Чанад (Чонград)

За друге употребе, погледајте Чанад (вишезначна одредница).

Magyarcsanád
Вишенационални Чанад - Српска православна црква је црква са најмањим торњем
Грб
Административни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Регија велике јужне равнице
Жупанија	Чонград
Срез	Маковски
Становништво
—	1.514
— густина	31,41/km2
Географске карактеристике
Координате	46° 10′ 01″ С; 20° 37′ 01″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	48,19 km2
Magyarcsanád Magyarcsanád на карти Мађарске
Остали подаци
Поштански број	6932
Позивни број	62
Веб-сајт	www.magyarcsanad.hu

Чанад или Мађарски Чанад (мађ. Magyarcsanád, рум. Cenadul Unguresc) је село у близини Макоа, жупанија Чонград у републици Мађарској. По последњем попису из 2001. године село има 1.629 становника.

Село је познато по присутности српске мањине, некада веома бројне, а данас и даље присутне (2,1% по датом попису). У селу постоји Српска православна црква. Такође, месни Срби и даље чувају свој језик и обичаје.

Природне одлике

Насеље Чанад налази на неколико километара источно од Макоа ка мађарско-румунској граници. Чанад се налази близу реке Мориш и једно је од насеља Поморишја. Мориш је и граница према Румунији. Површина сеоског хатара је 48,19 km².

Историја

Подручје Чанада било је насељено још од праисторијског времена (могиле у сеоском хатару). У селу постоји и очуван камени крст из мађарског средњовековног периода.

Срби у Чанаду

У 16. веку забележено Чанад је забележен као српско насеље. У то време чанадски Срби су били граничари. Нарочито је у историји значајан период поморишке војне границе (1702-51.), када су села у Поморишју била гранична ка отоманској територији. После развојачења ове области већи број месних Срба напустио је своја огњишта и преселио се у јужну Русију. За Чанад постоји податак да је чак 80% месних Срба напустило насеље. Пусту земљу убрзо су населили Мађари и Румуни.

Српска православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем подигнута је 1808. године. Срби су је 1875. године уступили Румунима приком канонске поделе, а себи су изградили нову мању цркву посвећену Св. Георгију.

У селу је и даље живео приметан број Срба. Нпр., по попису из 1910. године они су чини око 20% сеоског становништва (или око 600 душа). Међутим, после Првог светског рата већи део преосталог српског становништва се иселио у српске делове новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Српски новинар је посетио 1925. године српска места у околини Сегедина и Макоа. За Чанад је приметио да се налази на жељезничкој прузи Мако-Арад. Ту је живело тада око 300 православних Срба у 300 домова, а поседовали су десетину атара. црквена општина је била власник око 50 јутара земље. Стару православну цркву "отели су Румуни", а Срби су подигли нову 1880. године. Међутим у њој 1925. године није служио парох, јер га није било.

Становништво

Село је вишенародно, јер су у насељу присутна четири народа - по последњем попису из 2001. у насељу живе

• Мађари 77,4%,
• Румуни 11,6%,
• Срби 2,1%,
• Роми 7,6%

Такође, насеље је подељено и по верској припадности и по истом попису забележени су -

• римокатолици 54,6%,
• протестанти-калвинисти 8,2%,
• протестанти-баптисти 1,3%,
• румунско православље 16,4%,
• српско православље 1,2%,
• гркокатолици 1,4%,
• атеисти и непознато 7,6%,

У насељу постоје 4 цркве: римокатоличка, калвинистичка, српска и румунска православна црква.

Збирка слика

• 
  Српска православна црква
• 
  Реформатска црква
• 
  Римокатоличка црква
• 
  Румунска православна црква

Спољашње везе

• Vendégváró (Туристички сајт, на мађарском)
• Terkepcentrum (Мапа, на мађарском)
• Gyalogló (Пешак, на мађарском)
• Hungarian Central Statistical Office about Magyarcsanád (Мађарска централна статистика, на енглеском)
• Csongrád County Government about Magyarcsanád (Чанад у округу Чонград на мађарском)
• Сателитска мапа на Гуглу

Извори

• Marjanucz L. (2001): Magyarcsanád. Száz falu könyvesháza Kht, Budapest, 217.o. (ISBN 963-9287-14-8) (Књижара стотину села)