Небојша Илић (глумац)
| Небојша Илић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Друга имена | Циле |
| Датум рођења | 25. јун 1973. |
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Занимање | глумац |
| Породица | |
| Деца | 3[1] |
| Рад | |
| Активни период | 1996 -данас |
| Битна улога | Монтевидео, Бог те видео!, Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија), Монтевидео, видимо се!—Бошко Симоновић Последња аудијенција — Пера Тодоровић |
| Веза до IMDb-а | |
Небојша Илић (Београд, 25. јун 1973) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Небојша Илић је рођен у Београду 25. јуна 1973. године. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића. Стални је члан Позоришта „Атеље 212” од 1998. године. Игра и у Народном позоришту у Београду и Позоришту „Бошко Буха”. Запажене улоге је остварио у филмовима: Лајање на звезде, Зона Замфирова, Монтевидео, Бог те видео! и Монтевидео, видимо се!, као и у серијама Бела лађа, Монтевидео, Бог те видео!, На путу за Монтевидео, Монтевидео, видимо се! и Комшије.[3]
Награде[уреди | уреди извор]
Добитник је две „Стеријине награде” , 2010. за улогу у представи „Чекаоница”[4] и 2015. за улогу у представи "Провиденца".[5]
Филмографија[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1990.-те | |||
| 1996. | Очеви и оци | Џон | |
| 1996. | Лепа села лепо горе | Вељин брат | |
| 1996. | Горе доле | лажни болничар | |
| 1998. | Купи ми Елиота | Дики | |
| 1998. | Лајање на звезде | Богољуб Марић | |
| 1998. | Досије 128 | Добављач у затвору | |
| 1998. | Џандрљиви муж | Светозар | |
| 1998. | Кнегиња из Фоли Бержера | Березин | |
| 1999. | Небеска удица | Деки | |
| 2000.-те | |||
| 2001. | Она воли Звезду | Власник кафића | |
| 2002. | Зона Замфирова | Манулаћ | |
| 2002. | Лисице | Срђан | |
| 2002. | Кордон | човек на портирници | |
| 2003. | Казнени простор 2 | Мика | |
| 2003. | Сироти мали хрчки 2010 | записничар | |
| 2003. | Наша мала редакција | Миланче | |
| 2003. | Мали свет | полицајац окренут леђима | |
| 2004. | Црни Груја 2 | Ага Аганлија | |
| 2004. | Лифт | Јецин бивши момак | |
| 2005. | Пелине ђаконије | ||
| 2006. | Сутра ујутру | Таксиста | |
| 2007. | Црни Груја и камен мудрости | Младен Миловановић | |
| 2007. | Клопка | службеник у банци | |
| 2007. | Оно наше што некад бејаше | Таса | |
| 2008. | Краљевина Србија | краљ Александар Обреновић | |
| 2009. | Друг Црни у НОБ-у | Кекец Кардељ | |
| 2009. | Последња аудијенција | Пера Тодоровић | |
| 2009. | Јесен стиже, дуњо моја (ТВ серија) | кувар | |
| 2010.-те | |||
| 2010. | Монтевидео, Бог те видео! | Бошко Симоновић „Дунстер“ | |
| 2006−2012. | Бела лађа | Мирослав Станковић | |
| 2012. | Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) | Бошко Симоновић „Дунстер“ | |
| 2013. | На путу за Монтевидео | Бошко Симоновић „Дунстер“ | |
| 2014. | Монтевидео, видимо се! | Бошко Симоновић „Дунстер“ | |
| 2014. | Монтевидео, видимо се! (ТВ серија) | Бошко Симоновић „Дунстер“ | |
| 2014. | Јагодићи | Драгутин Фајфер | |
| 2015. | Смрдљива бајка | алкохоличар 2 | |
| 2015. | Три полицајца | Марјан | |
| 2015−2018. | Комшије (ТВ серија) | Иван Здравковић | |
| 2016. | Чорба од канаримца | Меда | |
| 2016. | Стадо (филм) | судски извршитељ | |
| 2017. | Мамурлуци (ТВ серија) | ||
| 2017. | Santa Maria della Salute | др Милан Савић | |
| 2018. | Стадо | судски извршитељ | |
| 2019. | Врата до врата | Светозар | |
| 2019. | Државни службеник (ТВ серија) | Тихомир Тодоровић | |
| 2019. | Реална прича | Ћуфта | |
| 2020.-те | |||
| 2020—2023. | Мама и тата се играју рата | Ћуфта | |
| 2020. | Случај породице Бошковић | Лазар | |
| 2020—2022. | Камионџије д. о. о. | Родољуб „Рођа” (нови власник аутобуске станице) | |
| 2021—2022. | Клан | Шеф кабинета | |
| 2021. | Александар од Југославије | Стјепан Радић | |
| 2021. | Тома | Предраг Гојковић | |
| 2021. | Бранилац | Милорад Сотировски | |
| 2021. | Адвокадо | Миле Чајна | |
| 2022. | Зборница | ||
| 2022. | Тома (ТВ серија) | Предраг Гојковић | |
Синхронизацијске улоге[уреди | уреди извор]
| Година синх. | Цртани филм | Улога |
|---|---|---|
| 2002 | Упомоћ! Ја сам рибица | Чак |
| 2014 | Ћурке на слободи | Гувернер Бредфорд |
| 2014 | Пчелица Маја: Филм | |
| 2017 | Лепотица и звер (филм из 2017) | Лефу (дијалози) |
| 2018 | Гринч |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бањанин, Јелена (25. 6. 2022). „Поново ћемо се окупити у "Зборници": Небојша Циле Илић о ауторској серији, изазовима родитељства, невероватном Цунету Гојковићу ...”. Вечерње новости. Приступљено 12. 1. 2023.
- ^ Lovrić, Ivan (26. 1. 2020). „Nebojša Ilić: Biram uloge u kojima imam da radim, ne sviram na jednoj žici”. Novosti. Приступљено 15. 1. 2021.
- ^ M, Jovana. „Nebojša Ilić Cile - veoma talentovan i zanimljiv domaći glumac”. Sinemanija. Приступљено 15. 1. 2021.
- ^ „НЕБОЈША ИЛИЋ”. Атеље 212. Приступљено 15. 1. 2021.
- ^ „Nebojši Iliću Sterijina nagrada za donda Vojina”. Radio Tivat. Архивирано из оригинала 21. 01. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Небојша Илић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Небојша Илић на сајту PORT.rs (језик: српски)
- Небојша Илић: Учио сам из лоших улога („Вечерње новости“, 27. април 2015)
- „"Zoranov brk" Nebojši Iliću za "Kičićevu ulogu"”. Блиц. 17. 10. 2018. Приступљено 10. 5. 2019.
- Perović, Velimir (23. 7. 2018). „Protiv sam političkog pozorišta čak i kad se slažem sa stavom koji afirmiše”. ekspres.net. Архивирано из оригинала 10. 12. 2019. г. Приступљено 10. 12. 2019.
- Небојша Циле Илић о ауторској серији, изазовима родитељства, невероватном Цунету Гојковићу („Вечерње новости”, 25. јун 2022)