Пређи на садржај

Јањевци

С Википедије, слободне енциклопедије
Јањевци
Укупна популација
8.161 (1991)
Региони са значајном популацијом
 Србија (Космет)око 350[1]
 Хрватскапреко 4.000[2]
Језици
призренско-тимочки дијалекат српског језика
Религија
католицизам[3]
Сродне етничке групе
косметски Срби

Јањевци су данас хрватска мањина на Косову и Метохији. Име су добили по насељу Јањево, општина Липљан, 30 километара југоисточно од Приштине. Остала насеља у којима живе су: Окосница и Шишарка, исто општина Липљан, и Летница, Шашаре, Врнавоколо, Врнез, општина Витина.

Историја

[уреди | уреди извор]

Потичу од трговаца и рудара из Дубровника , дубровачког приморја укључујући Цавтат и Босне и Херцеговине, који су током 14. века дошли на Космет. Католичку веру су сачували до данашњих дана. Први пут их спомиње папа Бенедикт XI 1303. године који Јањево наводи као средиште католичке жупе Светог Николе. Јањевци су сачували обичај слављења крсне славе.

Најпроширенија је слава Свети Никола која је уједно и храмовна слава - Пренос моштију светог Николе у Бари (у Јањеву позната као "Свети Никола Летњи"), а следе је Свети Антун, Свети Севастијан, Света Ана те Велика Госпојина, а посебно се свечано славио и Ђурђевдан. Вече уочи самог празника су се по околним брдима дизали шатори и правила се "Рифана" - игранка коју би традиционално организовали млади Јањевци.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Етнички састав Космета према попису из 1981. године (плавом бојом означени Јањевци)

Према попису из 1948. године на Космету је било 5.290 декларисаних Хрвата или 0,7% становништва, 1961. је било 7.251, 1971. 8.264, а 1981. године 8.718 Хрвата, 1991. Хрвата је било нешто мање и то 8.161, а по проценама из 1998. има их само 1.800. Тренутно је на Космету преостало неколико стотина Јањеваца.

Јањевци говоре призренско-тимочким или торлачким дијалектом српског језика[4], који они називају јањевачки говор.[5] Бранислав Нушић је 1902. године записао како Јањевци говоре врло лепим, чистим српским језиком[6], док је Глигорије Елезовић 1911. године навео да говоре косовским дијалектом, као и Срби тог подручја.[7]

Јањевци у Хрватској

[уреди | уреди извор]

Јањевци су почели да мигрирају у Хрватску већ педесетих година 20. века, претежно у Загреб. Почетком седамдесетих година у загребачкој четврти Дубрави је постојала значајна заједница Јањеваца.

Због немира на Косову и Метохији, почетком деведесетих година и касније, почиње интензивније исељавање у Хрватску на земљу протераних Срба. 1992. године неки становници Летничке жупе су напустили своја села и иселили се у Хрватску, њих су хрватске власти населиле у места Воћин и Гарешницу у западној Славонији по напуштеним српским кућама. Из Јањева први талас од око 2.400 људи се иселио почетком деведесетих, а други од 1.600 се преселио 1996. године у место Кистање, северна Далмација, одакле су након операције Олуја протерани Срби.[2] Након 1999. око 300 људи из Летничке жупе је насељено у месту Думаче код Петриње.[8] Јањеваца има и у Ријеци и Дубровнику.

Година Хрвати Удео
1948 5.290 0.7%
1953 6.201 0.8%
1961 7.251 0.8%
1971 8.264 0.7%
1981 8.718 0.6%
1991 8.161 0.4%
Место Општина Попис 1961. Попис 1971. Попис 1981.
Хрвати Удео Срби Удео Хрвати Удео Срби Удео Хрвати Удео Срби Удео
Јањево Липљан 3.052 81.1% 47 1.2% 3.761 79.3% 51 1.2% 3.534 69.5% 21 0.4%
Шишарка Липљан 104 100% 0 0% 101 99.0% 0 0% 51 100% 0 0%
Окосница Липљан 73 87.9% 1 1.2% 0 0% 65 85.5% 43 91.5% 0 0%
Летница Витина 297 91.4% 10 3.1% 399 87.3% 25 5.5% 696 91.6% 28 3.7%
Врнавоколо Витина 529 99.4% 1 0.2% 528 98.7% 6 1.1% 702 98.6% 2 0.3%
Врнез Витина 343 88.2% 0 0% 452 93.4% 1 0.2% 654 95.3% 2 0.3%
Шашаре Витина 833 99.2% 3 0.3% 1072 98.9% 0 0% 1.381 99.6% 2 0.1%

Према попису из 2011. године, који су организовале институције самопроглашене Републике Косово, Јањевци нису приказани као посебна категорија већ су уврштени под категорију Остали. У Јањеву се тако изјаснило 234, Летници 26, а у осталим јањевачким насељима по неколико грађана.

Место Попис 2011 Остали Удео
Јањево 2.137 234 10.9%
Шишарка 0 0 0%
Окосница 2 2 100%
Летница 267 26 9.7%
Врнавоколо 12 7 58.3%
Врнез 1 1 100%
Шашаре 146 7 4.8%

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]