Јована Гавриловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јована Гавриловић
Датум рођења(1989-00-00)1989.(31/32 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Активни период2010 —
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумица
Битна улогаРеквијем за госпођу Ј. — Ана
Веза до IMDb-а

Јована Гавриловић (Београд, 1989) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.

Биографија[уреди | уреди извор]

Иако је завршила зуботехничку школу, Гавриловићева је, након што је била члан драмске секције ове школе, одлучила да упише Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду.[1] Глуму је дипломирала класи професора Владимира Јевтовића и доцента Срђана Карановића.[2] Као студенткиња 4. године, проглашена је најбољом младом глумицом на 21. „Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци2014. за улогу Мине у представи Док нас смрт не раздвоји.[3] Такође, за улогу у том подухвату, као и представи Змајеубице, награђена је из фонда Дара Чаленић за најбољу младу глумицу на Стеријином позорју 2015. године.[4] Награђена је и за улогу Ранке у представи Моје дете, Београдског драмског позоришта.[5]

У филму Реквијем за госпођу Ј. из 2017. године, Јована је остварила своју прву значајнију филмску улогу. У овом остварењу тумачи лик Ане, старије ћерке главне јунакиње (Мирјана Карановић).[6] Године 2019. уручена јој је Стеријина награда за најбоље глумачко остварење, за насловну улогу у представи Петријин венац, рађеној по истоименом роману Драгослава Михаиловића.[7]

Стална је чланица Атељеа 212, а наступа и у представама Југословенског и Београдског драмског позоришта, односно Битеф театра.[8]

Улоге[уреди | уреди извор]

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности.
Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/
Режија Позориште Премијера
Хинкеман: Шта мора нека буде Френце Ернст Толер Вук Бошковић Андреј Носов Југословенско драмско позориште 14. мај 2013.[9][10]
Уносно место Полина Александар Островски Милош Кречковић Егон Савин 7. март 2014.[11][12]
Змајеубице Милена Марковић Ива Милошевић 7. јун 2014.[13][12]
Разбијени крчаг Ева Хајнрих фон Клајст Тамара Бијелић Игор Вук Торбица 13. фебруар 2015.[14][15]
Авети Регина Енгстранд Хенрик Ибсен Вук Бошковић Андреј Носов Битеф театар 6. август 2015.[16][17]
Моје дете Ранка Стојан Срдић Ана Ђорђевић Београдско драмско позориште 27. март 2016.[18][19]
Деца радости Принцеза Милена Марковић Димитрије Коканов Снежана Тришић Атеље 212 13. новембар 2016.[20][21]
Дон Жуан Матурина Молијер Горчин Стојановић Југословенско драмско позориште 26. фебруар 2017.[22][23]
Осећај браде Ксенија Драгунска Димитрије Коканов Миа Кнежевић Атеље 212 6. октобар 2017.[24][25]
Црна кутија глас Ана Ђорђевић Андреј Носов Београдско драмско позориште 3. новембар 2017.[26][27]
Моби Дик Девојчица Рејчел Херман Мелвил Димитрије Коканов
Мила Машовић Николић
Снежана Тришић Позориште „Душко Радовић” Београд 8. децембар 2017.[28]
Североисток Зура, Чеченка Торстен Бухштајнер Јана Маричић Битеф театар 14. април 2018.[29][30]
Пет живота претужног Милутина Милена Марковић Димитрије Коканов Александра Милавић Дејвис Атеље 212 10. јун 2018.[31][32]
Петријин венац Петрија градска Драгослав Михаиловић Мила Машовић Николић
Јелена Мијовић
Бобан Скерлић 24. новембар 2018.[33]
Гетсимански врт Сузет Гест Дејвид Хер Димитрије Коканов Љиљана Тодоровић 24. мај 2019.[34]
Пред свитање Жена Филип Грујић Анђелка Николић 2020.[35][36]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
2010-е
2010. Добро сам, нема ме (кратки филм) Ната
2015. Док нас пут не растави (кратки филм)
2015. Небо изнад нас Нада
2015. Мркли мрак (кратки филм) Трикси
2015. Измишљени светови (кратки филм) Даница
2015. Дијамант за Баја Калифорнију (кратки филм) Ета Плејс
2016. Уочи Божића (ТВ филм) Смиљче
2016. Синђелићи (серија) Касија Тркуља
2016. Сумњива лица (серија) Марица
2016. Једначина са једном непознатом (документарни) лично
2017. Реквијем за госпођу Ј. Ана
2017. Најтоплији дан лета (кратки филм)
2017. Loop (кратки филм)
2017. Хоризонти Јованка
2018. Немањићи — рађање краљевине (серија) млада Рашка Немањић
2018. Могу сам (кратки филм) медицинска сестра
2018. Јутро ће променити све (серија) Сенка
2018—2019. Жигосани у рекету (серија) Луна
2019. Шафарикова 19 (кратки филм) Ања
2019. Ујка − нови хоризонти (серија) банкарка Сандра
2019. Реална прича Александра
2019. Бисер Бојане (серија) Марија
2020-е
2020. Мама и тата се играју рата (серија) Александра
2021. Клан (серија) секретарица Љубица
2021. Камионџије д.о.о. (серија) Авдика
2021. Келти
2021. Каљаве гуме (серија) Ема
2021. Радио Милева (серија) Сара
2021. Пас и ветар (кратки филм) Зоја
2021. Златни дечко
2022. Усековање
Бранилац (серија)

Спотови[уреди | уреди извор]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Marić, Spomenka. „Aktivna, atraktivna, aktuelna: Jovana Gavrilović”. cosmopolitan.rs. Приступљено 28. 7. 2019. 
  2. ^ Rosić, Branko (11. 6. 2017). „Jovana Gavrilović: Još verujem u svoju generaciju”. Недељник. Архивирано из оригинала на датум 01. 12. 2017. Приступљено 28. 11. 2017. 
  3. ^ а б Требјешанин, Б. Г. (5. 6. 2014). „Зуботехнички ножић заменила глумом”. Политика. Приступљено 28. 11. 2017. 
  4. ^ а б „Награде 60. Стеријиног позорја 2015.”. Српско народно позориште. 3. 6. 2015. Приступљено 29. 11. 2017. 
  5. ^ „Моје дете”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2017. Приступљено 29. 11. 2017. 
  6. ^ Janković, Zoran (21. 3. 2017). Radeći na ovom filmu otkrila sam božanstveni filmski svet. fcs.rs. Приступљено 28. 11. 2017. 
  7. ^ а б „Najbolja na 64. Pozorju Hasanaginica, Mladenović najbolji reditelj”. seecult.org. 3. 6. 2019. Приступљено 3. 6. 2019. 
  8. ^ „Glumica Jovana Gavrilović u Dejaninoj RADIOnici”. mixcloud.com. 28. 3. 2017. Приступљено 28. 11. 2017. 
  9. ^ Krtinić, M. (13. 5. 2013). „Ponovo radi scena Studio u JDP-u”. Данас. Приступљено 17. 1. 2021. 
  10. ^ Годишњак 35 2014, стр. 25—26.
  11. ^ „Уносно место”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 17. 1. 2021. 
  12. ^ а б Годишњак 36 2015, стр. 24.
  13. ^ „Premijera predstave ZMAJEUBICE u režiji Ive Milošević”. urbanbug.net. 6. 6. 2014. Приступљено 17. 1. 2021. 
  14. ^ „Razbijeni krčag”. hocupozoriste.rs. Приступљено 17. 1. 2021. 
  15. ^ Годишњак 37 2016, стр. 34—35.
  16. ^ „Авети”. Битеф театар. Приступљено 17. 1. 2021. 
  17. ^ Годишњак 38 2017, стр. 21.
  18. ^ „Moje dete”. hocupozoriste.rs. Приступљено 17. 1. 2021. 
  19. ^ Годишњак 38 2017, стр. 18.
  20. ^ „Deca Radosti”. hocupozoriste.rs. Приступљено 17. 1. 2021. 
  21. ^ Годишњак 39 2018, стр. 60—61.
  22. ^ „Don Žuan”. hocupozoriste.rs. Приступљено 17. 1. 2021. 
  23. ^ Годишњак 39 2018, стр. 28.
  24. ^ „Премијера: Осећај браде Ксеније Драгунске у режији Мие Кнежевић”. Атеље 212. 4. 10. 2017. Приступљено 17. 1. 2021. 
  25. ^ Годишњак 40 2019, стр. 63.
  26. ^ „Crna kutija”. Београдско драмско позориште. Приступљено 17. 1. 2021. 
  27. ^ Годишњак 40 2019, стр. 17.
  28. ^ „Моби Дик”. Позориште „Душко Радовић” Београд. Приступљено 17. 1. 2021. 
  29. ^ „Североисток”. Битеф театар. Приступљено 17. 1. 2021. 
  30. ^ Годишњак 40 2019, стр. 22—23.
  31. ^ „Пет живота претужног Милутина”. Атеље 212. Приступљено 17. 1. 2021. 
  32. ^ Годишњак 40 2019, стр. 62—63.
  33. ^ „Петријин венац”. Атеље 212. Приступљено 17. 1. 2021. 
  34. ^ „Гестимански врт”. Атеље 212. Приступљено 17. 1. 2021. 
  35. ^ „Пред свитање”. Атеље 212. Приступљено 17. 1. 2021. 
  36. ^ Gvozdenović, Nataša (15. 10. 2020). „Pažljiv crtež ugljem”. Време. Приступљено 24. 6. 2021. 
  37. ^ „Ovako to opako zvuči kad Šajzerbiterlemon pevaju “O idolima”…”. headliner.rs. 31. 3. 2019. Приступљено 24. 6. 2021. 
  38. ^ „Nagrade za Razbijeni krcag u Rijeci”. izlazak.com. 2015. Приступљено 24. 6. 2021. 
  39. ^ „Završen JoakimInterFest: Mirjani Karanović nagrada za glumu”. ritamgrada.rs. 15. 10. 2016. Приступљено 9. 1. 2021. 
  40. ^ „Glogovcu glavna nagrada na Filmskim susretima u Nišu”. Новинска агенција Бета. Н1. 30. 8. 2017. Приступљено 7. 3. 2021. 
  41. ^ „Јовани Гавриловић награда Фондације „Ружица Сокић. Радио-телевизија Србије. 15. 12. 2017. Приступљено 28. 7. 2019. 
  42. ^ „"Izgrednici" najbolji film 47. Sofesta”. Блиц. 7. 7. 2018. Приступљено 30. 5. 2021. 
  43. ^ „Јована Гавриловић добитница награде „ Милош Жутић . Атеље 212. 31. 12. 2020. Приступљено 4. 1. 2021. 

Додатни извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]