Архитектура експресионизма — разлика између измена
м Бот Мења: fa:معماری هیجاننمایی [r5540] |
|||
Ред 35: | Ред 35: | ||
[[Kategorija:Arhitektura]] |
[[Kategorija:Arhitektura]] |
||
⚫ | |||
[[de:Expressionismus (Architektur)]] |
[[de:Expressionismus (Architektur)]] |
||
⚫ | |||
[[fa:معماری |
[[fa:معماری هیجاننمایی]] |
||
[[fr:Architecture expressionniste]] |
[[fr:Architecture expressionniste]] |
||
[[ka:ექსპრესიონისტული არქიტექტურა]] |
[[ka:ექსპრესიონისტული არქიტექტურა]] |
Верзија на датум 9. јун 2008. у 10:05
Експресионистичка архитектура је једна архитектура која је немачки феномен настала у годинама после Првог светског рата. 1913. године је Адолф Бене архитектуру Брунo Тота у часопису „Пан“ назвао експресионистичком упоређујући је са сликарским правцем експресионизма.
Карактеристике
Експресионистичка архитектура употребљава заобљене и округле форме. Бетон је материјал који примењује ова архитектура који је у годинама 1920.-тим релетивно нов материјал и у којему се експериментирало у свим уметничким правцима тога доба и који је омогућавао експресионистичке форме. Такође је позната Ајнштајнова кула Ерих Менделсона грађена у бетону. Како је ливење у оплати прдстављало још проблеме она је након одливања омалтерисана.
Многа експресионистичка дела су остала у пројектима и неостварене су утопије.
Изабрани представници
- Макс Берг „Max Berg“
- Иго Хердинг „Hugo Häring“
- Ерих Менделсон „Erich Mendelsohn“
- Ханс Пелциг „Hans Poelzig“
- Бруно Тот „Bruno Taut“
Галерија
-
“Chilehaus“ зграда у Хамбургу
-
Црква у Берлину
-
Црква у Гелзенкирхену
-
Црква “Kreuzkirche“ у Берлину
Види још
Литература
- Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
- из de. Википедије