Историја уметности

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Покрети у уметности)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Венера из Виленсдорфа
Биста краљице Нефертитис (исто Нофретете), Музеј старина у Берлину
Гудеа владар Лагаша Лувр Париз
Колосеум у Риму из 1. века УНЕСКОва светска баштина и једно од нових седам светских чуда
Фреска Христа унутар цркве Аја Софија
Исечак фреске у Сопоћанима у Србији главно дело касновизантијског сликарства
Нотр-Дам-Ла-Гранд, Поатје
Готска катедрала (Амијен)
Супружници Арнолфини, слика Јана ван Ајка из 1434. год., уље на дасци, 81,9 x 59,7 cm, Лондон.
Обожавање Христа од Петер Паул Рубенса.
Стрељање 3. маја- Франциско Гоја
Импресија, рађање сунца. Слика по којој је импресионизам добио име.
Гаудијево недовршено ремек дело, Саграда Фамилија
Violon, verre, pipe et encrier, Пабло Пикасо, 1912.

Историја уметности је истраживање историјског контекста дела у односу на ствараоце и периоде у визуелним уметностима. Схватање уметности, кроз историјску класификацију у визуелним уметностима, као што су сликарство, вајарство, архитектура и примењене уметности (декоративне и у новије време дизајн и фотографија), је главни задатак историје уметности.

Настанак историје уметности[уреди | уреди извор]

Зачетак историје уметности представља дело Ђорђа Вазарија, „Животи славних сликара, вајара и архитеката“ у коме је описивао животе уметника, њихова дела и технике које су користили. Био је Микеланђелов ученик.

Винкелман (Winkelman, Johann Joachim) (1717-1768.) се сматра зачетником историје уметности као дисциплине коју данас познајемо. Веома је битно схватити период у коме је он живео јер ми данас целокупну историју уметности посматрамо кроз шаблон који је постављен у XVIII веку.

Историјом уметности су се бавили и:

Методологија[уреди | уреди извор]

Историчар уметности приликом процеса анализе уметничког дела, ствараоца, или периода поставља себи два основна задатка:

  • Први је приписивање одређеног уметничког дела; студија аутентичности уметничког дела; одређивање периода у стваралачком развоју уметника или културно-историјског периода; утицај на уметност или уметнике који следе; сакупљање биографских података уметника и документација о уметничком делу.
  • Други се заснива на историјском истраживању стила или уметничког језика којим се уметник служио, са шире историјске перспективе, а која се састоји од упоређивања стила, периода или праваца из прошлости. За историчара је такође веома важна иконографија (симболи, тема и значење), која се може наћи у делу, периоду, или правцу који је предмет истраживања.

Магија и ритуал - уметност праисторијског човека[уреди | уреди извор]

Уметност праисторије

Уметност египатске цивилизације[уреди | уреди извор]

Уметност старог Египта

Уметност првих цивилизација на истоку[уреди | уреди извор]

Рана уметност на Истоку

Уметност Антике - Грчка и Рим[уреди | уреди извор]

Почеци средњовековне уметности у Европи[уреди | уреди извор]

Почеци средњовековне уметности

Развој средњовековне уметности у хришћанском и исламском свету[уреди | уреди извор]

Средњовековна уметност

Уметност почетка модерног света - ренесанса и хуманизам у Европи[уреди | уреди извор]

Уметност у XV и XVI веку[уреди | уреди извор]

Уметност барока и романтизма[уреди | уреди извор]

Уметност у XVII веку[уреди | уреди извор]

Барок

Уметност у XVIII веку[уреди | уреди извор]

Уметност у XIX веку[уреди | уреди извор]

Почетак и настанак модерне уметности крајем XIX века[уреди | уреди извор]

Модерна уметност у XIX веку[уреди | уреди извор]

Уметност индустријске револуције у Европи и прве авангарде[уреди | уреди извор]

Модерна уметност у XX веку[уреди | уреди извор]

Модерна уметност после Другог светског рата[уреди | уреди извор]

Уметност глобализације света и технолошке револуције[уреди | уреди извор]

Савремена уметност

Модернизам

Завршетак модерне уметности - настанак нових форми у уметности[уреди | уреди извор]


Музеји и важни догађаји у савременој уметности[уреди | уреди извор]

Документа Касел

Бијенале у Венецији

Уметност јужнословенских народа на Балкану[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]