Попис становништва у Хрватској 2021.

С Википедије, слободне енциклопедије

Попис становништва у Хрватској 2021. (хрв. Popis stanovništva, kućanstava i stanova u Republici Hrvatskoj 2021. godine) био је редовни десетогодишњи попис становништва, који је на подручју Хрватске спроведен током јесени 2021. године, у периоду од 13. септембра до 14. новембра. Попис је обављен на основу Zakona o Popisu stanovništva, kućanstava i stanova u Republici Hrvatskoj 2021. godine (Narodne novine, бр. 25/20, 34/21).[1] Попис је спроведен применом комбиноване пописне методологије, која је подразумевала самопописивање од 13. до 26. септембра на посебном електронском порталу,[2] након чега је уследило и теренско пописивање, које је обављено у периоду од 27. септембра до 14. новембра.[3]

Резултати[уреди | уреди извор]

Објављивање званичних резултата пописа отпочело је 22. септембра 2022. године, од стране Државног завода за статистику (DZS), а највећу пажњу јавности изазвао је податак да је укупан број житеља Хрватске сведен на свега 3.871.833 становника, што је представљало значајан пад од чак 9.64% у односу на резултате претходног пописа из 2011. године.[4][5]

Пад броја становника, по жупанијама
Ранг
по броју
становника
Жупанија Број становника
(2021)
Претходно
стање (2011)
Пад
по броју
становника
Пад у
процентима
1 Град Загреб 767,131 790,017 Пад 22,886 Пад 2.9
2 Сплитско-далматинска жупанија 423,407 454,798 Пад 31,391 Пад 6.9
3 Загребачка жупанија 299,985 317,606 Пад 17,621 Пад 5.5
4 Приморско-горанска жупанија 265,419 296,195 Пад 30,776 Пад 10.4
5 Осјечко-барањска жупанија 258,026 305,032 Пад 47,006 Пад 15.4
6 Истарска жупанија 195,237 208,055 Пад 12,818 Пад 6.2
7 Задарска жупанија 159,766 170,017 Пад 10,251 Пад 6.0
8 Вараждинска жупанија 159,487 175,951 Пад 16,464 Пад 9.4
9 Вуковарско-сријемска жупанија 143,113 179,521 Пад 36,408 Пад 20.3
10 Сисачко-мославачка жупанија 139,603 172,439 Пад 32,836 Пад 19.0
11 Бродско-посавска жупанија 130,267 158,575 Пад 28,308 Пад 17.9
12 Крапинско-загорска жупанија 120,702 132,892 Пад 12,190 Пад 9.2
13 Дубровачко-неретванска жупанија 115,564 122,568 Пад 7,004 Пад 5.7
14 Карловачка жупанија 112,195 128,899 Пад 16,704 Пад 13.0
15 Међимурска жупанија 105,250 113,804 Пад 8,554 Пад 7.5
16 Бјеловарско-билогорска жупанија 101,879 119,764 Пад 17,885 Пад 14.9
17 копривничко-крижевачка жупанија 101,221 115,584 Пад 14,363 Пад 12.4
18 Шибенско-книнска жупанија 96,381 109,375 Пад 12,994 Пад 11.9
19 Вировитичко-подравска жупанија 70,368 84,836 Пад 14,468 Пад 17.1
20 Пожешко-славонска жупанија 64,084 78,034 Пад 13,950 Пад 17.9
21 Личко-сењска жупанија 42,748 50,927 Пад 8,179 Пад 16.1
Укупни резултати 3,871,833 4,284,889 Пад 413,056 Пад 9.6

Етнички састав[уреди | уреди извор]

Етнички састав (2021)

  Хрвати (91,63%)
  Срби (3,20%)
  Бошњаци (0,62%)
  Роми (0,46%)
  Албанци (0,36%)
  Италијани (0,36%)
  Мађари (0,27%)
  Чеси (0,20%)
  Словенци (0,20%)
  Словаци (0,10%)
  Регионално опредељени (0,33%)
  Етнорелигијски опредељени (0,15%)
  Некласификовани (0,08%)
  Неизјашњени (0,58%)
  Непознати (0,69%)
  остали (0,77%)
Етничка припадност Бројност Share
Хрвати 3,547,614 91.63%
Срби 123,892 3.20%
Бошњаци 24,131 0.62%
Роми 17,980 0.46%
Албанци 13,817 0.36%
Италијани 13,763 0.36%
Мађари 10,315 0.27%
Чеси 7,862 0.20%
Словенци 7,729 0.20%
Словаци 3,688 0.10%
Македонци 3,555 0.09%
Црногорци 3,127 0.08%
Немци 3,034 0.08%
Украјинци 1,905 0.05%
Руси 1,481 0.04%
Русини 1,343 0.03%
Пољаци 657 0.02%
Јевреји 410 0.01%
Турци 404 0.01%
Аустријанци 365 0.01%
Румуни 337 0.01%
Бугари 262 0.01%
Власи 22 0.00%
Остали 13,196 0.34%
Регионално изјашњени 12,712 0.33%
Етнорелигијски изјашњени 5,874 0.15%
Некласификовани 3,108 0.08%
Неизјашњени 22,388 0.58%
Непознато 26,862 0.69%

Срби у Хрватској[уреди | уреди извор]

Према резултатима пописа, број Срба у Хрватској знатно је опао, са 186.633 (2011) на 123.892 (2021) становника, услед чега је и учешће Срба у укупном броју становника Хрватске спало са 4,36% (2011) на 3,20% (2021). Према верској структури, највећи број Срба је православне вероисповести (101.250), док је број Срба католика знатно мањи (2.042), а преостали припадају другим вероисповестима или су се изјаснили као агностици (2.342), односно атеисти (11.406).[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Рефренце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]