. мај 2021. 
  8. ^ „Нови председник шабачких социјалиста Мирко Керкез”. Блиц. 19. јун 2015. Приступљено 10. мај 2021. 
  9. ^ Митрић, В. (12. април 2021). „Књижено „одока“? Проблеми са катастром после куповине фирме у Лозници”. Новости. Приступљено 13. мај 2021. 
  10. ^ „Лекција из хуманости: Др Керкез, хирург из Београда, ставио на располагање здање са 50 лежаја”. Блиц. 19. април 2020. Приступљено 10. мај 2020. 
  11. ^ „Доктор који је оперисао Бору Дрљачу: Познавали смо се од малих ногу, био је сила од човека и уметника”. Новости. 13. октобар 2020. Приступљено 10. мај 2021. 
  12. ^ „Академик Мирко Керкез човек великог срца”. Краљевске новине. 25. фебруар 2016. Приступљено 10. мај 2021.