Пређи на садржај

Вражогрнац

Координате: 43° 57′ 20″ С; 22° 19′ 13″ И / 43.9555° С; 22.320166° И / 43.9555; 22.320166
С Википедије, слободне енциклопедије
Вражогрнац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ГрадЗајечар
Становништво
 — 2011.1340
Географске карактеристике
Координате43° 57′ 20″ С; 22° 19′ 13″ И / 43.9555° С; 22.320166° И / 43.9555; 22.320166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина111 m
Вражогрнац на карти Србије
Вражогрнац
Вражогрнац
Вражогрнац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19312
Позивни број019
Регистарска ознакаZA

Вражогрнац је насеље у граду Зајечару у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 1340 становника (према попису из 1991. било је 1645 становника).

Смештено је 8 km од центра града Зајечара.

Становништво села је српско, староседелачко и досељено с Косова и из Старе Србије у 16. и 17. веку, те из Пирота, Калне, Бабушнице и Црне Траве у шездесетим годинама 20. века. Село припада старим српским насељима. Помиње се у писаним документима из 15. века.

У центру селу постоји православни храм изграђен 1893. године. У дворишту храма "Свете Тројице" се сваке године одржава манифестација под називом "Вражогрначки точак", где насељена места из разних крајева долазе са својим културним уметничким друштвима како би филклорним плесом обележили манифестацију. Вражогрначко културно уметничко друштво носи назив "Слога", под водством кореографа Ненада Петковића. Зграда Тимочке млекарске задруге освећена је 8. септембра 1935.[1]

Споменик палим ратницима, са 148 имена, откривен је 3. августа 1924.[2][3]

Центар села обележава од 2016. године меморијални турнир у малом фудбалу под називом "Младен Радић".

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Вражогрнац живи 1138 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,6 година (46,0 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 469 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.201
1953. 2.246
1961. 2.283
1971. 2.229
1981. 2.060
1991. 1.645 1.623
2002. 1.340 1.463
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.304 97,31%
Власи
  
16 1,19%
Македонци
  
3 0,22%
Румуни
  
1 0,07%
Роми
  
1 0,07%
Бугари
  
1 0,07%
Југословени
  
1 0,07%
непознато
  
2 0,14%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Време", 9. септ. 1935
  2. ^ "Политика", 2. авг. 1924, стр. 7
  3. ^ "Илустровани лист"; бр. 36, 1924; стр. 21
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]