Јањевци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јањевци
Janjevë, Kosova.jpg
Укупна популација
8.161 (1991)
Региони са значајном популацијом
 Србија (Космет) око 350[1]
 Хрватска преко 4.000[2]
Језици
призренско-тимочки дијалект српског језика
Религија
католицизам[3]
Сродне етничке групе
Косметски Срби

Јањевци су данас хрватска мањина на Косову и Метохији. Име су добили по насељу Јањево, општина Липљан, 30 километара југоисточно од Приштине. Остала насеља у којима живе су: Окосница и Шишарка, исто општина Липљан, и Летница, Шашаре, Врнавоколо, Врнез, општина Витина.

Историја[уреди]

Потичу од трговаца и рудара из Дубровника и Босне и Херцеговине, који су током 14. века дошли на Космет. Католичку веру су сачували до данашњих дана. Први пут их спомиње папа Бенедикт XI 1303. године који Јањево наводи као средиште католичке жупе Светог Николе.

Демографија[уреди]

Етнички састав Космета према попису из 1981. године (плавом бојом означени Јањевци)

Према попису из 1948. године на Космету је било 5.290 декларисаних Хрвата или 0,7% становништва, 1961. је било 7.251, 1971. 8.264, а 1981. године 8.718 Хрвата, 1991. Хрвата је било нешто мање и то 8.161, а по проценама из 1998. има их само 1.800. Тренутно је на Космету преостало неколико стотина Јањеваца.

Година Хрвати Удео
1948 5.290 0.7%
1953 6.201 0.8%
1961 7.251 0.8%
1971 8.264 0.7%
1981 8.718 0.6%
1991 8.161 0.4%
Место Општина Попис 1961 Попис 1971 Попис 1981
Хрвати Удео Срби Удео Хрвати Удео Срби Удео Хрвати Удео Срби Удео
Јањево Липљан 3.052 81.1% 47 1.2% 3.761 79.3% 51 1.2% 3.534 69.5% 21 0.4%
Шишарка Липљан 104 100% 0 0% 101 99.0% 0 0% 51 100% 0 0%
Окосница Липљан 73 87.9% 1 1.2% 0 0% 65 85.5% 43 91.5% 0 0%
Летница Витина 297 91.4% 10 3.1% 399 87.3% 25 5.5% 696 91.6% 28 3.7%
Врнавоколо Витина 529 99.4% 1 0.2% 528 98.7% 6 1.1% 702 98.6% 2 0.3%
Врнез Витина 343 88.2% 0 0% 452 93.4% 1 0.2% 654 95.3% 2 0.3%
Шашаре Витина 833 99.2% 3 0.3% 1072 98.9% 0 0% 1.381 99.6% 2 0.1%

Према попису из 2011. године, који су организовале институције самопроглашене Републике Косово, Јањевци нису приказани као посебна категорија већ су уврштени под категорију Остали. У Јањеву се тако изјаснило 234, Летници 26, а у осталим јањевачким насељима по неколико грађана.

Место Попис 2011 Остали Удео
Јањево 2.137 234 10.9%
Шишарка 0 0 0%
Окосница 2 2 100%
Летница 267 26 9.7%
Врнавоколо 12 7 58.3%
Врнез 1 1 100%
Шашаре 146 7 4.8%

Језик[уреди]

Јањевци говоре призренско-тимочким или торлачким дијалектом српског језика[4], који они називају јањевски говор.[5] Бранислав Нушић је 1902. године записао како Јањевци говоре врло лепим, чистим српским језиком[6], док је Глигорије Елезовић 1911. године навео да говоре косовским дијалектом, као и Срби тог подручја.[7]

Јањевци у Хрватској[уреди]

Јањевци су почели да мигрирају у Хрватску већ педесетих година 20. века, претежно у Загреб. Почетком седамдесетих година у загребачкој четврти Дубрави је постојала значајна заједница Јањеваца.

Због немира на Косову и Метохији, почетком деведесетих година и касније, почиње интензивније исељавање у Хрватску на земљу протераних Срба. 1992. године неки становници Летничке жупе су напустили своја села и иселили се у Хрватску, њих су хрватске власти населиле у места Воћин и Гарешницу у западној Славонији по напуштеним српским кућама. Из Јањева први талас од око 2.400 људи се иселио почетком деведесетих, а други од 1.600 се преселио 1996. године у место Кистање, северна Далмација, одакле су након операције Олуја протерани Срби.[2] Након 1999. око 300 људи из Летничке жупе је насељено у месту Думаче код Петриње.[8] Јањеваца има и у Ријеци и Дубровнику.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Елезовић, Глиша (1911). Извештај са дијалектолошких путовања од Вучитрна до Пећи. Београд: Српски дијалектолошки зборник II. 
  • Урошевић, Атанасије (1935). Јањево — антрополошко испитивање. Скопље: Гласник скопског научног друштва. 
  • Зечевић, Слободан. Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 33. Београд: Етнографски музеј у Београду. 
  • Нушић, Бранислав (1902). Косово - опис земље и народа. Нови Сад: Књиге Матице српске.