Национални парк Бвинди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Национални парк Бвинди
IUCN категорија II (национални парк)
Bwindi Impenetrable National Park-112370.jpg
Поглед на парк
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Бвинди
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Бвинди
МјестоКанугу дистрикт  Уганда
Најближи градКабале
Координате1°3′24.914″S 29°42′24.041″E / 1.05692056° ЈГШ; 29.70667806° ИГД / -1.05692056; 29.70667806Координате: 1°3′24.914″S 29°42′24.041″E / 1.05692056° ЈГШ; 29.70667806° ИГД / -1.05692056; 29.70667806
Површина331 km²
Основано1991. године
Управљачко тијелоУгандске управе за дивље животиње
Национални парк Бвинди
Bwindi.JPG
Светска баштина Унеска
Званично име
  • Bwindi Impenetrable National Park Edit this on Wikidata
МестоKanungu District, Уганда Уреди на Википодацима
Координате1°03′ ЈГШ; 29°43′ ИГД / 1.05° ЈГШ; 29.72° ИГД / -1.05; 29.72
КритеријумиПриродни: VII, X
Референца682

Национални парк Бвинди је парк у југозападном делу Уганде. Парк је део шуме Бвинди и стациониран је на граници са Демократском Републиком Конго, а у његовој неспоредној близини налази се и Национални парк Вирунга. Простире се на површини од 331 km², а у њему се налазе ниске шуме, које су изузетно неприступачне. Парк је део Унеско Светске баштине.[1][2]

Разноликост врста карактеристика је овог парка. Парк је станиште за 120 врста сисара, 348 врста птица, 200 врста лептира, 27 врста жаба, а настањују га и камелеони, гекони и многе угрожене врсте.[3]
Парк има готово највећи број врста шума од свих осталих у источној Африци, са више од 1000 цветних биљних врста, 163 врста стабала и 104 врста папрати. На простору нижих надморских висина налазе се две угрожене врсте биљака — Lovoa swynnertonii и Brazzeia longipedicellata.

Парк је станиште за врсту Colobus, шимпанзе и велики број птица као што су кљунорози и туракои. Настањује га 400 бвинди горила, што је половина светске популације угрожених врста планинских горила. Постоји 14 група горила које туристи могу видети, у секторима Бухома, Рухија, Рушага и Никито, а сви су под управом Угандске управе за дивље животиње.

Историја[уреди]

Поглед на шуму у и највећи тачку парка
Једна од река парка
Бвинди горила у парку
Тура кроз шуму

Године 1932. два дела бвинди шума проглашена су за резервате природе. Северни део је био означен као резерват Кајонза, а јужни као резерват Кастора.[3][4] Ови резервати имали су комбинована подручја површине 207 km², да би 1942. године били увећани и затим преименовани у Централну шуму.[3][4] Ново подручје било је површине 298 km² и под заједничком контролом угандске Владе и шума Уганде.[3][4][5][3][5]
Године 1966. друге две шумске резерве постале су главне резерве садашњег парка и тако повећале његову површину на 321 km². Парк је наставио да се разбија као шумски резерват.[5]
Године 1991. Национални парк Бвинди је заједно са Мгахинга резерватом за гориле и парком Рувензори проглашен за национални парк, а његово име је постало Национални парк Бвинди.[3][6][5]

Парк је делимично основна из разлога да би заштитио низ врста унутар њега, нарочито планинских горила.[7] Организовање парка имало је велики утицај на народ Тва, који је исељен из шуме и више им није дозвољено да улазе у парк и приступају својим ресурсима.[4] Праћење горила постала је туристичка активност у априлу 1993. године, а парк је постао популарна туристичка дестинација.[3]
Године 1994. парку је припојено још 10 km² и он је уписан на листу Светске баштине.[3][4] Године 2003. купљено је земљиште поред парка од 4,2 km².[8] Парк настањује и 350 врста птица и више од 200 врста лептира.[3] Рибље врсте у рекама и токовима парка нису пописане.[9]

У марту 1999. године бивши герилци Руанде дошли су у парк и киднаповали 14 страних туриста и њиховог водича из штаба парка, ослободили шест и убили преосталих осам. Извештаји су показали да је неколико жртава мучено, а једна жена силована. Угандски водич био је поливан бензином, а потом запаљен.[10][11]

Географија и клима[уреди]

Најближи град парка је Кабале, који се налази 29 км југоисточно.[3] Парк је састављен од два блока шума које су повезане коридорм. Одлика парка је наслеђе претходног управљања, а остао је непромењен због зашитите која датира из 1932. године.[4] Постоје пољопривредна земљишта у близини граница парка, а тај предео некад је био прекривен шумом.[12][5][9]
Парк обухвата уске долине са рекама које се кроз њих преплићу, као и стрма брда. Надморска висина у варира од 1190 до 2607 метара, а 60 одсто парка има надморску висину преко 2000 метара.[13][3] Кроз парк протичу реке Иви, Муњага, Ихизо, Ишаша и река Ненгере, која се улива у Едвардово језеро.[4][3]

Бвини има тропску климу.[3] Годишња средња температура се креће од најмање 7 до 15 °C, до максимално 20 до 27 °C.[13] Годишња количина падавина креће се од 1.400 до 1.900 милиметара. Максимална количина падавина је од марта до априла и од септембра до новембра. Шума у парку има важну улогу у регулисању окружења и климе у околини.[6][12] Високе количине евапотранспирације из вегетације шуме повећавају падавине изван парка. Такође смањују ерозију земљишта, што је озбиљан проблем у југозападној Уганнди, смањују могућности поплава и осигуравају да речни токови настављају да протичу и током суша.[12][14]

Биодиверзитет[уреди]

Шуме Бвинди националног парка су старе и биолошки богате.[6] Велики број биљних и животињских врста настањено је у парку, због чега је под окриљем Унеска.[3][4] Међу шумама источне Африке, Бвинди има неке од најбогатијих популација дрвећа, ситних сисара, птица, гмизаваца и лептира.[4][12][4]

У парку постоји више од 220 врста дрвећа и више од сто врста папрати.[3] Угрожене врсте дрвећа која су пронађена у парку су браон махагоније.[15] Сматра се да парк Бвинди има једну од најбогатијих фауна у источној Африци.[3]
Процењено је да постоји 120 врста сисара у парку, од којих су 10 примати, а више од 45 врста су мали сисари.[16][13] Парк је важан за очување ендемских врста која се налазе на западним планинским деловима.[15]
Заједно са планинским горилама, врсте у парку укључују обичну шимпанзу, Cercopithecus lhoesti, афричког слона, Pseudocalyptomena graueri, Papilio leucotaenia, Colobus, Cercopithecus ascanius, Chlorocebus pygerythrus, Hylochoerus meinertzhageni и мале врсте антилопа.[15][17]

Планинске гориле[уреди]

У парку живи око 340 планинских горила, познате и као бвинди гориле и оне чине скоро половину популације свих планинских горила у свету.[18][6] Остатак популацие планинских горила настањен је близини планинског венца Вирунга.
Попис горила у парку из 2006. године показао је да се њихов број повећао у односну на попис из 1997. године, али болест, лов и губитак станишта представља највећу претњу за гориле.[19][20][18]

Методе и број истраживања популације горила у Бвинди националном парку заостаје у односу на истраживања о горилама Националног парка Вирунга. Крег Станфорд извршио је истраживања у парку Бвинди, на којем се показало да је исхрана бвинди горила обимнија него код оних у Вирунги. Такође је откривено да гориле из Националног парка Бвинди дневно имају веће активности од горила из Вирунга националног парка, нарочито дању када траже воће.

Планинске гориле су угрожена врста и има их око 650 у читавом свету. [5] У заробљеништву нема планинских горила, док су шездесетих и седамдесетих година 20. века хватане како би започели размножавања у заточеништву, где међутим није преживела ниједна беба горила.[19]

Заштита парка[уреди]

Парком руководи Угандска управа за дивље животиње, државна организација. Парк има потпуну заштиту, иако данас заједнице у близини парка могу приступити неким својим ресурсима.[3]

Подручја која се граниче са парком имају високу густину насељености, више од 300 људи по квадратном километру живи у околини парка. Неки од људи који живе у овим областима су међу најсиромашнијим људима у Уганди. Велики број становника и сиромаштво, као и пољопривредне праксе стављају велики притисак на шуму Бвинди и представљају једну од највећих претњи парку.[4] Деведесет одсто људи зависи од пољопривредне производње.[4]
Пре стварања Бвинди као националног парка 1991. године, овај предео је означен као шумски резерват, а прописи о праву приступа шуми били су либералнији и ретко примењивани.[6] Локално становништво се тада бавило ловом и сечом шуме, а то се зауставило када је овај предео проглашен као национални парк, због богатог биодиверзутета и претњи уништавања животне средине.[5] Државне агенције су тада повећале заштиту и контролу над парком. Приступ становништва у шуму није био дозвољен. Ово затварање приступа узроковало је велика незадовољства и конфликеа међу локалним заједницама и властима.[5] Највише погођен овом одлуком био је народ Тва који је ловио и сакупљао плодове у шуми.[21] Упркос историјиским тврдњама народа Тва, да поседују права на ово земљиште, они су ипак исељени.[5] Велики број људи изгубио је своја земљишта и могућност да у шуми, скупља плодове и лови.[5]

Туризам[уреди]

Туристи могу посетити парк сваки дан током године, иако су услови у парку лођији током кишне сезоне. Парк је на удаљеној локацији, а путеви су у лошем стању.[4][22] У области где се налази национални парк постоји болница, која пружа здравствену заштиту за 40.000 људи у тој области, као и туристима.[23]
Праћење горила је главна туристичка атракција парка и она ствара велики приход за Управу за дивље животиње Уганде.[6] Туристи који желе да прате гориле морају прво добити дозволу. Одабране породице горила су навикнуте на људско присуство, а број посетилаца је чврсто контролисан како би се спречили ризици за гориле и деградацију станишта. Неколико туристичких компанија као што су Бамбу и Екотурс могу резервисати дозволе за праћење горила за потенцијалне посетиоце Бвинди националног парка.[24] Гориле ретко реагују на туристе, а постоје правила како би се смањио ризик од болести које могу да пређу од њих на гориле.[19] Уганда, Руанда и Демократска Република Конго су једине земље на свету где је могуће посматрати планинске гориле.[16] Тура кроз шуму укључује шетњу до водопада, посматрање мајмуна и птица.[22]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Bwindi Impenetrable National Park profile on UNESCO's World Heritage website
  2. ^ Bwindi Impenetrable National Park, UNESCO World Heritage Site listing
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 „Bwindi Impenetrable National Park, Uganda”. Protected Areas and World Heritage. United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre. септембар 2003. Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2008. Приступљено 8. 7. 2008. 
  4. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 Korbee, Dorien (март 2007). „Environmental Security in Bwindi: A focus on farmers” (PDF). Institute for Environmental Security. Приступљено 2008-07-08. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 5,7 5,8 5,9 Namara, Agrippinah (јун 2006). „From Paternalism to Real Partnership with Local Communities? Experiences from Bwindi Impenetrable National Park (Uganda)”. Africa Development. XXXI (2). 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 Blomley, Tom (2003). „Natural resource conflict management: the case of Bwindi Impenetrable and Mgahinga Gorilla National Parks, southwestern Uganda” (PDF). Ур.: Peter A. Castro, Erik Nielsen. Natural resource conflict management case studies: an analysis of power, participation and protected areas. Rome: Food and Agriculture Organization of the United Nations. 
  7. ^ Adams, William Mark (2001). Green Development: Environment and Sustainability in the Third World. Routledge. стр. 266. ISBN 0-415-14765-4. 
  8. ^ „A brief history of IGCP”. International Gorilla Conservation Programme. Архивирано из оригинала на датум 20. 2. 2008. Приступљено 8. 7. 2008. 
  9. 9,0 9,1 Gurrieri, Joe; Jason Gritzner; Mike Chaveas. „Virunga – Bwindi Region: Republic of Rwanda, Republic of Uganda, Democratic Republic of Congo” (PDF). United States Department of Agriculture. стр. 18. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 7. 2009. Приступљено 8. 7. 2008. 
  10. ^ „Uganda tourists 'butchered'. BBC. 3. 3. 1999. Приступљено 27. 10. 2011. 
  11. ^ „Court finds Rwandan guilty of murdering tourists 7 years ago”. IRIN. UN Office for the Coordination of Humanitarian Affairs. 2006-01-09. Приступљено 30. 7. 2008. 
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 Lanjouw, Annette (2001). „Beyond Boundaries: Transboundary Natural Resource Management for Mountain Gorillas in the Virunga-Bwindi Region”. Biodiversity Support Program, World Wildlife Fund. Приступљено 2008-07-08. 
  13. 13,0 13,1 13,2 Eilu, Gerald; Joseph Obua (2005). „Tree condition and natural regeneration in disturbed sites of Bwindi Impenetrable Forest National Park, southwestern Uganda”. Tropical Ecology. 46 (1): 99—111. 
  14. ^ Gurrieri, Joe; Mike Chaveas; Jason Gritzner (2005). Virunga – Bwindi Region: Republic of Rwanda, Republic of Uganda, Democratic Republic of Congo. USDA Forest Service. стр. 9. 
  15. 15,0 15,1 15,2 IUCN/WCMC (1994). World Heritage Nomination - IUCN Summary Bwindi Impenetrable National Park (Uganda) (PDF). стр. 51. 
  16. 16,0 16,1 Hodd, Michael (2002). East Africa Handbook: The Travel Guide. Footprint Travel Guides. ISBN 978-1-900949-65-1. 
  17. ^ „Bwindi Impenetrable National Park”. National Parks and Safaris. Uganda Tourist Board. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2008. Приступљено 8. 7. 2008. 
  18. 18,0 18,1 „Mountain Gorilla Population Rebounds in Uganda”. LiveScience.com. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2008. Приступљено 3. 5. 2007. 
  19. 19,0 19,1 19,2 „About IGCP”. International Gorilla Conservation Programme. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2008. Приступљено 8. 7. 2008. 
  20. ^ Mountain Gorilla Census – 2006 Bwindi Report
  21. ^ AFRICA: Land rights and pygmy survival Archived 2009-06-28 at the Wayback Machine, IRIN Africa, UN Office for the Coordination of Humanitarian Affairs.
  22. 22,0 22,1 „Bwindi Impenetrable National Park”. Uganda Wildlife Authority. Архивирано из оригинала на датум 14. 5. 2008. Приступљено 8. 7. 2008. 
  23. ^ Bwindi Community Hospital website Archived 2008-02-02 at the Wayback Machine
  24. ^ Bamboo Ecotours and Gorilla Tracking at Bwindi Impenetrable National Park

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]