Мокрин

Мокрин
Мокрин;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Северно-банатски
Општина	Кикинда
Становништво
— 2011.	5918
— густина	40/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 56′ 05″ С; 20° 24′ 16″ И / 45.934833° С; 20.404333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	90 m
Површина	148,9 km2
	Мокрин Мокрин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23305
Позивни број	0230
Регистарска ознака	KI

Мокрин (мађ. Homokrév) је насеље у општини Кикинда у Севернобанатском округу. Према попису из 2002. било је 5918 становника (према попису из 1991. било је 6300 становника).

Историја

Село носи име Мокрин од 1723. године. Пре тога се звало Homokrév. У 13. и 14. веку село је у власништву Мађара. Према попису становништва из 1557. и 1558. године, који је извршила Отоманско царство, у селу има 30 српских кућа.

1778. године село има 1.609 становника. У 20. веку село доживљава економски пораст због свог стратешког положаја (налази се на прузи Сегедин-Темишвар). Тада у селу има 1.780 кућа и 9.279 становника, од којих су 6.233 српске, 1.063 немачке и 838 мађарске националности.

Култура

Село је познато по одржавању Туцанијаде, такмичење у туцању фарбаним Васкршњим кокошијим јајима, која се традиционално одвија већ дуги низ година. Локално становништво тврди да су мокринска јаја мало јача од осталих. Поред Туцанијаде, у Мокрину се сваке зиме одржава и Првенство у борби гусана.

У Мокрину се 24. јуна сваке године одржава Меморијал Мирослава Антића, културна манифестација која се одржава од 1987. године.

Демографија

У насељу Мокрин живи 4657 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,5 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 2079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	8.369
1953.	7.984
1961.	7.924
1971.	7.328
1981.	6.567
1991.	6.300	6.238
2002.	5.918	6.092

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	4.940	83,47%
Роми	369	6,23%
Мађари	290	4,90%
Југословени	99	1,67%
Хрвати	20	0,33%
Македонци	15	0,25%
Црногорци	9	0,15%
Немци	9	0,15%
Бугари	8	0,13%
Румуни	7	0,11%
Муслимани	4	0,06%
Словаци	3	0,05%
Албанци	3	0,05%
Чеси	1	0,01%
Украјинци	1	0,01%
Словенци	1	0,01%
Русини	1	0,01%
Руси	1	0,01%
Буњевци	1	0,01%
непознато	12	0,20%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	6	6
80+	46	70
75—79	68	119
70—74	133	168
65—69	168	221
60—64	166	191
55—59	126	140
50—54	196	199
45—49	289	194
40—44	241	216
35—39	223	194
30—34	189	199
25—29	160	180
20—24	205	181
15—19	208	190
10—14	197	193
5—9	192	159
0—4	134	151
Просек :	38,5	40,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.123	2.145	2.274	2.257	2.212	2.326	2.079

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	427	580	361	467	134	79	21	4	3	3	2,85

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.424	737	1.480	113	93	1
Женски	2.468	445	1.476	456	87	4
УКУПНО	4.892	1.182	2.956	569	180	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.328	476	0	54	394
Женски	777	301	0	0	194
УКУПНО	2.105	777	0	54	588
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	22	141	51	9	65
Женски	2	7	96	18	17
УКУПНО	24	148	147	27	82
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	7	1	48	18	23
Женски	12	7	14	53	43
УКУПНО	19	8	62	71	66
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	17	0	0	2
Женски	8	3	0	2
УКУПНО	25	3	0	4

Познате личности

Мирослав Антић (1932-1986), песник
Васа Стајић (1878-1947), филозоф, писац
Раша Попов (1933- ), новинар

Референце

Спољашње везе

Мапе

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:45_56_09_N_20_24_26_E
{{#coordinates:}}: invalid latitude

Шаблон:Општина Кикинда

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]