Платипус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ornithorhynchus anatinus
水中で泳ぐカモノハシ.JPG
Платипус
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Monotremata
Породица: Ornithorhynchidae
Род: Ornithorhynchus
(Blumenbach, 1800.)
Врста: O. anatinus
Биномијална номенклатура
Ornithorhynchus anatinus
(Shaw, 1799.)
Distribution of the Platypus (Ornithorhynchus anatinus).png
Распрострањеност платипуса

Платипус, такође познат као чудновати кљунар, (лат. Ornithorhynchus anatinus) је овипаран сисар из Аустралије. Врста је једини представник породице кљунаша ( Ornithorhynchidae). Заједно с још четири (према неким ауторима три) врсте јежева (Tachyglossidae) чине једине живе врсте поткласе прасисара (Prototheria) и од свих других сисара разликује се тиме што не коте живе младе, него легу јаја.

Опис[уреди]

Тело му је покривено кратком и врло масном смеђом длаком и спљоштено. Платипус је прекривен дебелим непорпустљивим слојем длаке, осим по ногама и кљуну. Длака му је тамносмеђа по леђима, док је на трбуху светлија. Такође му је длака сложена у два слоја, унутрашњи који је финији и спољашњи грубљи. На глави с кратким и неистакнутим вратом има широк пљоснат кљун попут патке, који је на рубу кожнат и има носне отворе на предњој трећини. Меснати језик покривен је рожнатим зубићима и потпуно испуњава усну шупљину. Петопрсте кратке ноге имају пловне кожице. Мужјак на задњим ногама има рожнате оструге с отворима кроз који се излива садржај бедрених жлезда отрован попут змијског отрова. Није познато брани ли се животиња тиме. Расте око 50 (мужјаци, а женке око 43 cm) центиметара у дужину, од чега на реп отпада око 14 центиметара. У репу се чувају масноће које служе као резерва хране које животиња може да искористи током оскудице као на пример током зиме. Горња страна репа код платипуса је прекривена грубљом длаком док је са доње стране ретка, за разлику од дабра који свој реп користи и за покретање у води платипус свој реп користи само за управљање док плива. Тежина мужјака износи око 1.7 kg, а женке око 1 kg.

За разлику од других сисара, њихова телесна температура је с 32 °C врло ниска. Је ли та чињеница била својствена свим сисарима који су легли јаја или је то посебна адаптација на начин живота, данас више, на темељу малог броја врста једноотворних животиња, није могуће поуздано утврдити.

Године 2004. откривена је још једна посебност платипуса: женке имају десет X-хромозома, а мужјаци 5 X- и 5 Y-хромозома (хромозоми који одређују пол), док већина осталих сисара (укључујући и човека) има по два (женке XX, мужјаци XY). У неким аспектима система хромозома ових животиња личи на систем какав имају птице за који се до сад претпостављало да се развио независно од сисара.

Станиште[уреди]

Живи у рукавцима река обраслих дрвећем. У обалама копа своје подземне тунеле с више излаза и отвором испод површине воде. Живи у Аустралији и на Тасманији.

Храњење[уреди]

Док рони, платипус држи затворене очи, уши и носдрве. Ослања се једино на свој врло осетљив кљун, мекан и савитљив, помоћу којег налази храну. Кљун хвата сићушне електричне титраје које одашиље његов плен. Његов кљун је заправо дуга њушка покривена меком савитљивом кожом. Храни се инсектима те другим малим воденим животињама. Окретан је у води, а спор на копну. У току дана платипус може да поједе храну која износи половину своје тежине, а у потрази за храном може да проведе и дуже од пола дана. Вишак хранљивих материја чува у репу у облику масти. Храну тражи док рони у муљу. Како нема зубе у кљуну има рожнате творевине које му служе као сито и којима стискајући кљун мрви храну.

Размножавање[уреди]

Изван раздобља парења платипуси су самотњаци. У време парења, које пада у касну зиму или пролеће (јун до октобра), женка се приближава мужјаку и непрекидно га глади по крзну. Након тога, мужјак кљуном ухвати женку за реп и заједно пливају у круг. Само парење, током којег мужјак уводи пенис у женкину клоаку, одвија се у води.

За подизање младунаца женка копа веће, понекад до 20 метара дуге, подземне канале. На крају ископа већу јаму коју облаже деловима биља. Материјал за облагање "гнезда" доноси стиснут савијеним репом уз трбушни део тела. Између 12 и 14 дана након оплодње, женка полаже најчешће 3 бела јаја. Великим жуманцетом и љуском као пергамент, јаја им више подсећају на јаја рептила него на птичја јаја. Женка греје јаја тачно 10 дана, а младунци се излежу голи, затворених очију и велики 25 mm. Након тога, мајка их храни млеком које луче жлезде у прсном подручју, стварајући на крзну "млечно поље". Како мајка нема брадавице, младунци лижу млеко с мајчиног крзна. Мужјаци не учествују у подизању младунаца који остају у мајчином тунелу око 5 месеци, али мајка их доји и након тога.

Платипуси су полно зрели с две године. Најдужи познати животни век једног кљунаша који је живео у заточеништву био је 17 година, а дужина животног века у природи је непозната. Процењује се на око 5 до 8 година.

Извори[уреди]

  1. [1] Castor canadensis База података укључује и доказе о ризику угрожености. (енглески)

Спољашње везе[уреди]