Пећина Магура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пећина Магура
Пећина Магура
Положај
Држава
Област Видинска област
Место
Околина села Рабиша, Белоградчик
Координате 43°43′41″ СГШ; 22°34′58″ ИГД / 43.7280314° СГШ; 22.58290611111111° ИГД / 43.7280314; 22.58290611111111
Одлике
Дужина 2.500 m
Надм. висина 461 m
Температура 12 °С
Веб-сајт Пећина Магура на сајту регистра заштићених зона Бугарске

Пећина Магура (од 1942. до 24. октобра 1972. године позната као Рабишка пећина) је пећина која се налази у севернозападном делу Бугарске, близу села Равиша, 25 км од града Белоградчика у Видинској области. Површина пећине износи 82, 5 хектара, а просечна годишња температура је 12 °C,
Цртежи у пећини Магура имају велику сличност са онима у Медвеђој пећини у Италији и ти цртежи сматрају се најзначајнијим уметничким делима европског касног палеолитског периода.[1]

Туристичке посете пећини спроводе запосле у општини Белоградчик, а до 2012. године пећином је руководио Министарски савет Републике Бугарске.

Године 1984. пећина је ушла у пробну листу светске баштине Унеска.[2]

Опис[уреди]

Процењује се да је пећина стара 15 милиона година, а њена дужина износи 2.5 км.[3] Влажност ваздуха достиже и 80%, просечна годишња температура пећине је 12 °C, осим једне просторије у којој је температура увек 15 °C. Пећина је формирана на кречњачком брду Рабиша, на 461 м надморске висине.[4] Главни део пећине подељен је у шест комора различитих величина. Највећа је названа Арк и дужине је 128 м, ширине 58 м, док је висина 21 метар. У тој пространој хали одржавају се музички концерти, током прославе Божића и Ускрса. Пећина је 3. маја 1960. године проглашена спомеником природе.

Фауна[уреди]

Кости различитих праисторијских врста као што су пећински медвед, пећинска хијена, лисица, вук, дивља мачка и видра пронађене су у пећини. Данашњи становници пећине су скокунци, као и осам врста слепих мишева као што су: Rhinolophus ferrumequinum, Rhinolophus hipposideros, Rhinolophus euryale, шиљоухи вечерњак, велики мишоухи вечерњак, мали мишоухи вечерњак, дугопрсти вечерњак и дугоухи вечерњак.

Пећински цртежи[уреди]

Цртежи представљају важне догађаје друштва који су окупирале пећину Магура: верске церемоније, ловачке сцене и прикази божанстава који су јединствени на Балканском полуострву. Цртежи плеса и лова су међу најзначајнијим у пећини.[5] У Магури је идентификовано више од 750 слика,[6] а оне су подељене у четири тематске групе : антропоморфне, зооморфне, геометријске и симболичне.[7][8]
Приступ деловима пећине са цртежима је ограђен због очувања.[9] Пре 1993. године пећина није била заштићена и улаз је био бесплатан. Из тог разлога, неки од цртежа су оскрнављени. Пећина је сада отворена за јавност током целе године, али се цртежи могу видети само уз присуство туристичког водича и плаћање накнаде.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Bulgarian rock art: the Magura Cave paintings”. TRACCE Online Rock Art Bulletin. 19. 11. 2014. Приступљено 21. 11. 2014. 
  2. ^ „The Magoura Cave with drawings from the bronze age”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 16. 5. 2013. 
  3. ^ Kassabova, Kapka (2008). Bulgaria. New Holland. стр. 115. ISBN 978-1-84537-564-5. 
  4. ^ Magura Cave. UnicArt Bulgaria. 2014. стр. 1. 
  5. ^ Stoev, Alexey; Maglova, Penka (2014). „Astronomy in the Bulgarian Neolithic”. Ур.: Ruggles, Clive L. N. The Handbook of Archaeoastronomy and Ethnoastronomy. New York: Springer. стр. 1377—1384. ISBN 978-1-4614-6140-1. 
  6. ^ Bahn, Paul G. (1998). The Cambridge Illustrated History of Prehistoric Art (1. publ. изд.). Cambridge: Cambridge Univ. Press. стр. 108—109. ISBN 978-0-521-45473-5. 
  7. ^ Arcà, Andrea (19. 11. 2014). „Bulgarian rock art: the Magura Cave paintings”. TRACCE Online Rock Art Bulletin. Приступљено 21. 11. 2014. 
  8. ^ „An excerpt of my Magura cave paintings study - The origin of the force”. kikowsky_eng. 1. 11. 2011. Приступљено 16. 9. 2016. 
  9. ^ „Bulgaria Magura Cave Paintings Exhibited for First Time”. Novinite.com. 18. 3. 2009. Приступљено 17. 5. 2013. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]