Побуна у Гамзиграду (1883)

С Википедије, слободне енциклопедије


Побуна у Гамзиграду (маја 1883), отпор српских сељака обавезном жигосању стоке, угушен бруталном интервенцијом српске коњичке жандармерије (чувара јавне безбедности). Насиље жандармерије изазвало је револт у народу источне Србије, што је био један од непосредних узрока касније Тимочке буне (октобра 1883).

Позадина[уреди | уреди извор]

Закон о заштити од говеђе куге и сузбијању те болести од 30. марта 1881. године, завео је сточни катастар у свим местима која се налазе на тридесет километара од границе према Румунији, Бугарској и Турској. По овом закону, свако грло стоке које се налази у наведеном граничном подручју морало се обележити жигом. Ово је довело до отпора у Поречу, крајем 1882, а маја месеца 1883. године до сукоба сељака из Гамзиграда са чуварима јавне безбедности.[1]


Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тодоровић, Др Драгоје (1983). Тимочка буна 1883, Грађа III. Београд: Архив Србије. стр. 371—372.